Muzika
Glas otpora kroz muziku i umetnost
Nakon velike tragedije koja je potresla Novi Sad 1. novembra, brojni muzičari i umetnici odlučili su da otkažu ili odlože svoje nastupe i na taj način izraze solidarnost i poštovanje. Ipak, alternativna scena grada nije utihnula. Kroz pesme, proteste i javne nastupe izvođači jasno iskazuju svoje mišljenje o aktuelnim događajima.
Koncerte su u proteklom periodu otkazali ili odložili Baby Lasagna, Partibrejkersi, Nikola Vranjković, YU Grupa i mnogi, mnogi drugi. Članovi Atheist repa su posetili studente Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i razgovarali sa njima. Bilo je i otkazanih tribina, izložbi, pozorišnih predstava... Neke su se, pak, završavale tako što su glumci na scenu izlazili sa uzdignutim crvenim šakama. Da je svaki vid podrške jako važan kaže i članica novosadskog benda Grizete Andrea Vranić.
„Mi sada stvaramo i sada postojimo kao bend. Jako je važno da svaki bend ili izvođač javno iskaže svoj stav i pokaže na čijoj je strani. Mi smo jedan deo ove države, ovog naroda i mislim da imamo možda čak i najveću odgovornost baš zbog toga što smo umetnici i što treba da tu umetnost koristimo na najbitniji način, kroz društvenu angažovanost i aktivizam“, priča ona.
Novosadski sastav Monohrom je sredinom novembra izbacio i album simboličnog naziva „Radio tišina“. Iako su pesme, koje su se na njemu našle, nastale daleko pre tragičnog događaja na novosadskoj železničkoj stanici, frontmen Oskar Marko jasan je u oceni da je čitav album vapaj na trenutnu stvarnost koja nas okružuje.
„Mislim da svako ko ima bilo kakvu platformu ili se pojavljuje u medijima ima i obavezu i odgovornost da se izrazi o nekim društvenim pitanjima. U Novom Sadu postoji jedan broj ljudi koji vuče tu andergraund scenu i oni se dosta dobro drže zajedno i ta neka infrastruktura i poznanstva koje su izgradili na sceni, mislim da jako dobro dođu u kriznim vremenima kao što je ovo današnje“, objašnjava Oskar.
I to je možda i najbolji dokaz da alternativna scena u Novom Sadu, uprkos svim izazovima sa kojima se suočava postoji i da živi. Jedan od bendova koji se već godinama kroz svoje pesme hvata u koštac sa aktuelnim društvenim problemima je i novosadski pank bend „5 minuta slave“. Pesmu „Ne diktaturi“ izbacili su još početkom oktobra, no događaji koji su usledili dali su joj novo svetlo, smatra frontmen benda i autor teksta Vid Malbašić.
„Sam tekst je takav da nismo imali potrebu da previše sami sebe cenzurišemo. Lakše je ovo što smo mi uradili, i napravili pesmu na prvu loptu, nego ono što gomila drugih radi i sakrije poentu. Meni je, iskreno, to veća stvar od ovoga što smo mi uradili. Nedostaje nam malo dubljeg tumačenja svih tekstova jer bi onda shvatili koliko današnjih izvođača ima svašta nešto da kaže protiv ovog sistema“, jasan je naš sagovornik.
Vid Malbašić, 5 minuta slave (Foto: YouTube / 5minutaslave)
Kako i sam kaže, na protestima svakoga dana viđa sličnu ekipu koja odlazi i na koncerte njegovog benda, ali i drugih sa tog dela muzičke scene i svi se drže zajedno. Na greškama iz prošlosti treba učiti, jer su, napominje Vid, i generacije pre imali neke nade i želje koje se nisu ispunile.
„Ne možeš da budeš pravi muzičar ako se ne boriš protiv svega toga, onda nekako nemaš tu suštinu. Primetno je da je ljudima stvarno dozlogrdilo i da se stvarno svi bunimo i svi nešto želimo. Nećemo da nas više izbacuju iz prostora, da nam smanjuju prilike i nadam se da će taj izlazak muzičara i svih kolega doprineti tome da nekada u budućnosti bude bolje“, zaključuje on.
Već godinama se novosadska alternativna scena suočava sa brojnim problemima, pre svega sa gašenjem prostora koji su bili ključni za kulturni identitet grada. Tokom godina su nestali mnogi alternativni kulturni centri, koji su bili prostor za sve one bendove i umetnike na početku karijere. Novih prostora će uvek biti, ali je potrebno osvojiti ih, priča Vanja Drinčić iz benda Grizete.
„Mislim da je to odlika svakog vremena gde se dešavaju neke bitne promene. Umetnost u tim trenucima najviše cveta i na Instagramu i društvenim mrežama i ulici i svuda. To daje nadu da se sprema nešto što će buknuti na sceni. Ovo je životni momenat generacije, kao što bili i studentski protesti ’96 i ’97 godine za tu generaciju. Ne sumnjam da će ovo u istoriji ostati zabeleženo kao značajan momenat“, kaže Vanja.
Iz svih ovih događaja rađa se nova protestna kultura sa jedinstvenim identitetom, koji se razlikuje od svega do sada. Novosadska alternativna scena, i pored brojnih izazova, pruža glas otpora kroz muziku, umetnost i aktivizam. Tragični događaji kao da su samo dodatno osnažili osećaj zajedništva među umetnicima, koji svojim delima jasno izražavaju stav i odgovornost prema društvu.
M. L.
