Vidimo se i dogodine na ulici!

Najbarokniji deo Novog Sada ove godine je oživeo zahvaljujući Festivalu uličnih svirača. Poslednje veče obeležila je velika posećenost, zvukovi koji su dolazili iz celog sveta, porodice sa decom koja su igrala sa šećernim vunama u rukama i susreti ljudi koji se nisu videli dugo, a našli su se sa druge strane Dunava uz jedno "Pa gde si ti, nisam te video sto godina!"

Na mnogobrojnim binama i ćoškovima, stepenicama i ulicama koje su poslužile kao iste nastupali su iskusni bendovi koji obično ne sviraju na ulicama i oni kojima je ulica svakodnevno bina. Na Kapiji, Fratelli Marelli svirali su drugo veče za redom u Novom Sadu.

Fratelli Marelli

Kako su i sami rekli za O radio, ovo im je prvi put da su u Novom Sadu i nadaju se da neće biti i poslednji, jer su prvi put doživeli da im ljudi prilaze da se fotkaju sa njima, iz oduševljenja njihovim nastupima uz koji su igrali svi – i mladi, i stari i deca.

Kako svako ima svojih 15 minuta slave, i Andy Warhol Band su imali svojih. Doduše, imali su dvostruko više od toga – pola sata sjajne svirke. Nakon Beograđana, na red su došli i Novosađani, novi indie sastav Plastic Trees čiji je frontmen Luka novosadskoj publici poznat po prethodnom radu u bendu Uvertira, a i ostale članove znamo iz bendova Fusion i Ćelava Gospođa.

Još jedan bend koji je vrlo dobro poznat novosadskoj publici, Ti, nije izneverio ni ovog puta – ljudi su zdušno pevali svaku pesmu, a iz publike se čulo i jedno iskreno "Ovo je najbolji bend na svetu!"

Ti

Završnica programa na Kapija stejdžu doživela je kulminaciju džem sešnom koji je kao dirigent predvodio umetnički direktor festivala Aleksandar Carić - Car. Nekad je najbolje završiti muzički program intuitivnom, ali usviranom svirkom.

Sa druge strane, na ćošku kod Lisinskog, publika je mogla da uživa u mladim talentima kao što su Holandria koje možete čuti inače na ulicama Novog Sada i Kim Tamara, koja se ranije ove godine istakla kao jedan od najinteresantnijih učesnika Omladina festivala u Subotici, ali i performansu Bucket Guys koji obične plastične kante pretvaraju u profesionalne perkusije.

Bucket Guys

Na vojnom igralištu mogle su da se pogledaju pozorišne predstave i performansi i bilo je za svakoga ponešto – ukoliko je neko bio u raspoloženju da pogleda ozbiljnu predstavu, tu je bila "Lizistrata ili porazgovarajmo o ratu i miru", dok su oni koji su želeli da se nasmeju mogli da pogledaju performans trupe mladih glumaca sa Akademije umetnosti u Novom Sadu, Talente Grande Y tu Madre.

Ipak, najveća koncentracija ljudi bila je na Rampinom putu, gde je u toku dana publika mogla da učestvuje u radionici "Telo kao instrument", a kasnije da uživa u nastupima najrazličitijih muzičkih žanrova. Svirka Milana Koraća okupila je publiku svih uzrasta, slično kao i Fratelli Marelli ranije te večeri. Još veći broj ljudi okupio se za nastup Mikija Solusa, mladog kantautora iz Hrvatske, čiji se hitovi Hipster i Pun kufer uveliko vrte na domaćim radio stanicama. Ipak, posebno sentimentalno je naravno doživljena pesma Novi Sad, posvećena devojci koja je osvojila Mikija prilikom jedne posete Novom Sadu.

Miki Solus

Nakon Mikija, na scenu je stupio interesantan rumunski bend Mouse N' Monkeyz koji nastupaju pod specijalno izdizajniranim maskama, koje su nalik zlatnim totemima. Fuzijom fanka, hiphopa i indi roka razdrmali su mnogobrojnu publiku i definitivno ostavili utisak jedne od najboljih svirki na ovogodišnjem izdanju Uličnih svirača.

Mouse N' Monkeyz

Gradić je zaista oživeo za tri dana Festivala uličnih svirača i pokazao se kao autentično i prigodno mesto za ovakvu manifestaciju. Do sledeće godine!

Sofija Balać