Lost frequencies: Odnos sa publikom je najbitniji

Lost frequencies je dvadesetpetogodišnji di džej iz Belgije, uz kog je brojna publika đuskala prve večeri festivala. Odmah nakon nastupa izdvojio je vreme da porazgovaramo o njegovom životnom idolu, odnosu sa fanovima, ali i o klupskim i festivalskim nastupima.

foto: Exit

Već drugi put si nastupio na Exit festivalu. Koji je razlog tvog vraćanja?

Kada sam prvi put nastupao i video atmosferu na ovom festivalu, istog momenta sam znao da je to nešto što mi prija. Ovog puta je i moj prijatelj Two Pause nastupao na glavnoj bini pa sam ostao da ga slušam. Prošli put sam morao odmah da idem jer sam imao let. Imam opet let jako rano ujutru, ali ne zanima me. Ovaj put ostajem.

Primetila sam da, kad god si na bini, sve vreme trajanja seta ne skidaš osmeh sa lica.

Da, odlično se zabavljam. Često sam sam u svom studiju i pravim muziku. Kad nakon toga izađem na binu da predstavim ljudima to na čemu sam radio i vidim ih kako se smeju i igraju, daju mi pozitivnu enegriju i to mi je predivno.

Šta di džejevima više odgovara, festivali ili klubovi?

Ja volim i jedno i drugo, zato što mi se pruža prilika da radim različite stvari, jer puštam drugačiju muziku. Tokom cele godine uglavom nastupam po klubovima i onda kad mi dođe prvi festival, uglavnom mi i set lista bude malo mekša nego inače. Kad se vratim klubovima pred kraj leta, počnem da puštam mejnstrim. Potrebno mi je malo vremena samo da se adaptiram na te prelaze, ali jako je zabavno.

U razgovoru s novinarkom Oradija

Posebno karakteristično za tebe je to kakav odnos imaš sa fanovima. Lajkuješ slike svima koji te taguju, šeruješ po mrežama pisma koja dobijaš od njih...

Jako često odlazim u tagovane slike na svom profilu. Kad god vidim da sam negde tagovan, uvek lajkujem. Sada na instagramu može i hešteg da se zaprati, tako da čak i kada vidim da je neko samo okačio hešteg lostfrequencies, lajkujem i to. Jedna devojka mi je poklonila pismo i uožila je puno vremena i energije da ga napiše. To je bilo kada smo radili meet&greet u Nemačkoj. Dala mi je pismo ali nije znala da li sam ga pročitao. Nakon toga mi je njen brat poslao poruku i pitao me da li sam pročitao njeno pismo i poslao mi sliku na kojoj smo ona i ja. Tad sam odlučio da ću okačiti to pismo na instagram i da ću je tagovati, da bi znala da mi takve stvari znače i da sam pročitao. Mislim da je ta konekcija sa publikom jako bitna, jer je i tebi stalo do njih koliko je njima stalo do tebe. Da je drugačije, ovo ne bi imalo smisla.

Rekao si jednom da si kao mlađi jako voleo Džastina Timberlejka i da ti je on bio, otprilike, idol. Jedna novinarka te je i uporedila sa njim, ali si odmah rekao "ne ne, nikako". Zašto?

Obožavam Džastina Timberlejka, ali to poređenje nikako. Taj čovek je sve. Pevač, glumac, igra, prezgodan je, prelep. On je bukvalno sve i može sve što hoće (smeh). Volim i njegovu muziku i njegov stil, bio mi je idol.

Skoro svake godine nastupaš na Tomorrowlandu. Ti znaš da je mnogima životna želja samo da odu na taj festival?

Znam. Prvi put kad sam otišao na Tomorrowland, nastupao sam. Posle se to samo nastavilo. I svake godine pomislim kako ću ovaj put da odem i samo da uživam, ali ne stignem. Moraću uskoro. Prelepo je mesto.

S obzirom na to da sad već vidimo da te novosadska publika voli, je l' to znači da te možemo očekivati opet?

Naravno. Nadam se da ću dolaziti još mnogo puta. Ne mogu da obećam, jer ne zavisi samo od mene, ali ako me Exit pozove, dolazim sigurno. (smeh)

Miljana Milekić