Hajde da uživamo pa šta bude

Približava se Exit festival, a O radio vam lagano predstavlja izvođače.  Drugog dana festivala, 9. jula, na Fusion bini nastupaju Goblini. Kako su preživeli karantin i koliko su uzbuđeni pred ovu svirku ispričao nam je Vladislav Kokotović, basista Goblina.

Pa mogu ti reći da smo zaista jako uzbuđeni, obzirom da nije bilo Exita prošle godine. Bio je onaj neki period kada se počelo pričati da će ga možda biti i rodila se nada da je sve iza nas što se tiče kovida. Međutim onda je krenulo leto, i znate da nije bilo Exita tako da evo posle skoro dve godine Goblini prvi put sviraju uživo i prvi put imaju priliku da predstave uživo svoj novi materijal. Zaista jedva čekamo taj 9. jul.

Svirate drugog dana festivala na Fusion bini. Ranije ste svirali i na Mainu i na Fusionu, da li bi mogao da uporediš nastupe na te dve bine?

Obično mi domaći bendovi kada smo na Mainu sviramo jako rano. I taj koncert zaista je nešto specifično. Sviramo u 7, a u 11 smo već kod kuće otprilike. Fusion je mesto na kom sviramo pravi koncert, tu ostanu ljudi koji stvarno čekaju bend. Sećam se da smo zadnji Fusion svirali kada je već svitalo i to ima svoju specifičnost. Zaista je nešto posebno. To jesu dve različite stvari, ali jednako jake.

Šta publika može da očekuje na ovoj svirci na Exitu?

Predstavićemo par novih stvari. Nismo ni mi još svesni koliko su nove pesme zaživele. Album je izašao pre godinu ipo dana, ali nije promovisan uživo. To će nama biti pokazatelj i videćemo šta smo uradili. Prvi put ćemo osetiti kad sviramo neku novu pesmu kako ljudi reaguju na nju. I plus klasika Goblina, idemo na festivalsku varijantu. Da se iskačemo i mi i publika. 

Exit od posetilaca traži da imaju potvrdu o vakcinaciji ili preležanom kovidu, ili negativan test. Da li postoji nešto od tih uslova i za muzičare?

Za sada nas nisu obavestili o tome. Ali znaš kako, komplet bend je vakcinisan. Mi zaista ne možemo da razumemo ljude koji ne žele da se vakcinišu. Ta bolest nije zezanje. Ljudi 21. vek je, a vakcina nas spašava već više od veka. Ne mogu to da razumem, ali mogu da prihvatim različitost, kao i u svemu. Želim da kažem svim ljudima koji nas vole, vakcinišite se. Ako ne zbog sebe, onda zbog drugih oko vas. Ja bih zaista voleo da su svi ljudi koji dođu na Exit vakcinisani i tu nema ništa sporno.

Da li misliš da su ovako velika okupljanja i dalje rizik?

Ne mislim. Mislim da je očito da se nešto dešava sa tim kovidom. Očito je da nas je puno prebolelo, da on pada. Pravo da ti kažem, počinje Exit i biće još svirki ove godine, a ja želim da verujem, koliko god to bilo teško, da je sve iza nas. Zaista nas je sve ovo umorilo. Ja imam sreću, pa nisam izgubio nikog od porodice. Ali otišao nam je Mikica iz ČBS-a, otišao je Balašević, otišao je Miša Aleksić, otišlo je još ljudi koji su se bavili muzikom, svi zbog kovida. Pa zar nije to dovoljno. Da su samo oni umrli od kovida i već je previše. Ja želim da verujem da se kraj barem nazire i da za sledeći Exit nećemo pričati o ovim stvarima. 

Kada nastupaš na Exitu, da li uspeš da pogledaš nešto pre ili posle svoje svirke?

Ne, znaš kako, Exit je specifičan. I kad dođeš ranije na Tvrđavu šetaš više nego što bilo šta gledaš. Ja sam uvek voleo da gledam koncerte u nekim manjim varijantama. Ceo život si u back stage-u, pa i kad dođeš na koncert. Bendove gledam odatle otprilike. Tako da slabo stignem da na Exitu bilo šta odslušam. Osim kada odem na Exit, a da ne sviram te godine. Onda, normalno, odeš da pogledaš nešto. 

Mnogi bendovi su se tokom karantina zatvorili u studio i snimali. Kod vas to baš i nije moguća situacija, obzirom na to da je Golub daleko. Kako ste vi preživeli karantin?

Dolazio je Golub par puta i mi smo imali probe. Trebalo je da mamo 18. aprila veliki koncert u Beogradu, prvi koncert sa novim albumom. Da sve krene nekim svojim tokom kako to obično bude kad izdaš album. Taj album nam je jako svež i da krenemo na nešto novo, prerano je. Pre nego što iole započnemo nešto novo, moraju da prođu bar 2 ili 3 godine od albuma, pre toga jednostavno ne razmišljaš o novim pesmama. Mi smo redovno održavali probe, barem nas četvorica, čak i kad se kraj ovoga nije nazirao. Čisto da ostanemo bend. Najnormalnije smo spremali pesme kao da će sve prestati za 15 dana, pa će nas neko zvati. E tako smo se negde ponašali da bi sebe održali. Svi smo malo na mišiće pokušavali da održimo i volju i razum i sve. Ja se šalim sa ukućanima, sa ženom i sa klincem, pa im kažem “oću da se svađamo ko normalna porodica, a ne da budemo dobri i da se volimo”. Svi smo se jako trudili i mislim da je ovaj zadnji talas pokazao da smo već svi zaista umorni od svega toga i da smo na rubu snage što se svega tiče.

Vas četvorica, rekao si, nalazili ste se i svirali. A kako ste se sa Golubom nahvatali? Da li je bilo nekih online probi?

Pa on je jesenas uspeo da dođe, a pre toga od februara nije bio u Srbiji. Imali smo tad probu. Ali znaš kako, u svakom zlu ima nečeg dobrog. Mogli smo da imamo opuštenu probu i to dva, tri dana za redom. Nema svirke, a on je došao. Jednostavno smo uživali u toj našoj prostoriji, u zajedničkom radu, jer inače kada je sve normalno, nismo baš u prilici da to bude tako.   

Koliko su vam nedostajale svirke? Jasno je da vam je nedostajala interakcija sa publikom, ali generalno muzička scena je pretrpela i ozbiljan finansijski udarac zbog svega ovoga. 

Znaš kako, mi svi radimo još nešto. Ne mogu reći da je iko od nas nešto osetio taj finansijski problem. Naravno da nije isto kao kada imaš neke prihode od svirke. Ali nekako manje ti je i trebalo. Manje si putovao, manje si išao negde tako da nije bilo strašno.  

Vlado, dešavali su se neki online koncerti koje smo mogli da gledamo tokom tog perioda kada smo bili zatvoreni. Da li je svirka za bend svirka, bez obzira na to da li je publika tu ili sa druge strane ekrana? I da li si se možda zabrinuo u nekom momentu da bi to mogla da postane nova realnost?

Ne, nisam. Ja jako volim kompjuter i jako volim internet. I mislim da je to predivna stvar, osim naravno kad to radiš zato što moraš. Ja bih voleo nešto drugo. Za to su se bendovi sređivali i pravili neku priču. Ja bih voleo da na 15-20 minuta uključim kameru, a da nikom ne kažem iz benda, da ljudi čuju našu probu. Da čuju naše razgovore i vide našu spontanost, odnosno sve ono što se dešava u prostoriji za vežbanje. Tu je svaki bend najviše bend, tu ljudi koji se bave muzikom najviše uživaju. 

Naučnici kažu da će ovakvih virusa i ovakvih pandemija biti na žalost još. Da li misliš da smo sada svi spremni za to i da li imamo neki backup plan u džepu za svirke, za online nastupe, za festivale, za vakcinacije i razne druge scenarije? Ili će nas opet dočekati nespremne?

Ne znam. Između ostalog, jako mi sve ovo prija što kreću koncerti da uopšte ne bih da mislim o tome. Svi pričaju da će od septembra zlo da se vrati, da će ovako, da će onako... Zaista želim ova tri meseca da ne mislim o tome, nego da koliko god mogu uživam i sa prijateljima, i sa porodicom, i na bini i sa publikom. Ne znamo ni ti ni ja ni da li je ovo bolest, da li je najveća svetska ujdurma, ni da li je izmišljeno, ni da li nije,... boli glava sve nas od toga. Biće kako će biti. Kao što je uvek i bilo. Bilo je i ratova, bilo je i bolesti, bilo je svega pa čovečanstvo ide dalje. Hajde da uživamo, pa šta bude videćemo. 

Ceo razgovor poslušajte na podkastu O radija

Alma Kovčić

foto: Marko Ristić