Devolucija sadašnjeg čoveka

Zvoncekova Bilježnica jedan je od domaćih bendova koji ne nastupa tako često na letnjim festivalima. Zbog toga smo iskoristili priliku da sa legendarnim Tozom Rabasom na Arsenal festu porazgovaramo odmah po njegovom silasku sa Garden bine, na kojoj su Toza, Vuja i ostatak ekipe sjajno zabavili brojne fanove koji su došli da pozdrave Zvoncekovu Bilježnicu.

Foto: Marijana Janković

Tozo, stigao si u naš studio direkt sa bine. Predpostavljam na si zadovoljan nastupom. Bilo je baš dosta ljudi ispred "Graden" bine.

Vrlo sam zadovoljan. U principu, pesmom "Aluvijalne ravni" (Retrospektiva ’88-’91) zaokružujemo celu priču u vezi sa našim nastupom.

Videli smo i čuli sa bine da imaš dosta sponzora?

Imam ih puno i moram sve da ih ispoštujem. A to je danas i popularno, biti kontroverzini biznismen. I bez njih ne može ništa da funkcioniše.

Ne pamtimo da je Zvoncekova bilježnica dugo bila na nekom festivalu?

Mi nismo neki miljenici takvih manifestacija. Ja, zapravo, kritikujem festivale. Iz jednog jedinog razloga, a to je što se na takvim mestima uvek pojavljuju ista imena. Meni je cela ta priča bezveze ako ne postoji prostor za mlade.

Pa kako onda gledaš na koncepciju Arsenala?

Postoji ta "Demolition" bina, ali bih voleo da se još pažnje posveti novim imenima. Vi dobro znate da sam ja dvadeset godina volontirao, u pravom smislu te reči i radio džabe na Radio-televiziji Aranđelovac. Dakle, radio sam bez para, kampovalo se kod mene, dolazili su bendovi... Opet verujući da će doći neko bolje vreme. E, kada je došlo to bolje vreme, zahvalili su mi se na najlepši mogu način – šutnuli su me nogom u dupe! Tada sam skapirao da smo mi zaista Devo bend. To znači da mi sve vreme pričamo o devoluciji, pričamo o tome kako je strukturama uspelo da od čoveka naprave majmuna.

Foto: Zoran Lazarević

Vi, zapravo, imate jako mladu publiku. Neki sigurno nisu bili ni rođeni kada ste počinjali. Kako to tumačiš?

Krenuću sa druge strane. Volim da pričam ono što mislim. Stoga imam velikih problema i sa bendovima i sa organizatorima. Već trideset godina sam u priči i ne pada mi na pamet da se nekome uvlačim. Nemam ni razloga za to. A sad, zašto nas nema toliko? Mi nismo u lošim pričama. Prošle godine smo, kao gosti, na istom ovom stejdžu nastupili sa Inspektorom Blažom i to je bilo najposećenije veče. I onda su valjda organizatori ukapirali da mi možemo okupiti veliki broj ljudi. Neverovatan broj ljudi se javio i preko Fejsbuka da poruči naš poslednji album (‘Beš muziku uz koju ne može da se igra). Drago mi je zbog toga. U onom trenutku kada budem primetio kako mi ispred bine stoji zalutala publika – ja se ovim više neću baviti.

To se baš često dešava danas. Da li je u pitanju neki novi problem sa publikom?

Znaš kako, ljudi će videti neki novi bend kod Ivana Ivanovića, zar ne!? Mislim, po meni je to bruka. E, sad ti moraš da se pomiriš sa tom pričom. Da li želiš da koketiraš sa estradom (u pozadini se upravo čuje harmonika), da ti iz komercijalnih razloga na koncert dođe pet hiljada ljudi. Ali meni ne može sad neko da kaže kako je, na primer, Hladno Pivo okupilo na hiljade pankera na koncertu. Kao prvo, Hladno Pivo više nije pank bend - oni su mejnstrim bend.

Ali zasluženo?

Jeste. Zasluženo, ali da jasno i glasno kažemo šta je to sad i završena priča. Ja sam za to da se stvari nazovu pravim imenom. Nemoj da mi se foliraš da si panker. Ne može u beogradskoj Hali sportova da ima pet hiljada pankera. Zašto?! Pa zato što u taj isti Beograd dođu legendarni G.B.H. i prodaju sto karata!

Baš u vreme dok pominjemo estradu i komercijalizacije, jedna veoma popularna grupa (Brkovi) upravo se penje na "Garden" binu.

Bolje bi bilo da ništa ne govorim. Konkretno, pomenuti bend ne slušam, ali niko ne može da mi pojasni i objasni termin folk-punk. Evo, moja komšinica je Vesna Zmijanac. Hajde na nju ubacimo u bend i da po svadbama sviramo pank. To su neki novi ljudi i neke nove generacije koje mi ne razumemo (i dalje u pozadini rokaju zvuci harmonike).

Koja je to nova priča tvog benda i na koji način je ona iskorišćena u snimanju poslednjeg albuma?

Hteo sam da ceo materijal bude nešto potpuno drugačije od onoga što smo radili prethodnih 28 godina. Kada sam materijal pustio našem izdavaču, Branimiru Lokneru, on nas je pitao o kom bendu je reč. To je super, osećaj, postigao sam ono što sam i naumio. Pazi, ti jedeš pasulj svaki dan pa ti dosadi. Ili, recimo, ceo život mandariš jednu ženu, pa ti i ona dosadi.

Preslušajte ceo razgovor sa Tozom Rabasom:

Dušan Majkić / Predrag Novković