Borba na Killo

Novosadski rege gerilci Killo Killo Banda uzvraćaju udarac, u stvari zadaju ga u sam pleksus današnjoj situaciji koja nekim lošim nijansama boji stanje u našoj zemlji. Imaju toliko toga što se perfektno ukalupilo na njihovom novom albumu "Ipak Borba" tako da je vašim ušima i ostalim čulima zagarantovan pravi talas muzičkog osveženja koji bi mogao da posluži i kao jedna vrsta priručnika za mentalno preživljavanje. O svim oblicima današnje borbe razgovarali smo sa frontmenom i pevačem Killo Killo Bande, Vojislavom Maleševim.

Vojislave, za početak ću citirati tvoj slogan u zahvalnici na poleđini omota albuma koji glasi: Do konačne pobede! Sa njim si ispunio krug samog naslova albuma (Ipak Borba), samim tim nameće se pitanje šta za tebe danas znači borba, kao pojedinca, a i kao pripadnika neke zdrave grupe istomišljenika?

Borba za mene znači da se svako za sebe, na svom ličnom planu, ostvari kao bolji čovek, da se odupre svim mogućim iskušenjima kako ne bi postao klasični majmun! E tek onda, kao blago osvešćeni ljudi, možemo da se skupljamo u neke manje grupe, u našem slučaju u bend, i da pokušavamo različite stvari zajedničkim snagama koje će se prirodno proširiti i na globalnom novou. Da bi sve to zasnali, moramo se boriti.

Da li je ovaj album najozbiljniji materijal grupe Killo Killo Banda?

Definitivno jeste. Samim tim što se mi vremenom sve više uozbiljujemo i što nemamo taj pritisak da moramo da budemo nešto zabavni ili razdragani. Svašta smo, kao pojedinci, prošli tako da smo shvatili kako nije sve tako šareno i svetlucavo.

Upravo je to i neka druga strana rege muzike, njena visoka angažovanost. Možda je ljudi ne primećuju toliko, ali neka od vodećih imena ovog muzičkog pravca imali su direktnu borbu koja se provlačila kroz tekstove a bila je ispoljena i na koncertima. Nije to samo: palme, sunce, Jamajka i kuliranje?

Tako je! Mi se, u stvari, borimo da postane sve tako šareno i idealno ali je trenutno dosta sivkasto. Ne mislim sad samo na politiku već bukvalno na čovekov odnos prema svojoj vrsti, prirodi, na međuljudske, međukomšijske, rodbinske odnose. Čovek se kao jedinka jako srozao. I moralno i kulturološki, a sad treba pronaći način da se to zaustavi. Ovako tonemo.

Album nosi i taj neki gerilski duh?

Pa, i dalje nam je gerilski pristup stvaranja i reagovanja najbliži, nismo u sklopu nekog sistemskog delovanja nego smo samoorganizovani. A te kamuflažne boje sa omota su više asocijacija možda na mene samog. Malo sam DJ, pa sam malo operski pevač, pa me ima u Drum ’n’ Zezu (još jedan Vojin bend), a tu je i Killo Killo Banda... Bukvalno kao da pokušavam da umaknem nekome, tada niko ne može da provali ko sam ni šta radim a sve mi je to jako simpatično.

Pored koncepcija novog albuma, zanimljivi su i brojni gosti/muzičari koji su začinili neke od pesama.

Mislim da smo ih "namirisali" u pravom trenutku, da tako kažem. Oduvek sam imao želju da kao bend sarađujemo sa raznim muzičarima. Naravno, bilo je takvih stvari, ne bežimo od saradnje sa drugima, ali ovoga puta smo uspeli da se uvežemo sa malo zvučnijim imenima a sve to ima za cilj da malo raširi naš domet. Zaključili smo da nemamo baš raznoliku publiku, stalno se sve svodi na sličan krug ljudi a to meni nije dovoljno. Gosti/muzičari koji su sarađivali na albumu Ipak Borba su Hornsman Coyote, Wacko (MadRed) i Edo Maajka nama su bliski po onome što mi radimo, a sa druge strane i dovoljno jaki i razgranati da mogu da nam pomognu. Na kraju krajeva, smatram da se njima sviđa naš rad i da su zato pristali na ovakvu saradanju koju smo pretvorili u idealan sklop.

A kada pričamo o pesmama/singlovima sa novog albuma, na koji način promovišete borbu? Da li je u pitanju sistem singlova ili spotova, ili svega po malo?

Taktika i strategija su nam uvek bile slaba strana. Sad smo možda malkice pametniji i idemo u pravcu snimanja spotova. Dok mi sad pričamo te ideje se kuvaju, a plan je da do kraja leta možda već tri, pa čak i četiri spota izbacimo i to vrlo tehnički raznolika materijala. Jedino je pitanje koji će od njih prvi izaći, predpostavljam da će to biti za pesmu Večan ili pak za Wellington a sve će to biti jedan lep i efektan uvod za oficijelnu promociju albuma Ipak Borba koja je zakazana za 19.08.2016. na Brod Teatru u organizaciji SKCNS-a. Da rezimiram, ovo je sada sve uvod u nešto što bi trebalo da nam se desi a to je neka eksplozija na sceni, bum u našoj karijeri, razbacaćemo se na sve strane.

Sviranje rege muzike i njegove žanrovske geneze postavilo vas je kao skoro jedine pripadnike ovog zvuka u Novom Sadu?

Meni je to isto neobično. A u drugu ruku mi odgovara pošto je lakše sa manjom konkurencijom biti baja u svome kraju. Ali, opet, to samo govori koliko smo u procentima slabiji u odnosu na neke određene/užasne muzičke pravce i na neku seljanu koja nas okružuje. U poslednje vreme volim da naglasim kako je preko 90% sve oko nas taj mejnstrim koga se svi gadimo a u tih 10%, i još manje, treba da se sabiju svi alternativni muzički pravci za koje očekujem da se slušaju i poštuju među mladom publikom. Ja bih voleo da ima više rege bendova, u tom kulturološkom smislu, i voleo bih da u njima jednog dana vidim tu tvrdoglavost i istrajnost koju mi posedujemo kao bend. Težak je to i naporan put.

Zašto si onda odlučio da ostaneš tvrdoglav?

Bojim se da to nije na nivou odluke! U pitanju je nešto organski. Ne volim da gubim, to se odražavalo kod mene u  detinjstvu u tim nekim sportskim varijantama. Poraz me je toliko izluđivalo da sam svaki put bio na ivici suza i lomljenja usputnog inventara, a kad napraviš nešto ovako na svoj način, daješ sve od sebe, iskreno stojiš iza toga i misliš da si u pravu – to onda ne može da ne uspe. Svi će ti biti krivi dok ne uspeš na pravi način. A onda kada se desi pobeda, sedneš da popiješ čašu vina i kažeš: Eto vidiš da sam bio u pravu! Dobro, možeš i da se potapšeš po ramenu.

Koliko je Killo Killo Banda spremna za žive nastupe? Pred vama je koncert na ovogodišnjem Exitu.

U, jako smo naoštreni! Biće super i dobro je što nastup neće biti celovečernji. Biće sve skoncentrisano na 45. minuta suvog nektara Killo Killo Bande i dokazaćemo da smo dobrano zaslužili to gde se nalazimo. Dakle ljudi, na Exitu u subotu (09.09.) od 20h na Mejn stejdžu. Ne šalim se!

Dušan Majkić