Zeleni krovovi menjaju mikroklimu

Zeleni krovovi ne bi trebalo da predstavljaju privilegiju stanovništva ekonomsko bogatih zemalja, već bi bilo dobro da postanu sastavni deo i redovna pojava u sistemu zelenih površina svakog grada. Ovakav tip krovova, na kojima buja vegetacija je životni prostor za insekte i ptice, mikroklima oko zgrada sa zelenim krovovima se poboljšava, kišnica isparava postepeno, pa nemamo osećaj zapare posle pljuskova, a biljni pokrivač produžava vek trajanja krovova jer ih štiti od temperaturnih razlika. Ipak, zeleni krovovi su kod nas još uvek retkost i privilegija su stanovništva zemalja sa razvijenom ekonomskom svešću, kao i kulturom negovanja zelenih površina.

Zeleni krovovi koriste se kao prirodna izolacija, a istraživanja su pokazala da zasenjivanje spoljnih površina građevina ima više efekta nego unutrašnja izolacija. Opšte je poznato da se betonski ili asfaltni ravni krovovi, kao i kosi krovovi prekriveni crepom tokom leta brzo zagrevaju, a sporo hlade, pa zato tokom letnjih meseci trošimo mnogo energije na hlađenje. Zimi je situacija suprotna, pa nam treba više energije da bismo zagrejali stanove u potkrovlju. Dr Aleksandar Anđelković, šef Katedre za toplotnu tehniku Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu kaže da u današnje vreme, kada dosta pričamo o energetskoj efikasnosti, zeleni krovovi stižu do pažnje velikog broja ljudi.

"Sami zeleni krovovi u velikoj meri mogu doprineti energetskoj efikasnosti objekata na kojima se nalaze. Pre svega smanjenju gubitka toplote zimi, ali i dobitka toplote tokom letnjih meseci", kaže naš sagovornik. On dodaje da se, kada to sve uzmemo u obzir, veća investicija u startu brzo vraća kroz uštedu energije.

Arsenije Pejić, direktor kompanije Erker inžinjering koja je napravila prvi zeleni krov u Novom Sadu, kaže da su zeleni krovovi sve popularniji.

"U državama Evropske unije zeleni krovovi su praksa, neki gradovi su čak uveli obavezu da deo površine krova mora biti pod zelenilom. Kod nas se ta priča tek zahuktava", objašnjava Pejić.

On dodaje da zeleni krovovi imaju mnogo prednosti. Pored energetske efikasnosti, tu je redukcija oticanja kišnice, pročišćavanje vazduha, smanjenje toplote, produžavanje veka samog krova, a posebno ističe uticaj koji boravak u prirodi, odnosno na zelenom krovu ima na čoveka.

"Jedina obaveza koju imate je zalivanje i eventualno košenje trave. To na godišnjem nivou nije neka investicija, a krov vam traje mnogo duže. To naravno zavisi od temperaturnih oscilacija, ali samo održavanje zelenog krova nije skupo", tvrdi naš sagovornik.

Singapur, grad-država sa skoro šest miliona stanovnika je definitivno veoma zelen grad. Kada je Singapur postao nezavisna država 1965. godine gušio se u zagađenom vazduhu, a rečna voda je izgledala isto kao i voda iz kanalizacije. Pedeset godina kasnije ne može se prepoznati. Kako bi se nadoknadilo oštećeno zemljište i zemljište pod betonom, u ovom gradu se zelenilo najčešće nalazi na zgradama.

U Bazelu, u Švajcarskoj, sprovedena je veoma detaljna studija o biodiverzitetu zelenih krovova. Studija se bavila dvema vrstama beskičmenjaka, insektima i paucima, a trajala je tri godine. Na krovovima koji su obuhvatili studiju uočeno je 78 vrsta pauka i 254 vrste buba, od čega su 14 vrsta paukova i 27 vrsta buba bile vrlo retke ili ugrožene vrste. Stariji zeleni krovovi su podržavali veći broj vrsta, što je dovelo do zaključka da instalacija zelenog krova u urbanoj sredini nema jednokratni efekat već postaje deo okruženja, obagaćuje ga i razvija se zajedno s njim.

Uticaj na mikroklimu zavisi od površine krovova, odnosno, što su oni veći i što ih više ima to je uticaj na poboljšanje kvaliteta života u gradu veći. Zelene površine redukuju štetne materije koje negativno utičnu na ozonski omotač, smanjuju uticaj buke, povećavaju kreativnost i produktivnost ljudi zahvaljujući pasivnom doživljaju prirode, smanjuju efekat toplotnih ostrva, kao i broj problema koje izaziva smog, kao što su mehanički kvarovi uređaja i instalacija, oštećenja fasada i spomenika, ali i zdravstvenih problema stanovnika urbanih sredina. Na zelenim krovovima možemo uzgajati i hranu, a tu je naravno i estetska vrednost.

Emisiju U kakvoj zemlji želim da živim  u kojoj smo pričali o zelenim krovovima možete preslušati na podkastu O radija

Alma Kovčić