Virtuelno uhođenje kao deo svakodnevice

Sigurno je da je sajber stalking tužan i jeziv deo savremenog društva. Tehnički potpomognuto proganjanje stavilo je žrtve u položaj da se ne mogu sakriti od agresora. Počinioci sada mogu pratiti, prisluškivati, snimati, gledati, zastrašivati i sramotiti žrtve bez napuštanja kuće. Što je još gore, sve veći broj tehnoloških kompanija nudi i špijunske softvere. 

Foto: Deccanchronicle

Pre nego što je savremena tehnologija napredovala i počela da se koristi za nadgledanje i zastrašivanje,  progonitelji su za ostvarenje svojih zamisli morali da ulože neki fizički napor. Proganjanje se uglavnom svodilo na bombardovanje žrtve pozivima, slanje pisama i neželjenih poklona, posmatranje ili odlazak na mesta na kojima ih je stalker očekivao. Teško se dolazilo do detaljnih informacija o žrtvi, a njihovo korišćenje na način koji bi im mogao uništiti život nije bio tako jednostavan.  

Ti dani su, nažalost, prošlost, jer su informacije o životu pojedinca na samo klik od nas. Sajber stalkere pokreće ista namera - da osramote, prete ili maltretiraju svoje  žrtve. Razlika je u tome što se oni oslanjaju na onlajn tehnologiju. E-pošta, društvene mreže, poruke, lični podaci dostupni na mreži sve su to informacije koje  sajber stalkeri mogu koristiti da ostvare neprimeren kontakt sa svojim žrtvama.

Emisiju "O tome se priča" možete da poslušate u plejeru.

Ipak, ne treba mešati syber-stalkovanje sa onim na mreži. Ako malo "istražujete" Fejsbuk profil ili Instagram fid vašeg novog kolege to je prilično bezazleno. 

Studentkinja medijskih studija na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu Iva Gajić kaže da je virtuelno uhođenje deo svakodnevice današnjeg društva.

"Nisam lično imala problema, niti sam ja stalkovala nekog. Nije kao da bih rekla (smeh). Dešavalo se da tražim ljude koje sam tek upoznala pa sam želela da saznam nešto više o njima. Ako prelazi granicu naravno da bi trebalo da nam bude neprijatno i čudno ali mi svakako možemo da stavimo svoje profile na privatno. Ako nam je profil otvoren jednostavno se pomirimo sa tim da smo to podelili sa svetom. Ako se osećamo neprijatno onda je lampica definitivno upaljena. Ako vam neko šalje poruke koje su nepristojne, šalje fotke ili traži fotke to je preterivanje", smatra Iva.

Mladi sa kojima smo razgovarali složni su u tome da onlajn uhođenje može da preraste u ozbiljan problem i da se ne sme shvatati olako.

Iskreno mislim da to nije normalno ali znam mnogo osoba koje to rade i imam drugarice koje jednostavno proganjaju ljude odnosno bivše momke i devojke bivših momaka. Ne znam šta da kažem na to, to je u neku ruku bolest, jer ne znam zašto neko ima potrebu da to radi. Možda osoba na taj način pronađe svoj mir, mada to nema smisla ali opet svako bira šta želi da radi.

Generalno nemam ništa protiv stalkovanja iz prostog razloga što nam svaka društvena mreža daje mogućnost da nam nalog bude zaključan i da samo određenim ljudima dozvolimo da vide naše podatke ili fotografije. Svako ko ima otključan profil se praktično izlaže riziku da bude stalkovan. I ja sam video na svojim storijima kako ih gledaju osobe koje me inače ne prate.

Nemam nekog posebnog iskustva u stalkovanju. Znam da su ranije postojale velike mogućnosti za stalkovanje i da se sazna dosta stvari o nekim ljudima, pogotovo ako imaju otključane profile na Fejsbuku ili Instagramu. Koliko vidim u poslednje vreme Fejsbuk dosta radi na tome da ljudi sa kojima niste prijatelji jednostavno nemaju pristup skoro nikakvim informacijama o vama. Instagram nudi opciju zaključanog profila koji ja apsolutno podržavam i mislim da je najbolja opcija ukoliko ne želite da budete stalkovani. Na društvenim mrežama možete saznati o nekoj osobi zaista impresivan broj informacija.

Mislim da nam internet stalkovanje nije ni malo strano i svi smo mi stalkeri dokle god je to u nekim granicama i dok se ne koristi pogrešno. Kao ljudi smo vrlo znatiželjni i voleli bi da znamo šta drugi rade, gde odlaze i kako se osećaju. Neka zdrava doza stalkovanja nije loša.

 Iva Gajić kaže da je najboji savet onaj koji dobijete kod kuće.

"Prvi savet je ono što ti mama i tata kažu: Nemoj da prihvataš ljude koje ne poznaješ. To je stvarno savet koji slušam od početka. Ako ti neko pošalje nešto što ti na bilo koji način smeta, čak i da je prosto 'ćao' neprijatno, blokiraj ga. Ako ti neko preti, kaži roditeljima i prijavi centru za bezbednost dece na internetu, jer to jeste nasilje. Koliko god da mi na to ne gledamo tako ozbiljno, jer su u pitanju društvene mreže", kaže Iva.

Neki od načina na koji možete da budete žrtve uznemiravanja i stalkovanja:

GPS praćenjem kretanja žrtve - zlostavljači mogu podmetati uređaje za praćenje ispod automobila, u tašnu, na kolica za bebe, na bilo koje mesto koja pruža pogodno skrovište. Takođe, Bluetooth mogućnosti i podešavanja geolokacije na telefonima, tabletima i računarima omogućavaju nasilnicima da prate žrtve bez njihovog znanja.

Društveni mediji - Postoji određena opcija koja omogućava da kontrolišete ko gleda vaš profil i šta uopšte može da vidi. Platforme poput Fejsbuka, Tvitera, Snepčeta i Instagrama (kao i profesionalne mrežne stranice poput LinkedIna) pružaju korisnicima opciju da kontrolišu koliko je njihova aktivnost javna. Dok neke platforme prikazuju grad ukome je korisnik, postoje neke poput Snepčeta koje otkrivaju lokaciju korisnika sve do nivoa ulice.

Špijunski softver i druge aplikacije za nadgledanje - Postoji širok spektar aplikacija koje prate aktivnosti drugih. Neke uključuju prisluškivanje i snimanje video zapisa i presretanje poziva / teksta. Zlostavljači slušaju pozive ili lične razgovore i snimaju video ili audio zapise.

Hakovanje web kamere je sigurno jedna od najluđih metoda koju syberstalkeri koriste da bi narušili privatnost žrtve. Creepers bi vas pokušao prevariti u preuzimanju i instaliranju datoteke zaražene zlonamernim softverom što bi im omogućilo pristup vašoj veb kameri. Proces je toliko lukav da verovatno ne biste posumnjali ni u šta čudno. I sama pomisao na to da vas neko tajno posmatra putem vaše veb kamere izaziva jezu epskih proporcija. I zato sam ja svoju prelepila izolir trakom. Eto.

Statistika koju je objavio provided Stalking Resource Center kaže sledeće: sadašnji ili bivši partneri proganjaju žene u 61 %  slučajeva i 44% muškarce. 89% ženskih žrtava ubistava su bile psihički uznemiravane u godini koja je prethodila njihovom ubistvu. 76% ubijenih žena bile su žrtve partnera koji su ih proganjali. 57% partnera su iskusili proganjanje u toku veze i odmah prekinuli taj odnos.

J.Mijatović