Studentska rešenja za problem prljavog veša

Jedna od stvari o kojima ne razmišljaš dok si pod roditeljskim krovom je pranje veša. Tvoje je samo da veš staviš u mašinu ili korpu i problem je rešen. Svako ko studira van rodnog grada zna kakva trauma može postati pranje prljavih stvari. Solucije su brojne - prijatelji sa mašinom, vešeraji, pa čak i nošenje veša nazad u rodni kraj.

Foto: Pixabay

Ako nemate mašinu za pranje, tu su vešeraji ili prijatelji koji su srećni vlasnici ovog čuda tehnike. Ovo potvrđuje i iskustvo studenta Igora Išpanovića.

"To je mnogo jeftinija opcija u odnosu na vešeraje. Obzirom na to da veš perem možda tri, četri puta mesečno i to onako u gomili, mnogo mi je isplativija i usput provedem malo kvalitetnog vremena sa društvom", navodi Igor.

Kako je onima kod kojih kolege nose veš? Studentkinja Marija Nenadić je jedna od retkih u svom društvu koja ima mašinu za pranje veša i zato često priskače u pomoć.

"Obično je moj dom uslužna perionica za moje kolege sa fakulteta. Ok mi je to, nije mi frka. Ne tražim nikakve kontra usluge, međutim, ljudi se vrlo često ponude sami, pa kupe omekšivač", ispričala nam je Marija.

Najjednostavnije rešenje za neke su vešeraji. U Novom Sadu ih ima na svakom koraku, a kako kaže studentkinja Milica Ćirović i cene u njima su povoljne.

"Veš perem u perionici koju imam u ulici. Nosim veš na dve do tri nedelje. Pranje je 300 dinara i onda me tako mesečno ispadne oko, recimo, 600 dinara, do 900, zavisi koliko imam veša. Nije mi puno da izvojim toliko, zato što mi je to lakše nego da nosim kod nekoga, kod nekih drugarica. Vešeraj mi je u ulici i samo na par metara od kuće. Odem, vratim se, donesem veš, sušim kod sebe i to je to", kaže Milica.

Studenti koji žive u nekom od domova, veš mogu da operu u vešeraju koji se nalazi u okviru doma Slobodan Bajić. Cene su iste kao i regularnim vešerajima u Novom Sadu - 300 dinara. Prema rečima studentkinje Milene Zdravković, mali broj mašina za pranje i gužve razlozi su za izbegavanje domskog vešeraja.

"Samo odneseš veš dole, staviš u mašinu i dođeš za dva sata i to je to. Jedini problem je taj što su termini malo komplikovani. Imaš termin, recimo, u sedam, pa u deset, pa onda posle toga u jedan. Postoji samo šest mašina. Gužva je prevelika i ne možeš da stigneš na red. Veš moram da delim na beli i na šareni, pa je to onda 600 dinara, a ako perem četri puta mesečno to je 1.200 dinara i onda češće perem kod druga ili drugarice", objašnjava Milena.

Tu si i oni koji i dalje peru veš kod roditelja. Dokaz da studentima ni ova opcija nije strana su prepune putne torbe u međugradskim autobusima ili vozovima. Ako ništa od ovoga ne upali, tu je i dobro staro pranje na ruke. Na kraju krajeva, najbitnije je da sve bude čisto i miriše na omekšivač!

M. L.