Bezakonje u vožnji električnog trotineta
Poslednjih nekoliko meseci na našim ulicama primetan je najnoviji svetski trend. Kada bi imali pravo jednom da pogađate o čemu se radi, verujemo da biste na prvu rekli - električni trotinet! Podeljeno mišljenje o ovom fenomenu vlada ulicama svih svetskih gradova, što ni nas ne čini izuzetkom, jer se i ovde naglas razmišlja o tome gde bi takva vozila trebalo da se kreću, ko ih može voziti i koliko su ona uopšte bezbedna.
Odgovore na ta pitanja nemaju ni zvanične institucije, a rešenje je na vidiku tek naredne godine. Kod nas je preporučena vožnja trotoarom, iako ima i onih koji koriste biciklističke staze, a neretko se osmele i kreću se saobraćajnicama. I mi smo želeli da vidimo kako funkcioniše gradska vožnja, tako da je ekipa O radija jučerašnji najtopliji dan u godini posvetila trotinetu.
Iako je donošenje novog zakona o bezbednosti u saobraćaju, koji će obuhvatiti i ovu novu vrstu prevoznog sredstva najavljeno tek za sledeću godinu, njihov broj na ulicama raste iz dana u dan.
Saobraćajni inžinjer i direktor auto škole Floyd, Emil Turai za O radio kaže da je predlog da se trotineti voze trotoarom, ali brzinom kojim se kreću pešaci. Međutim, kako kaže, problem je u tome što ih voze i deca nespremna za učestvovanje u saobraćaju.
"Ona dosta brzo voze, izleću na put, voze i trotoarom i biciklističkom stazom i putem, pređu i na crveno, provlače se između vozila. I to nečujni i nevidljivi, bez kacige i ikakve zaštitne opreme, što je veoma opasno. Po zakonu, ako vas taj trotinet udari na pešačkom prelazu, biće tretiran kao da vas je udario dok je džogirao. Strašno je i što mnogi voze i kontra smerovima što je, naravno, jako opasno", rekao je Emil.
Najveća dilema koju trenutno imaju stručnjaci za saobraćaj jeste kuda smeju da se kreću električni trotineti dok je preporučena brzina kretanja od 6 od 8 kilometara na čas, a potrebno je da se korisnici pridržavaju i nekoliko osnovnih pravila bezbednosti.
Tonski prilog u kome govore i Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja i direktorka Agencije za bezbednost saobraćaja Jasmina Milošević poslušajte u plejeru.
Kako je Emil Turai rekao, samo na ponekim vozačima je video biciklističku zaštitnu kacigu ali su ruke, zglobovi, kolena nezaštićeni. Ipak, on smatra da su lica koja imaju položenu bilo koju kategoriju, bezbedniji učesnici u saobraćaju nego deca, koja bez elementarnog znanja o saobraćaju stanu na električni trotinet.
"Ako neko već ima neku od kategorija trebalo bi odrediti gde oni mogu da se kreću, pod kojim uslovima i kojom brzinom. Priznaćete, naše ulice imaju dosta šahtova i rupa i kada takav jedan trotinet sa malim točkovima dođe do takve prepreke na putu, pitanje koliko su ti učesnici u saobraćaju, koji se tretiraju kao pešaci, sposobni i naučeni da obiđu tu prepreku a da ne ugroze ni sebe ni druge učesnike u saobraćaju. Ako takvo lice ide bulevarom i u poslednjem momentu obiđe rupu ili šaht, a pored njega se savesno kreće vozač sa brzinom do 50km na sat, teško da će moći blagovremeno da odreaguje", rekao nam je Emil Turai.
Izjava Emil Turai
Pomama za električnim trotinetima nije samo kod nas, tako je svuda, pa je i u Evropi saobraćajna regulativa po tom pitanju neujednačena. Tako je, recimo, u Sloveniji, Španiji i Holandiji dozvoljeno kretanje trotoarima i biciklističkim stazama, u Francuskoj je isprva bila dozvoljena spora vožnja trotoarom, a sada isključivo saobraćajnicama i biciklističkim stazama, dok je u Nemačkoj i Austriji kretanje električnih trotineta po stazama rezervisanim za pešake - strogo zabranjeno.
J.Mijatović
