Onlajn prijateljstva: Kvantitet ili kvalitet?

Koliko prijatelja na društvenim mrežama imate? Da li ste od onih koji uz ime i prezime dodaju i "popunjen profil", pa naprave i drugi, treći i tako u nedogled? Da li vam je bitno koliko stotina prijatelja imate? A da li ste se ikada zapitali koliko njih biste mogli da pozovete u pola noći i da oni odreaguju na vaš poziv za pomoć? O tome smo govorili u emisiji "O tome se priča".

Prema istraživanjima Pew Research Centra, prosečan Fejsbuk korisnik ima 338 prijatelja. Neki se trude da to svedu na realan broj, dok postoje oni koji ih skupljaju kao što smo nekad skupljali sličice. Sa porastom broja prijatelja nekima raste i broj lajkova na postove, što je mnogima i poenta društvenih mreža. Međutim, koga od tih "lajkača" biste mogli da pozovete u pola noći i koliko bi se njih odazvalo pozivu. Evo nekih odgovora na to pitanje:

Mislim najviše desetak, mada ako mi trebaju u tri ujutru sigurno ih ne bih kontaktirala putem Fejsbuka, već bih poslala poruku ili pozvala. Od tih deset njih četvoro, petoro su rodbina, a ovo ostalo su prijatelji.

Sa ljudima koje bih iscimala se ne čujem preko Fejsa.

Mogu da iscimam samo one koji su budni, a većina ih ugasi Internet zato što verovatno znaju da ću ih cimati.

Nikako se ne oslanjam na ljude sa društvenih mreža, niti imam bliskih tačaka sa njima. Ako imam neki problem obratim se ljudima koji su mi prijatelji duži niz godina i za koje znam da mogu da računam na pomoć u bilo koje doba.

U Fejsbuk prijatelje se baš i ne uzdam, jer su mi većina njih poznanici, a neki nisu čak ni to. Jedino ljudi u koje se zaista uzdam su moji pravi prijatelji koje viđam svaki dan, a to je možda njih četvoro. Mada, možda bi se i moglo desiti da mi neki Fejsbuk prijatelj 'uleti' ako mi je potrebna pomoć, ali nisam sigurna u to.

Mladen Mićunović aka Steva Đubre iz humorističke emisije Dnevnjak kaže da na Fejsbuk profilu prihvata samo ljude koje poznaje.

"Baš iz razloga što na fejsu ne prihvatam nepoznate, otvorio sam Instagram nalog gde ljudi dobijaju šta hoće. To mi je javno i tu možete da me psujete, volite, mrzite. To je ono što se traži. Realno, ne razumem čemu sakupljanje ljudi koje ne poznaješ na društvenim mrežama. Čemu želja da toliko nepoznatih ljudi zalazi u tvoj život. To mi nije jasno, a verovatno su lenji pa su se otuđili od živog kontakta i to nadomešćuju sa onlajn prijateljstvima. Mislim da, od 800 prijatelja koje imam na Fejsbuku, njih troje ili eventualno četvoro bi mi se našlo ukoliko bi mi trebalo nešto u tri ujutru. I to ako su budni".

Kada imate stotine i stotine prijatelja na fejsbuku, za koliko njih ste sto posto sigurni da bi vas vozili na aerodrom u šest ujutru ili tetošili uoliko ostanete bez posla? Ko bi zaista odgovorio i odreagovao na poziv, a ne na status ili fotografiju koju ste podelili?

S obzirom na to da je Fejsbuk zaista veoma rasprostranjen, većina mojih prijatelja tamo su uglavnom poznanici. To su neki drugari iz škole, kolege sa faksa i tome slično. A kada bih razmislio koga bih mogao da iscimam, mislim da bi to možda bilo troje, četvoro ljudi koje poznajem duži niz godina.

Imam tu sreću da postoji nekoliko osoba koje su mi bliske i na koje mogu da računam.

Ne znam koliko bi mi se prijatelja javilo u to doba iz prostog razloga što se nisam našao do sada u takvoj situaciji.

Amerikanci su se više bavili ovom temom i došli su do zaključka da prosečan koisnik provede 37 minuta dnevno na mrežama. Kada se sve sabere, ispadne da mesečno provedu oko 115 biliona minuta na Fejsbuku. Samo Amerikanci. Samo na Fejsbuku. Moglo bi se samo zamisliti šta bi istraživanja kod nas pokazala, kada šetajući ulicom, sedeći u kafiću, dok ste u javnom prevozu vidite ljude kako pognute glave skroluju u nedogled. Ako toliko vremena provodimo onlajn baveći se virtuelnim prijateljstvima i trudeći se da se dopadnemo što većem broju ljudi. Da li smo počeli da biramo kvantitet umesto kvaliteta? Koliko se vi uzdate u virtuelne prijatelje?

Mnogo prijatelja i lajkača može da bude odličan za samopouzdanje, ali to ne može da zameni ono pravo rame za plakanje. Naš stalni komentator Vragolaž kaže da ima nekoliko ljudi koje bi mogao da pozove kad mu treba.

"Jedan od onih koje bih mogao da iscimam u stvari i nema Fejsbuk, ali imam i Rašu komičara, njega bih mogao da zovem. Većinu ljudi koje znam poznajem preko Fejsa, zato što sam Vragolaž ali još nisam probao da ih cimam. Nije mi jasno to hordovanje prijatelja na mrežama. Ok, meni kao Vragolažu da, ali kao privatnom licu ne".

Socijalne mreže poput Fejsbuka potpuno su promenile poimanje prijateljstva. Tome u prilog ide i udaljavanje i distanciranje ljudi, što zbog posla, privatnog života ili tome slično. Životi su nam se preselili na web i u skladu sa tim sklapamo i nova prijateljstva. Međutim, od ukupnog broja prijatelja na profilu dobro je znati ko su osobe na koje se možete osloniti i u realnom životu.

Evo i jedne priče za kraj: Božićni dan, Simon Back stara 42 godine na svom Fejsbuk profilu deli sa 1.082 prijatelja informaciju o tome kako je popila pilule i uskoro će biti mrtva. Bilo je 150 komentara, uključujući i šalu na njen račun i ismevanje. Niko ko joj je bio u blizini nije pokušao da pomogne ili pozove pomoć. Telo su pronašli narednog dana.

Emisiju "O tome se priča" poslušajte na našem podkastu. 

Jelena Mijatović