.
Trenutno
Šta ima novo
 Predrag Novković
Lifestyle / Tehnologija

Veštačka inteligencija između apokalipse i humanog društva

22.11.2018.

Endrju Mur, glavna osoba zadužena za veštačku inteligenciju u Google cloud servisu, smatra kako je "veštačka inteligencija trenutno vrlo, vrlo glupa", preneo je "IT magazin". Veštačka inteligencija postala je deo naše svakodnevice, ona je u većini naših uređaja, a u budućnosti zahvaljujući njoj, možemo očekivati da preuzme veliki deo poslova koje danas sami obavljamo. Veći pesimisti je smatraju najvećom pretnjom čovečanstvu i opstanku ljudske rase jer, ako veštačka inteligencija postane pametnija od ljudi i otme se kontroli, svašta je moguće, uključujući i kataklizmičke scenarije.

.

Mur kaže da je veštačka inteligencija izuteno dobra u obavljanju određenih stvari s kojima se ljudski mozak ne može nositi, ali se ne može koristiti za neke svakodnevne stvari, poput kreativnog razmišljanja i da zbog toga moramo biti svesni njenih ograničenja.

Ova izjava jednog od navažnijih Guglovih ljudi bila je povod da se u emisiji "Za i protiv" pozabavimo i veštačkom inteligencijom kao temom koja je počela da zaokuplja i naše, tehnološki, još uvek diskutabilno društvo.

Jedna od trenutno najprihvaćenijih definicija veštačke inteligencije kaže da je to "konstruisanje računarskih sistema sa osobinama koje bi kod ljudskih bića bile okarakterisane kao inteligentne".

Elon Mask i Stiven Hoking slažu se da ukoliko nema kontrole nad razvojem veštačke inteligencije može doći do katastrofičnih posledica po čovečanstvo, do granica kakve viđamo na sci-fi filmovima poput Terminatora. Sa druge strane, Bil Gejts i Mark Zukerberg se ne slažu sa njihovim konstatacijama i tvrde da je ovakvo mišljenje paranoično. Oni vide beskonačan potencijal i podržavaju svaki vid razvoja veštačke inteligencije.

vi1 jpg

Vladan Joler sa Akademije umetnosti u Novom Sadu i jedan od prvih etičara u A.I. oblasti kod nas, kaže da svet ne mora da čeka distopijsku budućnost kakvu predviđaju Mask i Hoking.

"Meni je i sadašnjost dovoljno distopijska da bih razmišljao tako daleko. Ova situacija u kojoj mi koristimo sve te pametne sisteme bez ikakvog promišljanja šta stoji iza njih, koju vrstu rada mi doniramo za njihov razvoj, to mi je već dovoljno distopijski i ne težim tome da projektujem neke mračnije verzije budućnosti. Ali, sve je opcija, pa i to da dobijemo apokaliptičnu budućnost. Veći problem od toga je kako ćemo mi društvo da ustrojimo naspram razvoja veštačke inteligencije. Gde će se desiti novo raslojavanje? Već imamo ogromnu akumulaciju kapitala u nekoliko kompanija i pojedinaca. Dodatni razvoj veštačke inteligencije će taj razdor dodatno da produbi, ako ne budemo mudri", kaže Joler.

Veštačka inteligencija za sobom povlači niz etičkih pitanja, a Vladan kaže da je problem u ovoj oblasti nešto o čemu retko kada razmišljamo.

"Tu postoji dosta problematičnih strana. Prva se odnosi na setape iz kojih veštačka inteligencija uči. Procesi za mašinsko učenje uzimaju ogromne količine podataka koje skladište u N-dimenzionalni statistički prostor. U toj se kompresiji odbacuju sve one fine anomalije koje su na obodu. Problem je kada imamo upotrebu takvih modela, recimo u sudstvu, takvi programi zadržavaju sve predrasude koje već imamo u sudstvu. Ako je u Americi najčešći zatvorenik afroamerikanac, pametni program će nastaviti na tome da insistira baš zbog odbacivanja anomalija i finih detalja", objašnjava Joler.

On ne može sa sigurnošću da kaže hoće li veštačka inteligencija jednom biti samosvesna i posedovati odlike čoveka, poput emocija. Komentarišući slučaj u kojem je roman koji je napisao pametni kompjuterski program za malo dobio godišnju nagradu za roman godine u Japanu, Joler se pita treba li nam veštačka inteligencija koja će se baviti produktima duha.

"Ja ne razumem zašto se insistira na razvoju u tom pravcu. Umetnost je ljubav prema čovekovim različitostima i mi već vekovima u tome uživamo. Ne vidim zašto sad insistiramo na nečemu što to nije, već predstavlja samo neki prostor statistike", kaže Joler.

hal jpg

Jedan od mogućih velikih iskoraka mogao bi da bude učenje veštačke inteligencije bez nadzora i pomoći ljudi, dok je cilj razviti veštačku inteligenciju koja bi sama učila na temelju "sirovih" podataka. Profesor Petar Petrović objašnjava kako smo kroz istoriju pravili mašine i danas došli do kognitivne revolucije. On tvrdi da je taj proces nezaustavljiv i da ga nikada nećemo obrnuti.

"Veštačka inteligencija je tehnologija, a mi smo tehnološko društvo. Alatima smo povećavali svoje sposobnosti. Ona ima svoj evolutivni tok, koji je sada došao do mašina koje misle. Čovek se grčevito borio da napravi misleću mašinu, jer energija bez kontrole nije dovoljna. Danas govorimo masovno o digitalizaciji, svet je digitalizovan, a pojedini govore o kognitivnoj revoluciji u kojoj mašine ne obavljaju automatske poslove već rade vrlo slično čoveku", kaže Petrović

Praviti računare i mašine u koje ćemo sipati okeane podataka kako bi oni, brže i preciznije od nas tražili idealne kombinacije predstavlja samo međufazu u razvoju veštačke inteligencije. Zvučaće previše futuristički i terminatorski, ali prava veštačka inteligencija je ona koja stvara novi život. Ne, naravno, u biološkom smislu, ali većina stručnjaka na svetu se slaže da nas čekaju samosvesni, inteligentni veštački entiteti, sposobni da kreiraju druge veštački inteligentne entitete. Profesor Petrović se i o tome izjasnio:

"Misleće mašine su treća i poslednja faza razvoja tehnologije. Ona se uvek razvija unapred i nikada neće ići unazad. Međutim, šta je sad ovde kritično? Mi ćemo stvarati mašine koje će u svakoj novoj generaciji biti sposobnije i pametnije. Hoćemo li napraviti mašinu ljudskih performansi nekad, to je drugo pitanje. Ja mislim da ćemo je napraviti. Tada ćemo dobiti mašinu naših sposobnosti, a ona će produkovati sama novu mašinu koja će imati znatno veću inteligenciju od nas. Strah me je da mi više te mašine nećemo ni razumeti u onome što one pokušavaju da rade", kaže Petrović

Veštačka inteligencije je većini poznata i kroz legendarni šahovski meč između IBM-ovog kompjutera Deep Blue i velemajstora Garija Kasparova. Deep Blue je kompjuter na kojem je ova kompanija radila još 1989. godine. U februaru 1996, Kasparov u Filadelfiji pobeđuje Deep Blue rezultatom 4-2. Kompjuter je dobio prvu partiju, čime je postao prvi koji je pobedio svetskog šampiona u normalnim turnirskim okolnostima. Mašina je obrađivala 50 milijardi pozicija na svaka tri minuta, naspram Kasparova koji je mogao da obradi svega desetak pozicija za isto vreme. Stručnjaci su na kompjuteru radili još neko vreme, a onda je u maju 1997. godine održan istorijski meč u kome je IBM Deep Blue pobedio Garija Kasparova u meču od šest partija.

Profesor Petrović kaže da taj slučaj pokazuje na kom nivou veštačka inteligencija radi već godinama, ali da nas čeka znatno drugačiji odnos u budućnosti.

Napredak tehnologije omogućio je čovečanstvu kvalitetniji i ispunjeniji život, ali razvoj veštačke inteligencije i širenje automatizacije prete da ga ugroze ukidanjem mnogih radnih mesta. Uprkos uočljivom padu zaposlenosti u određenim privrednim sektorima, još uvek niko nema ideju kako prevazići socijalne probleme koje donosi Četvrta industrijska revolucija.

O tome se priča od kako je prva mašina preuzela ljudski posao. Mišljenja stručnjaka se na ovoj temi razilaze. Jedni govore da će milioni ljudi ostajati bez posla, dok drugi tvrde da razvoj veštačke inteligencije ne mora da ima tako razarajući efekat, ako se usmeri na korisne stvari, te na partnerski odnos mašine i čoveka na istim radnom zadatku.

Konsultantska kuća Mekinsi saopštila je rezultate obimnog istraživanja na američkom tržištu, koji pokazuju da bi u bliskoj budućnosti 78 odsto manuelnih poslova, 64 odsto poslova prikupljanja podataka i 69 procenata poslova analize podataka mogle raditi mašine umesto ljudi. U opasnosti su i radna mesta svih vrsta vozača, jer se samovozeći uređaji već uveliko testiraju.

Šta još sve donosi veštačka inteligencija, u kojim oblastima već dominira i treba li zaista da je se plašimo ili da joj se radujemo, poslušajte u emisiji "Za i protiv" na našem podkastu.

P. K.

.
"Lažni bend" Dadabots razvila su dva muzička tehnologa, a u želji da dokažu da neuralne mreže mogu da se bave kreativnim poslovima…
.
Iako ne deluje da postoji veliki broj ljudi koji Skajp koriste na svojim mobilnim uređajima, ovo bi moglo da se promeni zbog novih…
.
Kompanija Twitch, koja je prvenstveno poznata po svom servisu za strimovanje igara, pokrenula je Twitch Sings, karaoke igru koja…
Program
Kalendar događaja
April 2019.
PonUtoSreČetPetSubNed
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
     
Anketa

Da li podržavate sve stroža pravila za dobijanje vozačke dozvole?