Uticaj na tviteru ne postoji bez akcije

U moru mejlova podrške posle finala "Radio bitke" u Milanu, u kome smo bili vicešampioni iza Letonije, jedan mejl se izdvojio i ukazao nam na to da smo mogli i bolje, uprkos osvojenih 16.000 glasova. Nedvosmisleno se moglo zaključiti da je O radio mogao da pobedi da se samo malo drugačije pripremio i da je bolje poznavao mehanizme koji vladaju  društvenim mrežama, pre svega tviterom. Mejl nam je stigao od servisa TVITNI.ME koji vodi Željko Subašić, u domaćoj tviter zajednici poznatiji kao @Poslednji Skaut. Susret na upravo završenoj konferenciji #NovaEnergija na Kopaoniku, poslužio je kao odlična prilika da sa Željkom detaljnije porazgovaramo upravo o tim mehanizmima i našoj propuštenoj šansi, ali i o društvenim mrežama, "uticajnim tviterašima" i kreiranju sadržaja na internetu.

Rezultati koje si nam predočio posle "Radio bitke" bili su za nas "hladan tuš", jer smo shvatili da smo mogli da pobedimo u finalu, samo da smo se malo drugačije pripremili. Koji su to mehanizmi, kako smo mogli da pobedimo?

Da se odmah razumemo, Letonci su vas pobedili po svim pravilima koja važila za "Radio Battle", odnosno, imali su generalno više tvitova i retvitova sakupljenih u periodu od osam do devet uveče, kada je trajalo takmičenje. Međutim, u vašu korist je išao veći broj originalnih statusa, iako je broj korisnika bio otprilike izjednačen. Pobedili su vas u tome što su imali daleko više retvitova, kao i nekih, ne mogu tačno da se setim, ali oko 2.000 glasova koje su dobili preko aplikacije, preko skripte koja je u stvari retvitovala postojeće tvitove. Imali su i angažovane pojedince, jer je statistika pokazala da je u prvih petoro korisnika sa najviše tvitova u njihovu korist, čak troje bilo sa po hiljadu retvitova. Gledajući vaše glasove, nisam primetio da ste vi imali tako ogranizovanu ekipu, jer bi se i kod vas izdvojio neko sa tako velikim brojem tvitova. Drugo, bilo je očigledno da vi niste tako pripremljeni i po tome što je internet zajednica, mada ja izbegavam da koristim tu reč, za "Radio battle" u većem broju saznala tek par sati pre finalnog glasanja. Status u kome je Ivan Ivanović pozvao da se glasa za vas pojavio se tek sat vremena pre početka. Da ste mobilisali dovoljan broj ljudi mogli ste da radite isto što i oni. Međutim, vi ste, pretpostavljam, hteli fer takmičenje.

Objasni nam kako TVITNI.ME funkcioniše?

U bazi imamo oko 2,5 miliona tviter naloga, uglavnom sa teritorije nekadašnje Jugoslavije. U Srbiji prema našim podacima postoji oko 350.000 naloga, od kojih je oko 150.000 lokalizovano. Napravili smo skripte koje prepoznaju određene pojmove, snimamo statuse, profile i u zavisnosti od toga da li nas nešto interesuje alarmi nam javljaju da li se nešto zanimljivo dešava. Recimo, ja sam kroz naš servis ispratio i polufinale "Radio bitke" u kome ste vi učestvovali. Čim primetimo da se nešto zanimljivo dešava i to pre svega na lokalu, mi to pratimo. Analiza koju smo vam poslali posle finala je probna, uskoro će startovati zvanična verzija aplikacije koja će se naplaćivati. Međutim, kada prepoznamo neku "dobru stvar" mi to ispratimo, u cilju promocije naše zemlje, lokalpatriotizma ili nekog „opšteg dobra“.

Zanimljivo je, ipak, da smo mi posle finala bili zadovoljni zato što smo za deset puta uspeli da povećamo broj ljudi koji je za nas glasao u odnosu na polufinale. Većina od njih nikada pre toga nije čula za O radio ili je imala vrlo skromno znanje. Kako tumačiš to što je, dakle, više od 8.000 pojedinačnih korisnika tvitovalo za nas, a realno mi smo u tom trenutku imali oko 1.000 pratilaca. Šta je to što ljudi prepoznaju i zašto se odluče da tvituju za nekoga za koga nisu nikad čuli?

Ako mogu skromno da kažem, desio se tviter. Kao što se i u poplavama prošle godine desio tviter. Desio se narod kroz društvene mreže. Jednostavno, ljudi su odreagovali na neku pozitivnu priču u kojoj nisu videli ni delić bilo kakve politike ili nečeg sličnog. Pritom, dobar deo je znao za vaše polufinale, nije im finale palo s neba, već su znali za vas, bez obzira na to koliko imate pratilaca. To i nije najbitnije. Na tviteru ima dosta korisnika koje interesuju aktivnosti nekih ljudi, ali iz određenih razloga neće da ih zaprate. Vi ste kreirali super sadržaj za tviter, bilo je atraktvino, ljudi su odreagovali, ali mnogi vas i posle toga nisu zapratili. E, to mi je malo nejasno. Ako mi je nešto ok, ja to zapratim. Ali to je tako i ne treba da vas brine. Takođe, sada ne bi trebalo da čekate godinu dana da se dogodi neko novo takmičenje, već bi povremeno trebalo da pravite neke određene akcije na tviteru, jer je trenutno to jedina mreža koja može da izgeneriše takve akcije. Da nađete neki hashtag koji ćete koristiti i da radite. Haštag je revolucija interneta, tvitera pre svega. Jedna od najbitnijih stvari koja se desila internetu je kada je haštag počeo da radi u funkciji linka. Treba da imate svoj haštag koji ćete stalno da koristite za vaše akcije. Što se ideja tiče, ne sumnjam da ih imate.

Da li je neminovno da mediji na tviteru kroz haštagove i linkove, promovišu svoje vesti, svoje sadržaje? Kako da se medijske kuće postave na društvenim mrežama?

Ali vi niste to radili, niste promovisali svoje vesti, već upravo suprotno, vi ste komunicirali. Na primer, postoji nalog B92 vesti, koji ima između 30 i 40 hiljada pratilaca. Oni nikog ne prate, nikad nikog nisu retvitovali, fejvovali, ništa... Oni imaju skriptu nameštenu da šeruju svoje vesti. To nije tviter nalog. To je zloupotreba društvene mreže. Ja sam ih prvi sklonio, jer ne želim to. Za razliku od njih, vi komunicirate s ljudima. Sad, tu dolazimo do druge stvari - ljudi u tim medijskim kućama smatraju da komunikacija njima nije potrebna, zapravo, ne da im nije potrebna, već da kroz komunikaciju potencijalno ulaze u problem, jer će ljudi početi da hejtuju, počeće da im traže neke informacije. Zamisli da je B92 imala komunikaciju na tviteru u trenutku kada je išla repriza "24 minuta" umesto premijere, koliko bi oni bili zasuti kojekakvim pitanjima. I zato oni misle da to njima ne treba, a ja mislim da je to pogrešno, ali ko sam ja da sudim? Društvene mreže služe za dvosmernu komunikaciju, u suprotnom je klasičlan spam.

Da li su društvene mreže najvažniji kanal komunikacije sa publikom za online medije, kao što je O radio?

Vi ste online radio, niste FM, gde da se promovišete, gde da svas nađem, na pijaci? U moru medija i informacija danas je jako dobro već samo to što u trenutku kada se nešto objavi, neko to pročita. Meni dnevno hiljade i hiljade linkova prođe ispred očiju. Što znači da je uspeh već samo to što ja dođem na neki link. Ne ja, bilo ko. Mi danas biramo iz mora linkova na koje bismo mogli da kliknemo u isto vreme. Današenjem konzumentu interneta je neophodno da dobije informaciju da se nešto dešava. Ne verujem da će neko da klikne na vaš portal i da provede čitav dan na njemu. Ima druga posla. Vi morate da mu date informaciju, a on će da proceni da li ga spamujete ili radite dobre stvari. Ja ću uvek kad vidim da mi je nešto zanimljivo, kliknuti. Zato biznis model online medija mora da bude komunikacija, to može da ih izdvoji iz mora drugih medija koji nemaju nikakvu komunikaciju sa ljudima. Takođe, moraju biti spremni i na neminovne krize do kojih će u poslu sigurno doći, to je druga stvar. O tome se mora razmišljati. Za krizne situacije se priprema, ne čeka se na njih da bi se reagovalo, morate da imate spremne modele za razne situacije. I još nešto je jako važno kada ste vi u pitanju - nije mala stvar to što ste deo javnog servisa. Važno je da imate podršku od ostalih medija u vašoj kući, u cilju promovisanja. Na panelu na kome sam ovde učestvovao rekao sam da bi "svaki tviteraš dao sve svoje tvitove za pet minuta na televiziji". To znači da morate da iskoristite sve svoje mogućnosti kako biste promovisali ono što radite.

Učestvovao si na panelu na kome se razgovaralo o "selebritijima i uticajnima" na društvenim mrežama. Koliko u Srbiji tviteraši i tvitovi stvarno imaju uticaja?

Rekao bih da se razlikujem od ne tako malog broja tih, tzv. uticajnih tviteraša. Ja o tom "uticaju" imam drugačije mišljenje. Nebrojeno puta je dokazano da to ne postoji. Recimo, na tviteru je dogovaran bojkot "Bus plusa", a koliko je na protest došlo ljudi? Mislim troje. Sve zavisi od toga o kakvom uticaju pričamo, o uticaju na šta? Možda na neku sprdnju, na viceve, ima tih zanimljivih tipova kao što je @Preduhitrivač, koji ima i po 800 retvitova. Dobro. I šta to znači? Izdvajam poplave, katastrofe, gde su društvene mreže odigrale svoju ulogu, ali to nema veze s uticajem. Nisam siguran da postoji taj "uticaj" tviteraša, osim javnih ličnosti, koje su kao već poznati ljudi došli na tviter i to samo iskoristili da se prošire i na tu zajednicu. Mislim da jedino ti selebritiji koji dolaze iz oflajna možda nešto mogu da urade. Mi, koji smo postali zanimljivi kao tviteraši, iskoristili smo tu situaciju da možda nešto uradimo, da neki posao dobijemo, da našim firmama bude bolje... Ali, ja ne zaista ne znam ko je stvarno uticajan, ko od nas može da kaže, na primer, "izbušena nam je ulica, dosta je bre više odvoga, hajde da idemo napolje da tražimo da nam se popravi ulica!". Ja mislim da bi opet došlo troje ljudi. Po mom mišljenju, uticaj je kad možeš da proizvedeš neku društvenu akciju, a to ovde ne može niko. Ovde društvenu akciju ne može da proizvede ni predsednik stranke, a ne ja ili neko od "uticajnih".

Na panelu ste pričali i o zaradi na društvenim mrežama? Da li te poznate ličnosti, ti selebritiji, zapravo jedini mogu nešto da zarade u stvarnom životu?

Sticajem okolnosti znam mnogo poznatih tviteraša, pričali smo na tu temu i niko mi nije rekao da je za tvit zaradio hiljadu evra. Kad pričamo o monetizaciji, ako neko smatra da je monetizacija zaraditi pedeset ili sto evra, onda ne pričamo na istu temu. Ako neko misli da je monetizacija to što će ti neko dati letovanje ili par patika, ja ne smatram da je to prava stvar. Sa druge strane, Madona pokaže Gučijevu torbu i dobije milion dolara za taj tvit. O čemu pričamo? Ko je ovde prodao neki auto tako što je rekao "ja vozim taj i taj model". A ja mogu da ti pokažem 50 tviteraša koji su od auto kuća dobili da voze neki auto. I ne znam da je neko kupio auto zbog toga. Ali, "Pežo" je sigurno prodao mnogo automobila zato što ga vozi Novak Đoković. Međutim, Novak je planetarna zvezda i o tome pričamo, u tome je razlika. Osim tih zvezda koje su izašle izvan naših okvira, ko još može da bude selebriti? Mi smo mala zemlja, malo tržište, ne postoji taj fidbek na koji će neko da reaguje. To što uradi Madona ima smisla na tržištu Amerike, koja ima 450 miliona stanovnika i 350 miliona ljudi koji kupuju svaki dan na internetu. Mi pričamo o Srbiji u kojoj elektronsko plaćanje bolje da ne postoji, nego što funkcioniše na ovaj način. I zato ne možemo da se poredimo s njima, možemo samo da se ugledamo na njih, nikako da se poredimo, to nije realno. Evo ti za kraj jedan primer – užasno sam se ružno osećao kada sam hteo da kupim neku skriptu i nazvao negde u inostranstvo da naručim. Čovek mi kaže da platim Pay Palom, a ja mu odgovorim da nemam Pay Pal. Onda me je pitao odakle sam, ja kažem da sam iz Srbije. Zamoli me da sačekam malo na vezi, zatim se vrati i kaže "čekaj, pa Srbija je u Evropi?". Ja od sramote prekinem vezu. Kako ja sad njemu to da objasnim, da mi nismo u Evropi, da smo mnogo daleko. I kad kažem mi, ne mislim samo na Srbiju, več na čitav region. A u tom regionu Srbija je zapravo najnaprednija.

Predrag Novković

Fotografije: www.poslednjiskaut.com