Ninđucu jača intelekt i funkcije mozga

Ninđucu je istočnjačka veština o kojoj javnost zna vrlo malo. Ratnička veština, koja se prvi put pominje oko 520. godine, bila je strogo čuvana tajna koja se prenosila unutar porodice ili klana sa oca na sina, ili na najboljeg učenika. U Novom Sadu postoje tri ninđucu kluba, a Srđan Crnogorac je trener u jednom od njih.

"Zastupljeni su svi elementi pokreta, udarci padovi poluge bacanja i rad sa različitim oružjima, noževima, štapovima, ali ono po čemu se najviše razlikuje od ostalih veština jeste intelekt. Nije sve zasnovamo na fizičkim predispozicijama već na mentalnim sposobnostima. U stanju ste da se adaptirate bilo kakvoj neprijatnoj situaciji i da naravno uvek pronađete izlaz", objašnjava Srđan.

Smisao svake borilačke veštine je da čovek kroz trening razvija pozitivne ljudske osobine. Ukoliko je nečiji trening zasnovan na agresivnom stavu, takav trening nema učinak, agresija sama sebe uništava.

"Stav svakog majstora je pozitivan stav ka svemu i to praktikujemo kroz veštinu. Takođe, ovo je odbrambena veština, nije napadačka. Da bi bili dobre nindže ljudi moraju da prevaziđu strahove koji im bude agresiju, sa kojom dođu kod nas. Uloga trenera je da napravi dobrog čoveka, a tek onda crni pojas", kaže novosadski nindža Srđan Crnogorac.

Kada si ti prvi put saznao za ninđucu?

Ninđucu postoji u Novom Sadu već duže vreme. Moj klub je najmlađi, postoji deset godina. Ukupno ih ima tri u Novom Sadu. Počeo sam da treniram 2000. godine, a pre toga sam trenirao druge borilačke vestine.

Kako se postaje od ninđucu polaznika nindža?

Mi imamo devet kjuova, to su učenička zvanja. Kreće se od devetog pa sve do prvog kjua. Sledeći nivo je crni pojas prvi dan. Postoji ukupno 15 nivoa crnog pojasa. Naš klub broji oko tridesetak ljudi, ne radimo sa decom i to su uglavnom ljudi od 25 do 35 godina. Dešavalo se da ljudi dođu i pitaju da li je kasno da krenu sa 20 godina da treniraju. Naravno da nije, čak mislim da čovek treba malo da odraste da bi trenirao ninđucu.

Kako izgleda jedan tipičan trening nindži?

Najpre, tu je osnovno zagrevanje, pa kondiciono treniranje, a onda slede osnovni elementi kao što su stavovi, padovi, nešto što se ponavlja na svakom treningu. Tokom ostatka treninga svako radi svoj program, jer svaki kju ima svoj poseban program. Poslednjih deset minuta radimo svi zajedno i tada se odvijaju dogovoreni sparinzi, jer je kontrola jako bitna. Ninđucu je borilačka veština, što znači da je sve dozvoljeno i sve se to izučava, ali sa maksimalnom dozom kontrole.

Da li su treninzi isključivo unutra?

Ne, održavamo kampove jednom godišnje na Fruškoj gori. Na kampu postoji i obuka iz topografije, orijentacije, alpinizma, penjanja na stenu, korišćenje užeta, ishrana u prirodi, samoterapeutske vežbe masaže, joga, takođe i rad sa oružjem. Veština je blisko povezana sa prirodom i time pokušavamo da ih uputimo na prirodu, da se spojimo sa njom i tako još više sazrimo.

Zašto bi savetovao omladinu da trenira ninđucu?

Borilačke veštine su među najkompletnijim sistemima treninga. Fizički ima najviše elemenata i najbolje izgrađuju telo. Sama koordinacija jača intelekt i razvija funkcije mozga. Borilačka veština nije kompletna ako osoba nema dozu duhovnosti. Nindža mora da radi na sebi kroz veštinu. Bilo ko, ko želi da radi na svim aspektima sebe, treba da dođe i trenira ninđucu.

Lea Kotlica