Karolj Šike, zlatni hitac iz Debeljače

Devetnaestogodišnji reprezentativac Srbije Karolj Šike je prvak sveta u kuglanju, u tandemu sa Matejom Tadićem, u kategoriji U19. Ovaj mladić vredno radi, a nakon toga trenira u KK Spartak u Debeljači. Nastupa za dva kluba, u dva različita ranga takmičenja i nada se nastavku karijere u nekom većem klubu.

Zlatna medalja u konkurenciji U-19 govori da si ti ozbiljan, vrhunski kuglaš, čije vreme tek dolazi. Šta je sve bilo potrebno uraditi da bi to postao?

Mnogo rada i truda i pre svega, velika želja. Uvek kada imate disciplinu, onda imate sve u životu, samo ako imate disciplinu. Treba stalno da se pripremaš i psihički i fizički.

Kada si počeo?

U decembru 2018.-te godine, sa trinaest, četrnaest godina. To je optimalan uzrast za početak treniranja kuglanja.

Da li si, pre kuglanja, trenirao neki drugi sport?

Trenirao sam fudbal osam godina.

Kako je došlo do toga da ostaviš veliki sport i potencijalno veliki novac?

Ne znam. Kada sam prvi put ušao u kuglanu, ja sam to odmah zavoleo i od tada se ništa nije promenilo, ja taj sport volim isto, kao kada sam prvi put ušao u kuglanu.

Da li su treneri odmah prepoznali tvoj talenat?

Jesu. Trener, Nikola Tepša, čiji je sin seniorski svetski prvak, sedam puta mi je reakao da imam talenat i da bi bilo dobro da počnem da treniram. On je trenirao sa mnom od početka i sada se sve isplatilo.

Kako izgleda život kuglaša? Koliko se često održavaju treninzi, koliko traju, koliko su česte povrede?

Sa povredama se nikada ne zna. Uvek mogu da se dese, mala nepažnja i odmah se povrediš. Ja treniram tri puta nedeljno, treninzi traju od sat i po do dva sata.

Da li treniraš samostalno ili je neophodno prisustvo trenera?

Trener je potreban, svakako je tako bolje, ali ja poslednjih godinu dana sam treniram. Ako si dovoljno jak psihički, onda možeš i sam da treniraš.

Koja je uloga trenera u kuglanju, šta je to što treba da primeti, na čemu bi trebalo da radi?

Trener je uvek dobrodošao. Na utakmici, kad igraš, nisi baš uvek svestan šta sve radiš. U ovom sportu treba baš mnogo pažnje. Ponekad ne primećuješ gde grešiš, a trener sve to primećuje i govori ti gde grešiš, to je velika pomoć. Trener te odmah vrati u sledeći hitac, da ga izvedeš kako treba.

Da li si pre ovog takmičenja očekivao zlato ili neku od medalja?

Iskreno, zlato nisam, ali neku od medalja jesam. Na kraju je izašlo na najbolje.

Kakvi su ti planovi i želje?

Prelazim u veću kategoriju, U23. To je još veći izazov. Potrudiću se da i u toj kategoriji ostvarim najbolje rezultate.

Šta radiš, kao svoj posao?

Radim u jednoj firmi u Crepaji. Taj posao mi je baš dobar, jer mogu da uklopim sve i dve utakmice nedeljno i treninge.

Tvojim vršnjacima je ovo, uglavnom, nezamislivo. Radiš i treniraš, po čitav dan si zauzet. Zar to nije jako naporno?

Mnogo je naporno, ali kad nešto hoćeš, možeš sve da postigneš. Moraš se odreći nekih stvari, ali to sve posle dolazi na još bolje.

Da li je KK Spartak Debeljača i dalje adekvatna sredina za tvoj razvoj i napredak ili je potrebno da pređeš u neki bolji klub?

Trebalo bi da odem u veći klub. Mi smo u Prvoj vojvođanskoj ligi. Postoji Super liga, nivo iznad našeg. Tamo igram za Jedinstvo, na dvojnu registraciju. Još ne znam šta da radim, ali bi trebalo da idem u Super ligu, zato što se tamo više prate rezultati i ko kako igra. Tamo bi me pre primetili klubovi veći od ovih u Super ligi. 

Karoljevo gostovanje poslušajte u plejeru:

 Aleksandar Bujić