Lifestyle / Putovanja
Pijanista na krovu Afrike
Viktor Varoši iz Novog Sada je pijanista i profesor muzike. Dugo je nastupao, a onda se, kako kaže, premestio iza bine i od tada se bavi organizacijom i produkcijom umetničkih događaja. Brine o programima kulturnih stanica u Novom Sadu, a poslednih 15 godina je angažovan u organizaciji KotorArt festivala.
Za muziku i kulturu je rođen, ali mu zato, priznaje, sport nije jača strana. Prelomna tačka u njegovom odnosu ka sopstvenom telu i zanimanju za sport bio je momenat kada mu je, pre devet godina, dijagnostikovana multpla skleroza. Bolest je promenila njegov odnos prema životu, promenila prioritete i ubrzala planove. Jedan od njih je bilo osvajanje najviše afričke planine, Kilimandžara, što je uspeo u februaru ove godine.
Viktor je napravio izuzetan podvig. Osvojio je skoro šest hiljada metara visok vrh planine Kilimandžaro, uprkos, ili baš zahvaljujući dijagnozi multiple skleroze. E sad, reći će oni koji se razumeju u alpinizam, nije to baš neki podvig jer Kilimandžaro važi za najlakši od sedam svetskih vrhova koji su stvar prestiža među alpinistima. Ali za Viktora je to bio podvig života.
"To mi je bukvalno bio simbol. Da li ću moći da pobedim svoju bolest? Vrlo lična priča. Bio je to moj Mont Everest", priča Viktor za Oradio.
U borbi sa multipla sklerozom prošao je kroz dva velika pogoršanja zdravstvenog stanja.
"Posle drugog, 2017. godine, kada nisam mogao da koristim desnu nogu, jako je dugo trebalo da se oporavim i da se vratim na staro. To je bila spoznaja - carpe diem bi trebalo da tetoviram na čelo. Da nema tih para ni obaveza koje su važnije od onog što želiš da uradiš u životu. To mi je pomoglo da poslažem prioritete. Tada je san o Kilimandžaru nastao kao plan. Trebalo je vremena, ali sam ga ostvario", priseća se sagovornik Oradija.
Od sedam najviših svetskih planinskih vrhova, Kilimandažaro je najlakši za penjanje. S druge strane, izuzetno je atraktivan zbog prirode i klimatskih uslova. Reč je, zapravo, o vulkanskoj planini između Tanzanje i Kenije, sa najvišim vrhom Uhuru, na 5.895 metara. Tokom uspona prolazi se čak pet vremenskih zona, sa rasponom temperature od plus 30 do minus 20!
"To je vulkan i najveća samostojeća planina na svetu, van masiva. Gore je bukvalno arktik, stalno je led. Tamo je glečer koji nestaje i procenjuje se da će da nestane imeđu 2.025 i 2.035.godine i zato sam požurio. Hteo sam da vidim 'snegove Kilimandžara' dok ih još ima. Globalno zagrevanje radi posao. Kada smo mi išli, bilo je naročito hladno. Kažu da je vetar duvao 100 kilometara na sat. Temperatura je bila minus 20, bio je to najveći izazov u mom životu", kaže Viktor.
U Afriku je putovao sa jednim planinarskim društvom iz Beograda. Staza kojom su išli je najkraća i najlakša. Spava se u planinarskim domovima kojih je sve više i sve su bolje opremljeni. Krenuli su iz trećeg grada po veličini, po imenu Aruša.
"Potresno je i shvatiš koliko je nama, u stvari, dobro. Tamo je taj turizam oko Kilimandžara jedina privredna grana. To im je sve", priča Viktor.
Cela ruta je duga 80 kilometara i traje šest dana. Četiri dana je potrebno za uspon i dva za povratak.
"Svako ima svog svog nosača, koji ti nosi stvari. Moj se igrom slučaja, isto zvao Viktor. On nosi većinu stvari, kao šerpasi na Himalajima. To je veliki deo njihove ekonomije. Sve je regulisano, koliko može da se nosi i ne možeš da ideš bez vodiča. Mi smo bili velika ekipa, nas desetoro, vodiči, kuvar... Svaki dan je uspon od 1.000 metara u visinu. Kreće se na 1.700 metara, tu počinje prašuma. To je jedan deo puta, kao na Fruškoj gori, samo je veća vlažnost vazduha i zbog toga je dosta naporno. Tu je prvi kamp, na kraju prašume. Nisam video opasne životinje, ali sam video majmune i kameleone. Zanimljivo je videti divlje životinje u prirodnom staništu. Drugi deo izgleda kao neka savana, nisko rastinje, žbunje i odatle vidiš taj vrh na koji se penješ. Sledeći kamp je na 3.700 metara i tu smo bili dve noći, da bi se privikli na visinu. Penješ se pa silaziš, da bi se privikao i izbegao visinsku bolest. Može da bude jako opasno", objašnjava Viktor.
OBRATI PAŽNJU
Jedan momak iz Holandije, po njegovim rečima, nedavno je umro, iako je bio mlad i zdrav. Glavobolje su česte, kao i nedostatak apetita.
"Poremeti se organizam, ali nisam imao neurološke simptome, što mi je bilo jako važno. Sećam se momenta kad sam se vraćao u kolibu i malo požurio. Nisam mogao da nadišem. Kad se pakuješ umoriš se, brzo se gube snaga i dah. Ide se vrlo polako. Oni govore 'pole, pole', noga pred nogu. Pije se puno tečnosti. Strašno dugačka faza je bio odlazak do poslednjeg kampa. Stigli smo, ručali, odspavali par sati i krenuli u ponoć na vrh koji je 1.200 metara odatle. Posle smo se vraćali nazad. Imaš utisak da to sve večno traje. Sve do tada bilo je lepo, ali poslednji deo je prava avantura, pravi Kilimandžaro. To je arktička zona, izleda kao Mars. Nema ništa, samo led, kao na Marsu. Poslednju noć smo krenuli do kratera, jako je strmo i čudno. Neki šljunak i prašina, sve jako klizi. Pošto je hladno, puno ljudi odustaje. Upoznali smo neke ljude iz Banjaluke koji su pričali da su se neki onesvestili. Bili smo uplašeni jer nije baš bezazleno", kaže naš sagovornik.
Viktor dodaje da mu je najteže bilo u poslednjih 200 metara. Još uvek je bila noć i vetar je jako duvao.
"Imam na sebi sedam slojeva, podgaće, pantalone, nekoliko rukavica, ali sam i dalje smrznut. Tada su mi proradili simptomi MS-a. Da li od stresa, napora, hladnoće, tek noge su mi otkazale i nisam mogao da hodam, počeo sam da padam", kaže on.
Viktor je zastao na 5.700 metara nadmorske visine, svega 200 metara od vrha Kilimandžara. Osvajanje tog vrha bila je njegova velika želja, naročito kada je saznao da ima multiplu sklerozu i dao se u trku s vremenom. Baš tu, nadomak cilja, bolest se javila. Otkazale su noge, a olujni vetar mu nije dozvoljavao da nastavi.
Kako je uspeo da prevaziđe krizu i stigne do vrha? Kako izgleda safari u Nacionalnom parku Ngorongoro i da li je tu kraj ili tek početak njegove alpinističke karijere, saznajte u novoj epizodi emisije ŠpacirBećar, na podkast stranici Oradija.
M. Jakovljev
Fotografije: lična arhiva Viktora Varošija
