.
Trenutno
Music Mix by Dušan Majkić
 Dušan Majkić
Lifestyle / Putovanja

Lutaj slobodno, ali čuvaj tuđu imovinu i ne ometaj nikoga

15.02.2018.

Allemansratten ili "pravo svakog čoveka" je reč koju Švedska ima u svom zakonu, a odnosi se na pravo svakog čoveka da luta Švedskom koliko god i gde god želi dokle god se drži jednostavnog pravila: ne ometaj i ne uništavaj. Sloboda lutanja vam u Švedskoj omogućava da se slobodno krećete po prirodi, ali i po tuđem posedu dokle god ga ne uništavate. Sa druge strane, u Americi ne smete kročiti na tuđi posed bez dozvole vlasnika. Ako to uradite, a vlasnik se sa tim ne slaže, ima pravo čak i da vas ubije. Naravno, u samoodbrani, ali kada ste već upucani, teško ćete dokazati da se vlasnik imanja nije branio. 

.

Allemansratten - ili sloboda lutanja - načelo je zaštićeno švedskim zakonom koje daje svim ljudima pravo da budu slobodni u švedskoj prirodi. To je mesto gde možete slobodno brati bobice, spavati pod zvezdama, plivati u jezerima i slobodno lutati. Kako bi učinila ovaj dom dostupnim svima, Švedska je oglasila čitavu zemlju na Airbnb-u. Možete čak i kampovati na jednu noć, a u nekim slučajevima možete zapaliti i vatru u svom kampu. Dopušten vam je pristup bilo kojoj zemlji osim privatne kuće, neposredne blizine kuće za stanovanje i kultivisane zemlje. Osim toga, možete se voziti privatnim putevima, doći na bilo koju plažu ako se držite dalje od privatnih kuća, loviti ribu i kupati se u jezerima.

Pravnica Jovana Gavrilović kaže da nije čudno što Šveđani imaju takav zakon, jer je briga o tuđoj svojini deo njihovog mentaliteta.

"Ako kampuju u tuđem dvorištu, oni će se o njemu i brinuti. Ipak, kada kažemo da je to kampovanje u dvorištu, to baš i nije ono što mi podrazumevamo pod dvorištem. Oni su poprilično nenaseljena zemlja, imaju mnogo šuma i jezera i potpuno im je normalno da to još neko može da koristi. Taj zakon je na snazi od 1994. godine, ali je tek nedavno zaživeo. Sa sobom ne nosi samo pravo, već i obavezu da brinete o parčetu zemlje koje koristite u tom trenutku". 

Stamenko Radošević je zaljubljenik u prirodu, planinar i pecaroš. Mnogo vremena provodi u prirodi i više puta je bio u prilici da kroči na tuđe zemljište, uglavnom nesvesno. Dešavalo se i da prostor koji je bio slobodan za prolaz odjednom bude ograđen.

"Pošto sam iz Novog Sada i u najbližoj okolini mi je Fruška gora koju najčešće posećujem, na pamet mi pada primer Popovice i puta od Popovičkog jezera ka gornjem vidikovcu, sa kog se vidi Dunav i ceo Novi Sad, koji je od kad ja pamtim da sam krenuo na Frušku goru oduvek bio prohodan i bio je obeležen kao planinarska staza. Pre nekoliko godina, pri jednoj šetnji zatekao sam bodljikavu žicu i ogradu koja kilometarskom dužinom ograđuje čitav jedan potez i sada se tuda više ne može proći, nego se mora ići skroz okolo nekim drugim putem da bi se stiglo do vidikovca. Ograda se može obići ali je u tom slučaju je put jako strm, pa osoba sa biciklom ili sa decom više ne može da prođe tim putem. Mislim da je put okolnom stazom sada duži za oko dva i po, do tri kilometra."

Stamenko dodaje da je najdrastičniji primer prirodnog dobra koje više ne možemo koristiti, jer je postao privatno vlasništvo, Ledinačko jezero.

"Ledinačko jezero se godinama koristilo i kao kupalište i kao odmorište i svratište planinara. U tom delu Fruške gore najznačajnija znamenitost bilo je upravo Ledinačko jezero koje je potom zakupljeno da bi ponovo bilo kamenolom. Ograđeno je bodljikavom žicom i čak su jedno vreme put do jezera i oko jezera čuvali ljudi sa automatima, što je možda najdrastičniji primer za koji ja znam".

privateproperty jpg

Stamenko nam je ispričao i da je jednom prilikom na Tari uz Zaovinsko jezero na livadi koja nije bila ograđena razapeo šatore sa prijateljima. Sledećeg jutra u kamp je došla žena koja je tvrdila da je vlasnica te livade. Iako joj je prva namera bila da ih otera, ipak su uspeli da je ubede da ostanu tu još nekoliko dana uz obećanje da ništa neće uništiti niti će ostavite smeće. Objasnili su joj da nisu znali da je livada nečije vlasništvo jer nije bilo ograde.

U Srbiji sa svog imanja možete oterati provalnika samo ukoliko koristite istu silu kao i on, a zakon to naziva nužnom odbranom. Odnosno, ako provalnik beži i ne brani se ne smete mu ništa. Ukoliko ga povredite, odgovarate pred zakonom. U Americi je situacija potpuno drugačija i tamo je privatan posed mesto na koje ne smete kročiti bez dozvole vlasnika, koji ima pravo čak i da vas ubije.

Jovana Gavrilović kaže da po našem zakonu nužna odbrana mora biti srazmerna onoj koju je napadač upotrebio ili manja. Ako upotrebite veću silu činite krivično delo. To znači da vlasnici ne mogu da zabrane prolaznicima da prolaze preko njihovih šuma ili livada, niti mogu da im zabrane da tu, kao Stamenko, razapnu šator.

"Vlasnici parcela mogu da traže sudsku zabranu prolaska ili da jednostavno ograde svoje imanje, ali nemaju nikakvo pravo da oteraju prolaznike sa parcele na kojoj se jasno ne vidi da je nečije vlasništvo. Takva zakonska regulativa u Srbiji za sada ne postoji", kaže Jovana

privateroad jpg

Stamenku Radoševiću nije potpuno jasan zakon koji važi u Švedskoj i kaže da mu nije logično da baš svako može da uđe u nečije dvorište i razapne šator, ali da ne vidi razlog da, ako neko poseduje šumu ili livadu, koje ne koristi svakog dana, ne bi dozvolio nekom drugom da uživa u njihovom prirodnom dobru.

Emisiju Za i protiv čija je tema bila Sloboda lutanja možete preslušati na podkastu O radija.

A. K.

.
Odlazak studenata u Ameriku preko "Work and travel" programa sve je popularniji, pa se pojavljuju i druge destinacije na kojima mladi…
.
Putovanje biciklom postaje sve popularniji vid odmora za mnoge entuzijaste. Nemci, Austrijanci i drugi zapadni Evropljani to čine…
.
Prezentacija letnjih volonterskih kampova biće održana u četvrtak 26. aprila u 18 časova u Putničkom kafeu KOTA 84 u Miletićevoj…
Program
Kalendar događaja
Jun 2018.
PonUtoSreČetPetSubNed
    
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
 
Anketa

Da li treba dozvoliti biciklistima da voze u pešačkim zonama?