Lifestyle / Putovanja
Burning man: mesto gde novac ne znači ništa!
"Burning man" je festival koji se svake godine održava u pustinji Black Rock, u američkoj državi Nevada, 160 kilometara od grada Renoa, veoma blizu granice sa Kalifornijom. Važi za jedno od najluđih mesta za zabavu, bukvalno, mesto hodočašća za sve avanturiste.
foto: JT
Svake godine, u poslednjoj nedelji avgusta i početkom septembra, tamo se okupi oko 70.000 ljudi. U sred pustinje, ni iz čega, nikne jedan grad veličine Sombora, sastavljen od mnogo malih, međusobno povezanih kampova. Grad koji ima sve kao i bilo koje naseljeno mesto na svetu - ulice, kuće sa brojevima, puteve i komunalne službe. Postoje i rendžeri i saobraćajna pravila, a osnovno sredstvo za prevoz po improvizovanim pustinjskim putevima je bicikl, bez kojeg se ne ide nigde. Stanovnici sa svih meridijana pokušavaju da tokom nedelju dana trajanja festivala naprave zajednicu i maksimalno se zabave.
Među njima je i Ivan Milivojev iz Novog Sada. Znamo ga kao jednog od osnivača Exit festivala i kao nekoga ko se dugo bavi bukiranjem i promocijom bendova. Festivali su mu takoreći posao, ali je "Burning man" mesto gde se uporno vraća.
"Znaš li šta mi je interesantno kod tog festivala? Tamo se ljudi toliko dobro snalaze bez love i svega ostalog, u skromnim uslovima. Gde god da kreneš svi se zabavljaju, svi ti daju da jedeš i da piješ i jako su 'friendly'. Postavlja se pitanje kako je to moguće i zašto nije tako i van festivala? Zašto to ne funkcioniše u stvarnom životu? To što nema novca na festivalu, što novac tamo ne znači ništa, sigurno doprinosi tom osećaju, ali i činjenica da tamo nema komfora. Stvar je samo u percepciji, razlilčiti ljudi različito percipiraju komfor i isfrustrirani su ako ga nema. Zapravo ne treba puno. Najlakše bih to opisao kao 'jet leg'. Neko dođe tamo, kuka dva dana, nema ovog, nema onog i posle toga, kada se snađe i sve to nabavi, bude mu super", priča Ivan.
foto: Nikola Radojičić
Na "Burning manu" novac ne važi. Jedino što možete da kupite, priča Ivan, jeste led! On je u pustinji "must have", zato što sve namirnice i piće opstaju u ručnim frižiderima i led ih drži u životu. To je jedino što možete da kupite za novac. Nema više ni kafe ni limunade koji su se ranije kupovali u centralnom kampu.
To je jedna od promena u odnosu na 2014. kada je Ivan prvi put otišao na "Burning man". Suština se nije menjala do danas. Tu je, pre svega, deset pravila "Burning mana" koja su utvrdili osnivači - Leri Harvi i Džeri Džejms još 1986. kada su na plaži u San Francisku spalili prvu skulpturu čoveka, visoku 2,4 metra. Od tada festival neprekidno raste. Hiljade umetnika i avanturista iz celog sveta donosi svoju umetnost. Neke skulpture se spaljuju, druge ostaju na nekim imanjima u okolini. Više od 300 tematskih kampova koje čine ovo naselje, organizuju program i animaciju. Ivan i njegova ekipa su, ove godine bili u "Vertical campu".
foto: journal.burningman.org
"Ima 150 ljudi u tom kampu, sastavljen je od umetnika koji su prijavili svoju skulpturu, umetničku instalaciju u pustinji. Imali smo i četiri "art vozila" koja nisu bila završena, ali to ostaje za narednu godinu, jer je svako to vozilo vredno nekoliko stotina hiljada evra. Od skela je napravljen toranj od pet spratova sa kojih se pruža fenomenalan pogled na ceo grad. Mi smo imali neke smene koje smo morali da odradimo, jer je to princip, da ne bude 'plug and play' festival gde ti samo dođeš i sve te čeka. Ima puno bogataša koji tako dolaze na Burning man, 'na gotovo' ali to nije festival, to ubija duh festivala. Ovde svako ima svoje obaveze, zadatak", priča naš sagovornik.
OBRATI PAŽNJU
"Molio sam boga da ne dobijemo da čistimo klozete, jer smo Srbi, ali naš ortak koji radi u Holivudu se dogovarao u naše ime i dobili smo da peremo sudove. Neki su nosili nameštaj, a nas dvojica smo prali sudove za 150 ljudi! Dođeš mu kao neki superheroj, prilaze ti, zahvaljuju se, upoznaju se s tobom, nude ti wi- fi šifru. Ludilo! Zapravo, taj naš kamp sa 150 ljudi je na periferiji, mi smo malo izdvojeni. Pored nas su uvek dva kampa. Prvi je 'Black rock Yachting camp', gde su oni surferi na pesku, sa daskama i tu, po ceo dan surfuju i svako može da proba. Sa druge strane je 'Ashram camp' u azijskom stilu. Cirkuska šatra, klub, neki bar gde uzimaš piće. Ima šest soba, kao hotel u različitim stilovima - Oksford, Šangaj, itd. Imaju neku nagradnu igru, pa ako pobediš odeš u sobu i tamo ti ispunjavaju želje. Sve želje mogu da ti ispune. Tamo se toliko različitih stvari dešava, kao u nekom gradu. Možeš i da se ošišaš, postoje frizeri. Ako ti pukne guma, imaš repair šopove. Pozoveš službu, oni dođu i zamene ti gumu. To se ništa ne plaća, besplatno je, njihov 'contribution'. Ja sam prao sudove u svom kampu, a oni popravljaju bicikle za ceo festival", priča Ivan.
Prema njegovim rečima, za razliku od drugih festivala na "Burning manu" prvi dani su "najjači" što se tiče žurki i zabave.
"Ponedeljak i utorak stižeš i nameštaš kamp. Sreda, četvrtak, ljudi se druže, istražuju i provode. Već u četvrtak počinje spaljivanje skulptura, kao i u petak. Centralni događaj je 'spaljivanje čoveka' u maniru starih paganskih tradicija, proslave 'solisticija', odnosno, u slavu leta, života i sunca. Nedelja je već mnogo spiritualnija. Dešava se 'spaljivanje hrama' i taj dogadjaj je mnogo mirniji, nekako intimniji. Ljudi ostavljaju predmete u sećanje na svoje najbliže kojih više nema. Nema više partijanja i mnogi su već i otišli kućama", kaže Ivan.
foto: JT
Ove godine, odlazak na "Burning man" je bio problematičan. Kiša i nevreme koji su zahvatili taj deo Amerike pretvorili su pustinju u blatnjavo jezero, pa su posetioci satima čekali na izlazak. Neki selebritiji su oko toga podigli užasnu pompu, pa su u medijima, takoreći, sahranili festival.
Ivan Milivojev kaže da situacija nije delovala tako dramatično. On planira da ide i naredne godine, po osmi put i to sa sinom!
A kako običan smrtnik može tamo da stigne, koliko to sve košta, kako se organizovati i kupiti karte, da li ići sam ili preko nekog kampa... O svemu tome slušajte u novoj epizodi emisije "ŠpacirBećar" na podcastu O radija.
Marko Jakovljev
