Praznici ruše kućni budžet

Kako počne decembar mnoge počinje da trese groznica. Neki pate od praznične, neki od potrošačke, dok druge trese groznica praznog novčanika. Želje su jedno, mogućnosti drugo, ali je činjenica da pred praznike novac trošimo mnogo lakše, dok se u januaru, i posebno u februaru kada se sve stiša i prođu sva slavlja, hvatamo za glavu i preispitujemo se da li nam je trebalo baš toliko lampica i da li je moralo da bude toliko slatkiša.

Kada odlučujemo da li ćemo da ugodimo sebi i ukrasimo prostor u kom boravimo, ili da usrećimo druge nekom sitnicom, uglavnom nas savlada dobri duh praznika pa gledamo da prvo ugodimo drugima, pa tek onda sebi.

Emisiju U kakvoj zemlji želim da živim u kojoj smo pričali o prazničnoj potrošačkoj groznici preslušajte na plejeru ispod

Svake godine različite agencije se trude da isprate koliko novca čitav svet troši za praznike. Istraživanje iz 2014. godine koje je sprovedeno u 12 zemalja pokazalo je da su tada u Evropi najdarežljiviji bili Irci koji su na poklone u proseku trošili čak 1.184 dolara. Posle Iraca, najveće troškadžije su Britanci, koji su na poklone ispod jelke dali 1.065 dolara, a slede ih Amerikanci sa 776 dolara. Među stanovnicima Zapadne Evrope, najekonomičniji su Španci koji su potrošili 184 dolara po osobi.  Ipak, poslednji na toj listi bili su Rusi koji su se pokazali kao veoma škrti za praznike i na svoje bližnje potrošili kako kaže anketa svega 93 dolara.

Samo tri godine kasnije slika je bila potpuno drugačija. Španci koji su tada bili na dnu lestvice, trošili su najviše u Evropi, u proseku 632 evra. Britanci su ostali na drugom mestu sa prosečnom prazničnom potrošnjom od 614 evra, a sledili su ih Italijani sa 528 i Nemci sa 484 evra. Na dnu lestvice su se našli Holanđani sa 296 evra i Poljaci, koji su planirali da prosečno potroše 258 evra tokom božićne potrošačke groznice. Ovo su rezultati ankete revizorsko-konsultantske kuće Dilojt koja je sprovedena u 10 država na uzorku većem od 8000 ispitanika.

Prema ukupnim rezultatima ankete koju je sproveo Dilojt, Evropljani za praznične kupovine najviše odvajaju za poklone (39 odsto iznosa), nešto manje za hranu i za putovanja (25 odsto), a najmanje za druženje (12 odsto).

Zanimljivo je da iz godine u godinu sve manje lutamo da bismo pronašli dobar poklončić za naše najdraže. Istraživanje koje je sprovelo najveće američko trgovačko udruženje National Retail Federation ili NRF pokazalo je da je najpopularnija destinacija za prazničnu kupovinu internet. Čak 59 odsto potrošača u Americi dobar deo božićne kupovine obavio je iz svoje fotelje. Na drugom mestu nalaze se klasične robne kuće, a onda diskonti i supermarketi, pa tek onda specijalizovane prodavnice.

Bez obzira na to što Azijati ne slave Božić, ni oni nisu spašeni od veće potrošnje krajem godine.
U Kini je najznačajniji dan za kupovinu, koji je u rangu američkog Crnog petka, 11. novembar nazvan Danom samaca. Manifestaciju, koja je proteklih godina prerasla u festival šopinga popularizovao je najveći tamošnji internet trgovački lanac Alibaba.

Azijski potrošači takođe vole da krajem godine otputuju u neku od popularnih tamošnjih turističkih destinacija, poput Hong Konga, Singapura ili Bangkoka, a krajem godine mnoge kompanije u Aziji svojim zaposlenima isplaćuju bonuse što dodatno podstiče potrošnju.

I dok čitav svet troši nama stižu upozorenja od Pokreta potrošača. Izbegavajte peglanje kartice, u kupovinu ne idite praznog stomaka, ne nosite sav novac sa sobom, ne kupujte ono što vam ne treba samo zato što je na sniženju, u kopovinu nemojte ići bez spiska i pridržavajte ga se, nemojte voditi decu u šoping, unapred odredite budžet za praznike, samo su neke od preporuka koje možemo pronaći u savetima za potrošače.

Anketirani građani su nam otkrili da više troše na poklone nego na dekoraciju, kao i da poklone uglavnom kupuju članovima porodice.

Potrošački entuzijazam, koji se tradicionalno javlja za vreme praznika, nesumnjivo ruši granice kućnog budžeta, pa bi trebalo da budemo oprezniji. Lako je pokleknuti pred sjajem lampica i smehom Deda Mraza. Svi želimo da ugodimo i sebi i drugima i to je potpuno normalno. Ipak, razlika između nas i onih Iraca sa početka teksta je u prihodima. Irci troše ono što su zaradili i što imaju, troše praznične bonuse koje su dobili od poslodavaca, dok dobar deo građana Srbije troši ono što nema. Zadužuje se, odlaze u dozvoljene minuse ili dižu kredite, a krajem januara počinju da se hvataju za glavu. I onda opet sve ispočetka kada dođu sledeći praznici.

A.K.