Lifestyle
Od Kviskoteke do Potere i Slagalice, volimo da se nadmećemo znanjem
Televizijski kvizovi su jedan od formata koji svakako izaziva najviše pažnje. O njima se piše na portalima, komentarišu se učesnici i pitanja, ali se pre svga u njima uživa, iz fotelje, ispred ekrana.
Foto: Pixabay
Kvizovi su svoje mesto na TV ekranima zauzeli još u vreme kada se ovaj medij razvijao. Prve emisije u kojima su se takmičari nadmetali zanjem su emitovane još krajem tridesetih godina prošlog veka, prvo u Velikoj Britaniji, a nešto kasnije i u Americi. Po logici stvari, kada je "prozor u svet" otvoren i u Jugoslaviji i mi smo dobili domaće kvizove.
OBRATI PAŽNJU
Od "Kviskoteke", formata TV Zagreb koji je zauledo tadašnju državu, došli smo do večno popularne "Slagalice" i "Potere" koje privlače najviše pažnje publike. Ivan Manić se oprobao u oba kviza i, kako kaže, iskustva se prilično razlikuju.
"Pre avgusta 2020. godine nisam učestvovao ni u jednom kvizu. Verovatno mi je najdraža Potera, jer je bila prva, ali Slagalica je pokazala moć kviza koji se emituje svaki dan. Ne znam da li, sem Dnevnika i jedan format ima toliki uticaj kao Slagalica. Ipak, najzabavniji mi je bio kviz 'Stigni me ako znaš', jer pitanja nisu toliko komplikovana i sam koncept je dobar", priča Ivan.
Ivan u kvizu "Stigni me ako znaš" (Foto: YouTube / RTS Šou program - Zvanični kanal)
"Potera" je kviz u kome se traži klasično, enciklopedijsko znanje, dok "Slagalica" od takmičara zahteva da brzo razmišljaju i reše logičke zadatake, poput računanja ili rešavanja asocijacija. Upravo je to ono što već skoro tri decenije privlači ljude da svakog dana u 19 sati budu ispred ekrana i zajedno sa takmičarima vežbuje svoje moždane vijuge.
"Tu sam morao najviše da vežbam. Što se više pripremaš za neki format, postaješ bolji - na primer, u igri sa slovima, ili 'Korak po korak', koja je najkomplikovanija. Neki kvizaši kažu da su 'ušli u glavu' kreatorima igara, jer ima šablona po kojima se sastavljaju zadaci. Isto važi i za asocijacije, gde ljudi, poput mene, previše kompilkuju stvari, a treba tražiti što opštiji odgovor", kaže naš sagovornik, koji je u Slagalici dogurao do četvrtfinala.
Slagalica je našim TV ekranima od 1993. godine (Foto: YouTube / RTS Slagalica - Zvanični kanal)
Iako redovno gledaju ove formate na televiziji, retki su oni koji bi se zaista prijavili i okušali sreću pred milionskom publikom:
"Volim da gledam kvizove, gledam Poteru svake nedelje i Slagalicu kada uhvatim vremena. Nikada se bih prijavio, jer mislim da nemam potrebnu bazu opšteg znanja da bih osvojio nešto".
"Kvizovi su nešto uz šta sam odrasla. Uvek mi je zanimljivo da rešavam zadatke i ta pitanja i tako proverim šta znam. Iako od kuće sve to deluje jednostavno, mislim da bi trema učinila svoje".
"Retko gledam kvizove, jer je to više porodični ritual. Ako bih se prijavljivao negde to bi bila ili Slagalica ili "Stigni me ako znaš", jer deluje zanimljivo".
Potera je osvojila gledaoce u Srbiji (Foto: YouTube / RTS)
Odgovor na pitanje zašto je to tako, Ivan Manić vidi u činjenici da je konkurencija u kvizovima sve jača i da enutzijasti sve teže mogu da dođu do nekih nagrada.
"Pojačano interesovanje za kvizove poslednjih godina ima i svojih negativnih strana. Sada ljudi, klasični enutuzijasti, imaju manje prilike da se dokažu, naročito u završnim fazama. Postoji generacija mlađih ljudi koji su 'nepobedivi'. Očigledno je da to postalo kao neki sport", smatra Ivan.
Da nije samo novac ono što privlači ljude kvizovima, pokazuje primer Slagalice u kojoj se uglavnom dele simbolične nagrade, pa su najveće šanse da iz kviza odete sa nekom zanimljivom knjigom. Dok se u nekada popularnom "Milioneru" jurila magična cifra od nekoliko miliona dinara, do koje, makar kod nas niko nikada nije došao, u Poteri smo već imali "milionere". Ko želi, može i da zaradi, a ko želi da se zbavi, tu je večna Slagalica.
O televizijskim kvizovima pričali smo i u novom izdanju emisije Pop up:
M. L.
