Gradovanje: Narod mi ukrao pivo

Ukrali su mi pivo pre neko veče na ulici. Jedno od dva kupljena, za fajront. Znam i ko je to učinio, bio je to obespravljeni narod i ne krivim ga.

Trenutak nacionalizacije pivske limenke

Gnev je trajao vrlo kratko, ne možeš se dugo ljutiti na narod. Nije me pokrala osoba s imenom i prezimenom, daleko bilo, pa da je utužim, osramotim ili bijem. Otmicu hladne limenke počinio je kolektivni duh kojeg sam deo, što me čini saučesnikom krađe svog piva. Imali smo i gora objašnjenja zločina.

Tog jutra bio sam uklet društvom dva stara prijatelja, koji ne brinu o imovini osobe koju navodno vole, i blagosloven nevinim narodom. Odlučili smo da se igramo džangrizavih penzionera iz Mapet Šoua, na stepeništu crkve u kojoj sam igrom slučaja kršten, tada sav egzaltiran jer su mi obećali poklone ako unutra budem dobar, odnosno tih. I bio sam, ali piva, 30 i kusur godina posle, i dalje nema.

Nakon pravične narodne raspodele piva izgledao sam kao Ben Frenklin na novčanici od 100 dolara. Neko koga je razočaralo voljeno stvorenje na koje ne može da bude kivan iako zna da će ponoviti grešku. Žvakao sam cinizam naših komentara gledajući narod kom su upućeni dok jedan od prijatelja nije otišao da mi kupi novo pivo. Taj bi mogao da me krsti ponovo.

Volim te, budalo mala

Za nacionalizaciju limenke piva sam kriv isključivo ja, dojavljač i lažni svedok zločina. Ne postoji kolektivna krivica naroda koji je ukrao pivo, a pošto je pivo moje, morao sam biti na njegovom braniku. Ima li pivo ognjište, ili hladište koje se čuva? Ne znam, ali pivo je kao malo dete, ako nestane greška je roditeljska i narod je tu da ih pošteno osudi.

Dok su mi se radovala u ruci na putu iz dućana, naivno sam odlučio da fotografišem prijatelje, Valdorfa i Statlera iz "Mapeta". Narod je čekao spreman. U pravu su narodni supervizori, dovoljan je jedan trenutak nepažnje i stvari se otuđuju, na očigled celog sveta kog nije briga za moju ili tvoju muku. Danas pivo, sutra, ko zna – uspomena na letovanje iz 1985.

Njih dvojica bulje u telefon, ja u njih, a mudri narod u - pivo. On je uvek pametniji od jedinke jer više voli budućnost od sadašnjosti. Dok sam načinio tri snimka, dve limenke su postale jedna, a mene je celo jutro mučilo iza kog ćoška me čeka nula.

Pre rastanka smo se složili: narod mi je zapravo poklonio jedno pivo.

Igor Mihaljević