Zanosan svet koji proždiru Titani

Sve što je ostalo od čovečanstva spaseno je u gradu okruženom gigantskim zidovima, podignutim u tri koncentrična kruga. Izvan tih zidina nekada je postojao život, a sada beskrajnim prostranstvima lutaju titani, nezasiti, nerazumni džinovi nastali od zatvorenika kojima je ušpricavan tajanstveni serum koji ih je vremenom i načinio bezumnim gorostasima gladnim ljudskog mesa.

Ovu priču osmislio je i pokrenuo 2009. godine japanski manga autor Hađime Isajama i nazvao ga "Napad Titana". Njegov, zidinama opasan svet, izgubio je većinu civilizacijskih saznanja, smešten je u klaustrofobični grad u kojem ljudi pletu legende o spoljašnjem svetu koji su potpuno zaboravili. U takvim okolnostima živi tinejdžer Eren čiji je otac odlučio da mu ubrizgava serum ne bi li mu dao šansu da preživi u ovom surovom svetu. Zbog toga Eren ima sposobnost da menja svoj fizički oblik tako da postaje titan.

Uz njega tu je i njegova sestra Mikasa, superherojski snažna i inteligentna, uvek spremna da zaštiti svog brata, a tu je i Armin, mali genije bez posebnih fizičkih predispozicija, veoma koristan kada treba osmisliti kakvu zgodnu taktiku ili rešiti naizgled nerešiv problem.

I titani napadaju, godinama i decenijama kidišu na zidine, bez ikakve namere da se zaustave i samo je pitanje vremena kada će ući u srce umirućeg sveta i uništiti ono malo što je ostalo od čovečanstva.

Najveća snaga ove izrazito popularne mange leži u brojnim zapletima i misterioznim slojevima radnje kojima svedočimo od samog početka. Neki obrati su toliko snažni i upečatljivi da doslovno menjaju smer cele serije zbog nekih novih perspektiva koje donose. Tako priča luta od horora, u čijem je srcu preživljavanje, preko psihološke misterije, do političkog trilera, ali ništa od svega toga nije uvedeno u priču zarad šoka.

Isajama sve nagle preokrete i zaplete crpi iz prvih epizoda, u njima čuva utemeljenje, koren svake slagalice čije deliće kupimo usput i prosto je neverovatno sa koliko koncentracije i pažnje on osmišljava ovaj ep. Sukobi i žanrovi se smenjuju, a čitaoci ostaju prikovani za stranice stripa jer on sve vreme ostaje svež i uzbudljiv.

No, ako baš moramo žanrovski da ga omeđimo, u pitanju je distopijski horor koji nam pre svega priča priču o ljudskoj prirodi u kojoj, čak i kada svet bude uništen i preplavljen čudovištima, čovek se i dalje sukobljava i deli. Ovde nema pravih pobednika, nema apsolutnih dobrih momaka i kvarnih oponenata, psotoje samo veoma složeni konflikti u kojima se strane biraju na osnovu detalja.

"Napad titana" može da se posmatra i drugačije. Ovaj strip je priča o odrastanju i traženju mesta pod suncem, on oštro simbolizuje klaustrofobiju koju današnji tinejdžeri osećaju u savremenom svetu.

Imajući sve ovo u vidu, prosto je neverovatno da je ovaj strip u prvom objavljenom serijalu bio gotovo nezapažen. Tek kada je snimljena prva anime sezona, čitaoci su otkrili original i za kratko vreme nabili cifru od 30 miliona prodatih primeraka. Animirana serija je završena prošlog meseca, a razrešenje strip sage sačekaćemo naredne godine. Prvih devet knjiga "Napada titana" na srpskom jeziku možete pročitati zahvaljujući izdavačkoj kući "Darkwood". Hoće li se ovaj serijal nastaviti za domaće tržište još uvek se ne zna.

Petar Klaić