Sve strip nijanse jedne godine

Dugo očekivani klasici i skriveni biseri. Stripovska godina iza nas svakako da je bila produkcijski bogata i dalje zahvaljujući entuzijazmu domaćih i regionalnih izdavača. Pred vama je samo jedan mali, suženi izbor od deset najbitnijih naslova koji mogu da prošire granice vašeg sveta devete umetnosti. Zato pred vama ne stoji nikakva top lista - svaki od dole obrađenih stripova podjednako je ostavio značajan trag u 2019.

1. DUH U OKLOPU (Darkwood)

Revolucija ne samo u japanskom stripu i nešto mnogo vše od impresije Mange za odrasle. "Duh u oklopu" se pojavio u srpskom prevodu trideset godina od prve epizode (maj 1989.), a za kompletno izdanje pobrinuo se Darkwood iz Beograda. Ovim delom njegov autor (Širo Masamune) maestralno je izbrusio pravac pod imenom Sajberpank. Dakle, futuristička atmosfera protkana je senzualnim, tehno noar pasažima, dok pratimo adrenalinsku avanturu glavne junakinje/heroine (Motoko Kusanagi). "Duh u oklopu" je priča o specijalnoj jedinici koja se u bliskoj budućnosti bori protiv sajber-kriminala. Smeštena u sredinu 21. veka, u fiktivni grad Niihamu, tematika ovog dela ukazuje i na probleme koji se mogu vrlo brzo pojaviti perd nama, u svetu u komE je bio-inženjering sve izvesnija realnost. U takvom, klaustrofobičnom svetu, preispitivaćemo ima li mašina duh i da li nam ta ista mašina stoga postaje jednaka po pravima, čak i ako nas u mnogo čemu prevaziđe. Slobodno ,ožete da zaboravite filmski naslov iz 2017. Sa animiranim filmom (1995) je nešto druga priča ali ćete samo u strip formi osetiti probijanje granica ljudske mašte. U pitanju je žestoki, oštar, ali pitak strip koktel, sa vizuelnim začinima Blejdranera i alfabetom pojedinih impresija Isaka Asimova, delo koje sa svojim stilom i vitalnošću odoleva vremenu.

2. MAUS (Komiko)

Može se reći da je Maus sigurno najveći trijumf američkog nezavisnog stripa. Sada objavljen kao kompletno izdanje u jednoj knjizi (novosadski Komiko), ovaj crno beli košmar realnih događaja, koji su pogodili svet početkom Drugog svetskog rata, zapravo je tužna priča o stradanju jedne porodice i nemogućnosti njenog funkcionisanja usled zauvek urezanih, tragičnih epizoda. Ova duboka, lična i kolektivna drama nije samo promenila tok istorije, već je ljudsku dušu skrenula u ćorsokak. Autor Art Špigelman uspeo je da izađe iz tih mračnih ulica depresije i očaja, ali ne i bez oštećenja. Svoju dugogodišnju teskobu prenosio je na papir, pa je tako iz jedne stranice nastale za potrebe običnog fanzina, uočio iskru koja će mu kasnije osvetliti put i dovesti ga do svog kapitalnog dela. Maus je priča o Vladeku Špigelmanu – poljskom Jevreju, jednom od malobrojnih koji su preživeli Holokaust. Istovremeno, to je priča i o njegovom sinu, američkom strip-crtaču Arturu koji, beležeći očevu dramatičnu istoriju, raspliće klupko dugogodišnjih sukoba sa ocem i protivrečnih emocija koje ga za njega vežu. Opisujući Vladekov životni put, od uspešne trgovine tekstilom u poljskoj provinciji, preko užasa nemačke okupacije, poniženja u getu, do logoraškog pakla u Aušvicu, Špigelman nam približava ono razdoblje evropske istorije sa čijim se posledicama i danas suočavamo. Aktuelno delo koje je 1992. dobilo Pulicerovu nagradu, najprestižniju američku nagradu za novinarstvo i dokumentarnu prozu.

3. ČISTILIŠTE (Besna Kobila)

Besna kobila je dosad objavila četiri grafička romana Kristofa Šabutea - proslavljenog francuskog autora (Veštice, Pun mesec, Mobi Dik, Malo drveta i gvožđa...). Sada je tu "Čistilište", priča o Benžamenu, mladom informatičaru koji uživa u sreći i blagodetima liberalnog kapitalizma, sve dok ne izgubi kuću, posao i sve drugo što se može izgubiti. Njegov novi život počinje tek kad stigne u Čistilište, ali i borba protiv nepravdi koje su mu nanete i koje je nanosio. Posle turobne, crno bele impresije koju nam je izneo u "Mobi Diku", slične magije koja nam dočarava ezoteriju "Veštica" i "Punog meseca", Šabute nam ovde vrsno dočarava svoj filmski osećaj za scenariom kroz topli ali odgovarajući kolorit, što je prava retkost u izražaju pomenutog autora. On vrlo dobro zna kako se barata i sa aktuelnim temama pojedinca koji svoju sudbinu prepusri sistemu. Zato se usudite, spustite se u sopstveno čistilište i preispitajte životne ciljeve, želje, odnose...

4. PERSEPOLIS (Čarobna knjiga)

Ovo kompletno izdanje remek – dela Marđan Satrapi, koje se prvi put pojavilo 2000. godine, jedno je od najcenjenijih strip-romana našeg doba. "Persepolis" je autobiografski dnevnik odrastanja njegove autorke (Satrapi) u Iranu za vreme Islamske revolucije. Na moćnim crno-belim slikama Satrapi pripoveda priču o vremenu koje je provela u Teheranu između šeste i četrnaeste godine – o godinama kad je prisustvovala padu šahovog režima, trijumfu Islamske revolucije, koja je eskalirala 1979. i strahotnim posledicama rata sa Irakom. Strip je zahvaljujući svom preciznom narativu i nepogrešivom osećaju za kadar, vešto pretočen i u animirani film (2007.) koji je bio nominovan i za nagradu Oskar. Dakle, to je izuzetno lična, duboko politička ali i posve originalna storija koja nas podseća na to koliko ljudski život trpi u ratu i tokom političke represije. Ona nam pokazuje kako možemo da preživimo, uz smeh i suze, uprkos besmislu. Pitanje je samo zašto čovek i pojedinačno ali i kolektivno, sebi dozvoli jedno takvo stradanje.

5. NEZAOBILAZNI KALVIN I HOBS (Darkwood/System Comics)

Svakako najduhovitiji i najšarmantniji strip sa ove liste. Pretopla priča o nestašnom ali pravednom Kalvinu i njegovom, imaginarnom, prijatelju – tigru Hobsu, osvojila je svet već od prvog pojavljivanja na novinskim stranicama. Autor ovog maestralnog dela, Bil Voterson, ostvario je kompletnu priču o svom sedmogodišnjem junaku u samo deset godina, koliko je Kalvin i Hobs originalno izlazio (1985-1995.). Njegovi šarmantni likovi žive u istom predgrađu čije ulice čuvaju Čarli Braun, Denis "Napast" i ostala ekipa. Njihov jedini imperativ je uživanje u životu, izbegavanje obaveza sa kojim se svakodnevno bore odrasli i pre svega harmonija sa prirodom. Melanholija proleća, avanture koje nosi letnji raspust, kuća na drvetu koja vas čuva od jesenih kiša i zimska idila često ukrašena snežnom idilom, nikada nisu bili tako vešto uramljeni u stripovski prozor sve dok Voterson nije stvorio Kalvina. Pored uigranih nestašluka sa svojim kompanjonom, ovaj dečak je i veliki filozof, čiji se zaključci razmatraju sa razine zrele osobe. Izdanje Votersonovog klasika pripremljeno je sa digitalno obrađenim materijalima, novim prevodom, nedeljnim tablama štampanim u koloru, u povećanom formatu i najluksuznijoj opremi. Zbirka "Nezaobilazni Kalvin i Hobs" sadrži sve stripove iz prve dve originalne kolekcije: "Kalvin i Hobs" (1987.) i "Nešto balavi pod krevetom" (1988.), kao i šaljivi dragulj gotske strave, poemu "Grozni nokturno!". Zaista nezaobilazno.

6. KUĆI PO MRAKU (Modesty stripovi/Komiko)

Ostajući na prepoznatljivom pripovedačko/filmskom tragu, Dejvid Smol je ponovo stvorio jedno maestralno delo prepuno teskobe, kroz naraciju nezgodnog odrastanja u američkom predrgrađu 50-ih godina prošlog veka, u sam osvit "Američkog sna" čiji se scenario za mnoge pretvorio u košmar. Svakodnevni napor da se izbegnu školski nasilnici, upoznavanje sopstvene seksualnosti, malo teksta, filmsko pripovedanje, retro harmonija laviranog tuša... Sve nam to plasira Smol i ostavalja prepoznatljiv autorski pečat koji je izbrusio kroz svoje autobiografsko remek-delo "Šavovi" (Stitches) iz 2009. Glavni (anti) junak Rasel prolazi kroz teške, adolescentske godine. Njegovi roditelji se razdvajaju, otac je okupiran svojim brigama, nasilnici u školi okupiraju hodnike iz kojih nema izlaza, dok svojeglavi drugovi misle samo na svoje potrebe. Tako Rasel, potpuno rastrzan i blaziran, pomišlja da je sam i neželjen. Naravno je da je "Kući po mraku" univerzalna priča sa primesama "Emo" karaktera u senzualnom smislu. Film u stripu i strip u filmu. Čežnjiva atmosfera koju retko ko može da vam dočara.

7. INKAL 1 i 2 (Čarobna Knjiga)

Zna se šta je danas Inkal – jedno od najboljih ostvarenja devete umetnosti! U ovom čuvenom serijalu, koji je tada (1980.) udario nove i originalne standarde vizuelne percepcije izrasle iz mašte lucidnih umetnika i stripovskih ikona Alehandra Žodorovskog i Mebijusa, prvi put je predstavljen Žodoverzum, svet Metabarona kojem se Žodorovski često vraćao i kojem pripadaju i druga značajna ostvarenja, među kojima su nastavci sage o Inkalu i spin-ofovi poput Metabarona i Tehnootaca. Život Džona Difula, nižerazrednog detektiva koji obitava u posrnulom, distopijskom svetu, tek jednom deliću golemog galaktičkog carstva, preokreće se iz temelja kad on pronađe drevni, mistični artefakt po imenu Inkal, kristal koji predstavlja svojevrsni ključ univerzuma. Od tog trenutka za Difulom kreće opšta potera, koja će ga odvesti na epsko putovanje i dovesti u sukob s najvećim ratnikom galaksije, Metabaronom, ali i suprotstaviti neverovatnim moćima tehnopape, predvodnika tehnotehnosa, opakog tehnokratskog kulta koji obožava Mračnog Inkala. Dakle, tehno u svakoj pori ovog neiscrpnog putovanja korz podsvesno, univerzalno i galaktički. Ovaj naslov ujedno je i primer kako svako od nas može otkriti sopstveni kristal koji će nas, dalje, hrabro voditi kroz najskrivenije pasaže vremena i prostora.

8. DOLAZAK (Komiko)

Svakako tajturobniji, ali isto tako najveličanstveniji naslov sa ove liste. "Dolazak" je više od stripa. To je san sa mirisom štampe čiju scenarističku i impozantnu arhitekturu stvara australijski autor Šon Tan. Ovaj grafički roman (konačno da upotrebim i tu kovanicu) pojavio se još 2006. a sada je pred nama njegova magija u domaćem izdanju. Šta nagoni toliki broj ljudi da ostave sve i zapute se na putovanje u nepoznato, u tajanstvenu zemlju, mesto gde nemaju ni porodice ni prijatelja, a budućnost je neizvesna? Ovaj izuzetni roman, ispričan nadrealnim slikama, jeste priča o svakom emigrantu, svakom izbeglici ili proteranom čoveku i posveta svima koji su krenuli na put praćen senkama prošlosti, brigama i ciljevima. Metaforična "Tomvejtsovska" atmosfera, posebno uočena u nadrealnim pasažima, vešto je presvučena melanholičnom sepijom koja pokušava sa izađe iz zamršenog lavirinta. Zva svaki kadar iz "Dolaska" treba da se odvoji vreme. Vreme koje nas spaja sa sopstvenom intimom, strahovima, čežnjom, nadanjima... Sa prošlom i budućom porodicom.

9. ČOVEK BEZ TALENTA (Besna Kobila)

Po mnogima, jedno od najznačajnijih domaćih izdanja u 2019. Iako je Jošiharu Cuge jedan od najuticajnijih i najpoštovanijih autora japanske mange, njegovo delo je, do skoro, jedva bilo poznato i prevođeno u zapadnom svetu. Može se reći kako je naše izdanje i evropska premijera. U osnovi autobiografski strip, "Čovek bez talenta" je remek-delo vatakuši mange (stripa o sebi). Priča o strip autoru koji odbija da pravi kompromise i radi po narudžbini, pa napušta zanimanje za koje je talentovan i počinje da se bavi neobičnim poslovima, koji i njega i porodicu guraju sve dublje u bedu. Veoma sirovo nacrtano, ovo delo ipak ulazi pod kožu svojom naracijom i nepretencioznošću – što se poklapa sa senzibilitetom glavnog junaka. Ovaj naslov ne osvaja "na prvu", jer Cuge polako uzdiže i svoj i junakov životni debakl u istinsku odu bekstvu od ustaljenih normi. U vremenu kada čovek bezglavo srlja u sopstvene zamke volšebnog kapitalizma, jedino nam ostaje da se posvetimo sebi bez trunke laganja je ogledalo u kom se ogledamo uvek mora biti čisto.

10. BETMEN SERIJAL (Fibra)

I za kraj, jedna impresija iz regiona. U godini koja je slavila osam decenija od pojavljivanja najvećeg strip junaka, mračnog viteza Betmena, zagrebačka Fibra ponovo se pobrinula da i ovaj jubilej isprati na što originalniji i raskošniji način. Tako je ovaj izdavač pred kraj nečega što se zove "Batman Year" iznedrio čak šest naslova: "Džoker", "Crno zrcalo", "Zemlja jedan", "Što se dogodilo s maskiranim zaštitnikom?", "Bijeli Vitez" i "Prokleti". Vrhunski završetak godine, uzbudljive priče koje u sebi nose sve Betmenove kvalitete. Filigranski finiš u šest rundi, gde se svaki od pomenutih naslova prosto utrkuje u tome čiji je scenario bolji, čiji crtež više ostavlja bez daha, koja karakterizacija dočarava pravog sina noći, itd. Fibra je odavno postavila standard u celokupnom ugođaju stripa (prepoznatljivi i vrhunski dizajn Meline Mikulić), tako da će ovih šest naslova idealno i vizuelno krasiti svaku "Bet" policu, ili pećinu, jednog iskrenog fana.

Dušan Majkić