Into the white

"Proklet onaj kome je preča slava od dobrote".

Zamislite veliki komad belog papira i na njemu crni kvadrat koji pulsira na sredini. Isijava svojom tminom. Dobro, to je barem lako jer jer je takvu ideju, pod okriljem pravca u umetnosti zvanog "Suprematizam", realizovao čuveni ruski umetnik Kazimir Maljevič (1878 - 1935). A na kakvu zamisao je došao američki pisac Herman Melvil sredinom devetnaestog veka? Priču svog životnog dela uvio je u beskrajne tajne crnih dubina u kojem je prkosno i neuhvatljivo plutao jedan veliki beli biser zvani Mobi Dik. I na tim bojama ćemo se zaustaviti, u stvari one su jedina paleta vešto istkane večite sage o borbi dobra i zla, kazne i iskupljenja, razuma i ludila… Vrhunac američke književne renesanse i romantičarskog pravca.

Svakom pravom pustolovu dobro su poznate ove spisateljske dubine u kojima se potkradaju pojedini Šekspirovski arhetipovi, njihovo breme, a pažljivim putovanjem doći ćemo i do nekih biblijskih momenata. Naravno, razvijanjem tehnologije rastao je značaj, pa čak i primena ovog modernog epa (na desetine ekranizacija) koji i dalje mami neke nove autore i umetnike da se okušaju u lovu na neuhvatljivo. Pa, ako je filmska industrija prikazala veliku ulješuru pod rediteljskom vizijom velikana i maga celuloidne trake, Džona Hjustona (Moby Dick, 1956.) potpomognutu scenarijom vizionara SF žanra, Reja Bredberija (Maslačkovo Vino, Farenhajt 451…), tako je i strip galaksija dobila jednu verodostojnu crno-belu verziju od strane francuskog autora Kristofa Šabutea koju je za domaće tržište pripremio i realizovao verni Šabuteov  izdavač, beogradska "Besna Kobila".

Domaća publika se pre nekoliko godina konačno upoznala sa radovima ovog nadarenog autora čiji pristup je oduvek mešao crtački žanr realizma sa istančanom dozom narativne misterije, mraka, ezoteričnog humora i noir pasaža (Pun Mesec, Veštice…). Možda je "Mobi Dik", u stilu jednog kita, bio najveći zalogaj u dosadašnjoj karijeri Kristofa Šabutea jer se ceo proces pretvorio u pustolovinu na 265 strana, neku vrstu sopstvenog lova u moru prozora, skoro filmskog kadriranja i vernih replika. Ono od čega se istinski nije odustajao bila je sigurna, pomalo dogmatična vizuelna naracija koja u nekim momentima izgleda kao preslikana slika pomenute Hjustonove ekranizacije. Ali dobro, opravdano. To su neka "pravila" koja su stvarno morala da se poštuju, ipak je književni predložak prepun idealno uramljenih slika na kojima teško može da se interveniše ili da se žanrovski vrši neka vrsta originalnije restauracjie.

Da ne bude zabune, originalnosti i te kako ima! Ponovo dolazimo do te začarane igre crno-belih tonova koji upravo vraćaju čitaoca u neko arhaično stanje gde se jasno podvlači crta između snova na kopnu i košmara u moru. Šabute je svoje delo završio pre skoro dve godine i verno ga je ostavio na kulisama Melvilovskog mizanscena. Svoju crtačku pažnju najviše je brusio, naravno, na liku kultnog kapetana Ahaba i nijansama njegovog ludila a tu su i efektni "krivi" kadrovi” koji zajedno sa posadom broda "Pikvud" plove u nepoznato (jedno od maestralnih rešenja ogleda se u okvirima prozora koji imaju formu belog kita). Kako raste potpuna Ahabova opsesivnost i istrajnost,  tako se i strip sve više uzburkava i  pretvara u besno, opasno more čiji talasi kipte od uzbuđenja. Autor se čak i svim propratnim likovima (akcenat na indijanca Kvikvega) bavio selektivno i studiozno jer je sigurno od samog starta znao da će mu oni pomoći u odmotavanju uzavrelog harpuna koji cilja samo jedno - veliko crno oko belog morskog diva .

Autor stripa: Kristof Šabute

I, tu opet dolazimo do Kazimira Maljeviča odnosno na neku vrstu perfektnog negativa njegovih revolucionarnih crteža jer Šabute stvarno majstorski zatvara svoje stripovsko putovanje po iskonskim dubinama. U njegovoj verziji snovi i želje konačno se stapaju u večnost. Kapetan Ahab i Mobi Dik sijaju istom bojom, nalik na dva bela bisera neraskidivo vezana u zaglušujućoj tišini okeana.

“They say he didn’t have an enemy

His was a greatness to behold

He was the last surviving progeny

The last one on this side of the world”

Lou Reed (Last great American whale)

Dušan Majkić

(Muzička podloga: Ketil Bjornstad  - The Sea (1995)