Crno bela potraga za mladošću

Crno-bela grafička novela "Kalipso" strip umetnika Kozeja jedan je od onih stripova koji više kažu crtežom nego tekstom, a ponajviše prepušta čitaocu da izvlači iz intertekstualnosti.

Švajcarski autor, ponajviše poznat po serijalu "Džonatan", ali i grafičkim novelama "U potrazi za Petrom Panom", "Orhideja", odmakao se na trenutak od svoje uobičajene palete zagasitih boja i stvorio jednu crno-belu priču fascinantnog kontrasta. I u vizuelnom i u narativnom smislu.

A, priča kaže da je Džordžija Guld, filmska diva iz zlatnog doba Holivuda, širom sveta poznata po ulozi koja je obeležila čitavu karijeru – ulozi Kalipso, sirene u koju je svet bio zaljubljen decenijama. No, od tog doba prošao je čitav jedan život i danas je ona filmska ikona koje se sećaju samo najstariji.

Jedan od njih je Gas. On  je radnik u rudniku kojem okolina ne veruje kada kaže kako je adolescentske dane proveo družeći se upravo sa seks simbolom generacije.

Iz njegovog nostalgičnog podsećanja na srećne dane, priče koja je među kolegama izazvala salve smeha, on dobija informaciju da je Džordžija, o kojoj godinama niko nije čuo ni slovca, ipak živa i da se nalazi u jednom hotelu na Ženevskom jezeru.

Sa svojim najbojim drugarom Špancem Pepeom, Gas odlazi u posetu Džordžiji nadajući se da će ga se setiti, ali dobija daleko više od toga – njenu ponudu da je otme i zadrži otkupninu.

Ova gorko-slatka novela uvodi nas u svet takozvane "žali za mladost", jalovog pokušaja čovekovog da se vrati u vreme kada je bio najsrećniji i najbezbedniji; u ono doba koje su, godine što su prošle, dodatno ulepšale i zašećerile. Gasu je sećanje na mladost sa Džordžijom životni lajt motiv, a ni Džordžija nije imuna na te uspomene. Zajedno, oni će ispričati čudnu, ali lepu odu trećem životnom dobu i propuštenim šansama, sa iznenađujućim krajem.

Kozej je ovu novelu radio tušem. Na tablama ne postoji niša drugo do bele i čisto crne. Nema nijansi, nema senki, ne postoje sivi prelazi. Crno i belo. Na neki način i sama priča, ali i njen vizuelni identitet podsećaju da dela Džima Džarmuša. Manje dijaloga, više slikom ispričanih pasaža uz sve ono što mi, kao posmatrači, izmaštamo u međuvremenu.

Važno je napomenuti da Kozej obožava boju. Preko 40 godina on se njome igrao u svojim stripovima, dozirajući je suptilno poput hemičara, a onda je dobio ponudu da uradi crno beli strip i to je bio početak njegovog autorskog traganja za čistim vizuelnim izrazom. Kada pogledate "Kalipso" uviđate da mu je to pošlo za rukom iz prve.

Petar Klaić