RAMBO: NEKO NAS PERMANENTNO KRADE!

   "Komunistički rukovodioci su se zabavljali sa balerinama i operskim pjevačicama, ovi moderni sa kafanskim pjevačicama. Svak prema svom senzibilitetu. Dakle, kultura je na prvom mjestu i dalje, samo nešto drukčija nego što mi volimo."

   Svetski killo-tzar Rambo Amadeus u Novi Sad dolazi 26. decembra kada će održati svirku u klubu Fabrika. Ideja je bila da promoviše petostruki album "Six pack". U pitanju su prvi albumi iz Rambove karijere, od kojih tri nikada nisu doživela digitalno izdanje.

   Svirka u Fabrici jeste promocija, ali Rambo za "O radio" kaže dolazi u Novi Sad da svira, a da je "Six pack" tu usput.

   "Čak mislim da ga do 26. neće ni biti jer je tiraž u kom je štampan bio mali, pa je to sve rasprodato", kaže Rambo.

Gde je šesta konzerva iz "Six packa"?

   Inspiracija za ime nastala je u samoposluzi. Čokolada od 100 grama odjednom je postala čokolada od 90 grama, pa čak ima i modela koji su od 80 grama. Onda, poslije nekog vremena, pojavila se ta ista čokolada koja nudi "10 posto gratis" u sebi.

   A zapravo nije gratis, jer su vam prethodno zakinuli 10 grama, tiho, a onda vam ih na sva usta kao poklanjaju poslije nekog vremena.

  Dakle, pakovanje albuma "SIX pack" je kritika, parodiranje na krađu kojoj smo izloženi u trgovinama robe široke potrošnje. Da ne govorim o tome da su proizvodi široke potrošnje kod nas 20 odsto skuplji nego u Njemačkoj, dakle, neko nas permanentno krade.

   Ipak, u Six packu je prvih 5 albuma, čak ima i necenzurisana verzija pjesme "prijatelju", koja je bila skraćena za 30 sekundi od strane izdavača kad se pojavila.

Hoće li publika u Fabrici imati priliku da čuju i neke nove pesme?

   Svakako, zapravo publika zna da ja na svirkama uglavnom sviram novije komade, rijetko kad se referišem na stare materijale. Omakne mi se po nekad, naravno, ali… nemam običaj da imitiram samog sebe iz prošlosti. Divim se kolegama koje su u stanju da sviraju iste pjesme u istim aranžmanu godinama, siguran sam da za to treba imati veoma jake živce. Čak vidim da mnogi ne mijenjaju ni frizuru, gajeći jedan isti "image".  Ja volim da se mijenjam.

Reizdanja starih albuma su oduvek bila popularna. Ti si svoje narezao na CD, dok drugi pate za vinil izdanjima. Nisi deo tog trenda?

   Ja se zapravo tim dijelom posla uopšte ne bavim. Prepuštam izdavaču da odlučuje, ja se u taj dio posla niti ne razumijem. Mislim da se na vinile pale Di džejevi, da bi mogli da grataju svoje ploče po gramofonima. Što se mene tiče, i CD je zastario.

Nastupaš u klubu Fabrika, propalom industrijskom pogonu, među golim zidovima, koju drži organizacija što se od početka zlopati sa minusima na računu. To je ujedno i jedno od tri, četiri mesta gde se može čuti rokenrol. Je li to slika muzičke scene u Srbiji i gde smo pogrešili pa dočekali takvo stanje?

   Mislim da je uzrok svakog lošeg stanja lijenost. Niko ne sprečava nikog da uredi prostor u kome boravi. Pare tu ne igraju ulogu, nego uloženi rad.

Je li ti uopšte važno na kakvom mestu sviraš?

   Važno mi je da se na mjestu na kom sviram ne okuplja elita, jer mi je prva asocijacija na elitu elitna prostitucija. Srećom elita izbjegava boravak u propalim Fabrikama, pa smo ovaj put sasvim bezbjedni.

Stanje u rokenrolu prati i opšte stanje u kulturi. U Srbiji, primera radi, budžet za kulturu više neće prepoznavati film kao umetničku kategoriju. Šta bi maheri još mogli da nam zakinu?

   Ni u Americi država ne finansira filmove. Htjeli smo kapitalizam, on je sada tu, sa svim njegovim brutalnim tržišnim principima, zašto se neko sada čudi? Na redu je školstvo i zdravstvo, i tu će se uvest vrlo brzo škole i bolnice za bogate, i za siromašne. Kapital ima samo jednu emociju, ljubav prema samouvećavanju.

Šta je to što nam kulturu gura na poslednje mesto?

   Pa kako šta je? Senzibililtet vlasti. Komunistički rukovodioci su se zabavljali sa balerinama i operskim pjevačicama, ovi moderni sa kafanskim pjevačicama. Svak prema svom senzibilitetu.

   Dakle, kultura je na prvom mjestu i dalje, samo nešto drukčija nego što mi volimo.

Možda škripimo od malih nogu. Šta nam to danas vaspitava decu?

  Mi smo izvanredno lijeni i razmaženi. Roditelji uglavnom pogrešno vaspitavaju svoju djecu.

Imaš li ti autoriteta sa svojim klincima i čemu ih učiš?

   Učim ih da rade ono što vole. Za sada ih tjeram da otkriju šta je to što ih zanima, što će raditi sa zadovoljstvom. Učim ih da pregovaraju. U Životu nikom ništa ne sleduje, osim onog što je dobio pregovorima.

Ali, da se vratimo muzici. Nastupaš sa nekim od najboljih muzičara na Balkanu. Satisfakcija se vidi u pesmama i nastupima, ali gde je ona materijalna?

   Ja sam sasvim zadovoljan. Nisam nikad jurio materijalno izobilje, prezirem džipove, mermer, nakit, skupe satove, bunde, ručkove u skupim restoranima, "firmiranu" garderobu, pa mi to štedi masu vremena, novca i živaca.

   Sve ostalo imam. Pri tom radim ono što volim, i kad volim.

U toj priči veoma je zanimljiv projekat Rentakultura. Iznajmljivanje Ramba na pet minuta košta 500 dinara. Šta se dobija za tu lovu?

   Razgovor, naravno. To je dosta love, za sat 6.000 dinara ili 50 eura. Ni psihijatar ne uzima toliko.

Zvuči kao da smo prinuđeni da prodajemo kulturu u rinfuzi?

   Meni ne smeta. Dok god ima kupaca.

Dok si javno podržao Mlađana Dinkića galamio si na lopine među nama. Gde su sad ti lopovi, a gde smo mi?

   Poslovica kaže da se ljubav i novac nikako ne mogu sakriti, pogledajte oko sebe ko i koliko i na šta troši, kako je obučen, u čemu se vozi i jasno će vam biti ko bi mogao da bude lopina, a ko žrtva medijske hajke.

Upri prstom i reci ko ti danas otima hleb iz usta.

   Meni moj ne otima niko. Imam tačno onoliko koliko radim. Ali, ja nemam gazdu, radim za sebe. Ja sam samom sebi gazda. A da sebi otimam od usta da bih jeo je apsurdno.

Kritičan si prema svim lošim pojavama u društvu. Imaš li predlog rešenja za neki od problema u ovim našim državicama?

   Ne postoji čarobni štapić. Probleme treba riješavati uporno, stalno i svakodnevno.

   Za početak bih napravio široku akciju uvođenja energetske efikasnosti u stanovanju i u proizvodnji.

   Čudi me kako se time niko ne bavi, računi za energente jedu sav profit. Trošimo 5 puta više (500%) više energije u stanovanju i u proizvodnji nego Danska, najbogatija država Evrope.

    Ali zato su oni i bogati, zato što biraju najpamentija rješenja. Znanje i pamet donose bogatsvo. Neznanje i glupost donose siromaštvo. Nije toliko bitno ko je na vlasti, nego kakve navike ima narod.

Kao vrsan borac za okolinu, imaš li ključ kako ekologiju približiti mladima, a da ne kažu da ih "smaraš"?

   Mladi nisu problem, oni su svjesniji od starih. Odrasli su problem, jer su demoralisani. Uglavnom rade, misle i žive preko kurca.

Kako to da obožavamo da čitamo priče o ubistvima, a bežimo od surovih činjenica o planeti koja se davi u našem smeću?

   Kako ko. Moja djeca gledaju Animal planet, Science i Discovery. A ja slušam jazz i čitam knjige.

Petar Klaić