Mladi glumci treba da preuzmu odgovornost za sebe

Protekle nedelje je u SKCNS Fabrici premijerno izvedena predstava "Pege u srcu", zasnovana na tekstu pozorišnog reditelja Moše Berahe. Iako na samom početku deluje kao priča o zatvorenicima u jednom nemačkom logoru, koji svakodnevicu prekraćuju razgovorima na najrazličitije teme, bile one srećne ili tužne, gledaoce tekst u jednom trentku prebacuju u ljubavnu priču studenta Mileta i misteriozne devojke koju upoznaje na času glume.

Kroz njihov odnos se vide svi problemi koji su mučili predratno društvo, ali se otkriva i sva naivnost i nevinost koju u sebi nose zaljubljenost i mladost. Glavne uloge u predstavi tumače mladi novosadski glumci Aljoša Đidić i Anđela Pećinar. 

Predstavu je režirao Milorad Milinković, koji je široj publici najpoznatiji po komedijama. Kako je izgledao rad sa njim?

Aljoša: On je napravio dramatizaciju. Beraha u toj drami ima mnogo više likova, pre svega u prvom delu koji se dešava u logoru. Bilo ih je više od dvadeset, a on je to sažeo na nas četvoro. Kako je i sam rekao, duša i srce predstave je bio njegov asistent Sloba Branković koji nas je vodio kroz ceo proces.

Tekst je podeljen u dva dela - jedan deo prati priču u logoru, a drugi Miletovu ljubavnu priču. Ti povezuješ obe priče, kako si se snašao u tome?

Aljoša: Nije mi prvi put da sam sve vreme na sceni - to smo radili često i na Akademiji, a imao sam to iskustvo i u "Kafki" u SNP-u. To je i veliki zadatak ali i gušt za glumca, jer si sve vreme tu i nosiš predstavu. U logoru su samo muškarci i tu se vode neke priče o ratu i preživljavanju, ali Mileta sve vreme drži nada da će možda opet sresti tu devojku. Kada krene priča o njoj, predstava dobija totalno drugu atmosferu koju određuje ona, kao što je odredila i atmosferu njegovog života.

Anđelina pojava na sceni unosi u predstavu jednu totalno novu energiju. Dosta toga je zavisilo od tvog viđenja lika?

Anđela: Svaki put osećam odgovornost. Kada uđem na vrata, moram da promenim energiju i tok celokupne predstave. Diskutovali smo o tome kako, kada sama predstava počne, publika ni ne sluti da će za dvadesetak minuta gledati sasvim drugu priču. To je zanimljiv zadatak u kome ja, svakako, uživam.

Oboje ste na početku profesionalnih karijera. Da li vam je teško palo da tumačite glavne uloge?

Anđela: Za Aljošu bih rekla da ima prilično iskustva, dok ja još uvek nisam diplomirala. Tu nije bio presudno iskustvo, nego naš zajednički rad koji je olakšao ali i pružio mnogo toga. Nisam osećala nikakvu vrstu presije, niti manjak iskustva. Tako je svaki put - kada krene priprema predstave, opet si na nuli i počinješ iz početka.

Koliko je bitno mladim glumcima davati ovakve, noseće, uloge?

Aljoša: Mislim da mlad glumac treba na vreme da donese odluku i preuzme odgovornost za sebe i sve što radi. I da bude svestan talenta i rada koji je potreban da bi nešto bilo dobro. Kada se dobije prilika za nešto veliko, to treba iskoristiti.

Kompetan razgovor sa Aljošom i Anđelom možete poslušati u emisiji Pop up:

M.L.

Foto: SKCNS / Lea Bodor