Pandorina kutija Guilty pleasure muzike

Na Gulty pleasure žurke se odlazi zbog dobrog provoda i specifične muzike. To su pesme za koje nas je sramota da javno priznamo da uživamo u njima, što je posledica prilagođavanja muzičkom ukusu društva u kom se krećemo. Kada žurka počne, te sramote više nema i svi uživaju.

Ne postoji jedinstveni kriterujum po kom bi odredili da li je neka pesma za guilty pleasure žurku ili ne. To je individualna stvar. Jedna od DJ-eva na ovakvim žurkama u Domu B-612 Nina Simović smatra da su pesme koje smo slušali kao deca, dok još nismo formirali sopstveni muzički ukus, uvek idealne za plejlistu.

"U principu je to krenulo tako što je nama bilo smešno da se sećamo muzike koju smo slušali kao deca. I onda jednom kada kreneš, onda otvaraš Pandorinu kutiju. Onda te samo vuče i to asocira na to neko minulo vreme, a u isto vreme je nekako daleko od toga što sada muzicki spada u naš ukus. Pa otud guilty pleasure. Ali na kraju samo do sada shvatili da i nije toliko guilty", kaže Nina.

Preslušajte i prilog o ovoj temi koji je emitovan u studentskoj emisiji "Pokretač":

DJ u Domu B-612 Marina Ivančev navodi da za milenijalce, kojih ima najviše na ovakvim žurkama, kirterijume za guilty pleasure sigurno ispunjava muzika sa početka dvehiljaditih.

"Sva velika imena sa početka dvehiljaditih i kraja devedesetih... Britini Spirs, Džastin Timberlejk, cela ta ekipa. Što se tiče biranja pesama, baza koju imamo postoji jako dugo. Postoje neke pesme kojih se nismo setili ili ih čujemo u taksiju ili se neko seti i onda, kao, moramo da ubacimo u listu. Ali većina pesma, oko 200, su tu već dve godine koliko gilti i puštamo", objašnjava Marina.

Glavni izgovor za dolazak na ovakve žurke je upravo muzika koja se razlikuje od onoga što se šluša svakodnevno. Oni koji posećuju Guilty pleasure večeri kažu da je to muzika kojoj su izloženi, a ne ono što svojevoljno puste da bi se opustili. Atmosfera gde svi znaju tu muziku koliko god da je ona loša ili dobra nekako spaja ljude.

Ako se na žurkama svi dobro provode uz guilty muziku, zašto što se onda stidimo tih pesama? Prema rečima sociologa Žolta Lazara uzrok je sredina u kojoj se krećemo i kojoj želimo da pripadamo.

"Ima veze naravno i utiče sredina u tom smislu na mlade ljude, postoji određena vrsta takozvane socijalne mimikrije iza koje stoji skrivanje... Kao, prihvatam jedan muzički stil, prihvatam jedan stil života, prihvatam jedan sistem vrednosti, a u stvari intimno ga ne prihvatam ali moram da se prilagođavam”, objašnjava naš sagovornik.

Ovakva socijalna mimikrija se reflektuje na čitavu popularnu kulturu, koja je vrlo bitan deo socijalizacije. Žolt Lazar kaže da je posledica ovakvog ponašanja stvaranje pogrešne popularne kulture.

"Istovremeno muzika i uopšte odredeni aspekti stila života čine da se vrlo lako prilagodite grupi da se lako socijalizujete. Dovoljno je da se obučete na određeni način ili da koristite neki modni ili stilski detalj. Mnogo je veći problem što se tako stvara jedna pogrešna popularna kultura i stil života koji su dominantni. Oni to postaju jer svi se slažu da je to tako, svi to kao prihvataju. Šta sad to ima za posledicu? Za posledicu ima da se onda na mestima gde bi trebalo da se možda sluša neka druga muzika, sluša ona koja je treš i loša", kaže Žolt Lazar.

Prema njegovim rečima, upravo su ovo razlozi zbog kojih se cela moderna muzička industrija prilagođava tim navodno dominantnim trendovima, koji zapravo to nisu nego su proizvod čistog konformizma.

M. Lazić

Fotografije: Facebook Dom-B612 / Pexels.com