Odlazak idola mnogih generacija

- Ah, da. Brzine idu u H. Prva gore levo, druga ka sebi…

- Znam znam… Ti ćeš da me naučiš kako idu brzine.

- Molim?

- Ništa, kažem hvala čika Momo.

Možete dumati letnji dan do podne, lomiti vijuge i prisećati se raznih glumaca, ali niko od njih nikada ne bi mogao da iznese ulogu Brane Flojda kao Dragan Nikolić. Krajem sedamdesetih godina prošlog veka Gaga je iza sebe imao nekoliko vrhunskih filmskih rola: "Kad budem mrtav i beo", "Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji", "Mlad i zdrav kao ruža", samo su neki od naslova u kojima je jedan od najvažnijih glumaca posleratne generacije briljirao.

Prihvativši 1979. godine učešće u Markovićevoj drami "Nacionalna klasa" Gaga je u ulogu Flojda uneo dozu nonšalancije koja krasi najtalentovanije mangupe. Za razliku od danas, "mangup" je imao i pozitivnu konotaciju kao nestašan mladić beskrajne inteligencije i izrazitog šarma.

Ova će ga karakteristika, koju je publika mogla da nasluti još u ranijim filmovima, pratiti i kroz ekranizacije nekih od najvoljenijih likova poput Urketa u "Poslednjem krugu u Monci" i Prleta u "Otpisanima". A, upravo te uloge doneće mu status idola generacijama koje se smenjuju.

U ulogu Prleta Dragan je uneo urbani duh koji je iskakao iz rigidnog partizanskog sveta, a tako se fino uklapao sa strogim likom Tihog kojeg je igrao Voja Brajović. Publika je u njemu prepoznala duh beogradskih klinaca koji uvek znaju fazon ili trik više od ostatka jugoslovenskih vršnjaka.

U sličnom maniru postavio je i Urketa, antiheroja i kriminalca bez budućnosti nateravši gledaoce da se identifikuju sa njim do te mere da se i danas smatra najbolje odigranom ulogom kriminalca u našem filmu. Nešto poput Brandovog Korleonea.

I tada, a i sa ove vremenske distance, može se reći da je Dragan Nikolić bio najurbanija glumačka pojava u domaćoj kinematografiji, u vreme kada "urbanluk" nije bio domaći zadatak, već kvalitet u kojem su se mogli pronaći samo retki.

Takve je likove lako bilo voleti. Naročito ako su i privatni život živeli baštineći iste manire.

Dragan Nikolić je Akademiju upisao još u drugom razredu srednje škole postavši najmlađi brucoš na ovom fakultetu ikada. Igrao je u filmovima najvećih domaćih reditelja: Šijana, Pavlovića, Markovića, Radivojevića… Bio je TV lice u koje je čitava Jugoslavija bila zaljubljena. Snimajući emisiju "Obraz uz obraz" upoznao je Milenu Dravić sa kojom se 1972. godine venčao na pauzi između snimanja. I ostao sa njom do kraja.

U Ateljeu 212 izgradio je više od 20 uloga i istakao se kao prijatelj kakvog bi svako poželeo. Odavno je poznato da je od svih kolega Dragan najviše voleo Zorana Radmilovića. Bilo je to prijateljstvo između dva generacijski, pa i glumački različita čoveka sačinjeno iz ogromnog poštovanja i uvažavanja. Gaga je verovatno jedini čovek koji je pogledao svih 298 izvođenja Zoranovog "Radovana Trećeg".

Kroz bogatu karijeru Dragan Nikolić je prošao daleko iznad tabloidnih radara, izvan čijeg blata je uspeo da ostane i u vreme teške bolesti kada su ga toaletoidi lešinarski saletali po bolnicama.

Ostaće upamćen kao glumac čije su uloge otkrivale iznova i volele sve generacije od sedamdesetih do danas. Mangup u najlepšem mogućem smislu.

Nadamo se da je otišao na mesto gde su sve đunte sa krupnim nutom i nijedna ne mora da se ubudži.

Petar Klaić