Vredi pročitati: "Scientia sacra"

Apsolvent na smeru Uređenje, korišćenje i zaštita voda Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, Luka Mate nam je za ovu sedmicu preporučio knjigu "Scientia sacra" ("Tajna nauke") Bele Hamvaša.

"U njegovom sabranom delu, u dva toma, govori se o duhovnoj baštini naše civilizacije. Bela Hamvaš zadire na Istok, povezujući postojbinu i kolevku drevnog čovečanstva sa svim našim dubokim tajnama koje se ispoljavaju samo onda kada su najteža vremena i kada je pravo vreme za to, a po njemu, to samo oni gore znaju", kaže Luka.    

Bela Hamvaš, mađarski pisac i esejista, rođen je 1897. u Prešovu (Slovačka). Odrastao je u Bratislavi. Otac mu je bio sveštenik, profesor mađarske i nemačke književnosti, ali i pisac. Majka je takođe bila sklona umetnosti. Kao mladić na frontu u Prvom svetskom ratu dva puta biva ranjen, ali psihički potpuno slomljen neko vreme boravi u psihijatrijskoj bolnici. Posle rata odbija da primi odlikovanje.

Hamvaš u Budimpešti studira nemački i mađarski. Isprva se izdržava novinarstvom radeći kao esejista i prevodilac. Vrlo brzo napušta tu profesiju i zapošljava se kao bibliotekar.

U Drugom svetskom ratu granata uništava njegov stan i sve rukopise na kojima je radio, kao i veliki broj knjiga koje je godinama sakupljao.

Nakon rata, 1948. zajedno sa svojom ženom Katalinom Kemenj, objavljuje knjigu i ubrzo zbog svojih stavova iznetih u njoj, gubi mesto bibliotekara dospevajući na crnu listu, čime mu je onemogućeno objavljivanje knjiga i dostojno zaposlenje. 

Nakon tog poniženja, Hamvaš u položaju koji ga je zadesio vidi prednost za usavršavanje i ne obazire se na spoljašnje okolnosti. Od 1951. pa do svoje smrti 1968. izdržava porodicu radeći kao magacioner, zemljoradnik, pomoćni fizički radnik. Takva pozicija mu omogućava potpunu samostalnost i slobodu u kreativnom izražavanju jer ne zavisi od institucija ni od suda javnosti.

Istovremeno, danonoćno radi na svojim spisima i ne odustaje od svoje životne misije da što većem broju ljudi približi celokupno stvaralaštvo ljudskog roda. Tada nastaju njegova najznačajnija dela: "Antologija humana -5.000 godina mudrosti", "Scientia sacra" i "100 knjiga". U slobodno vreme, prevodio je sa sanskrita, hebrejskog i grčkog i pisao o kabali, zenu i sufizmu.

Štampanje svog grandioznog opusa neće dočekati, ali će ono tiho početi petnaestak godina posle njegove smrti, zahvaljujući njegovoj supruzi koja je sačuvala rukopise.

Univerzalni učitelj, originalna ličnost snažne stvaralačke energije, Bela Hamvaš skreće pažnju na svakodnevne, osnovne stvari.

"Užasavam se da budem mudrac ili junak ili svetac. Moje pretenzije su veće. Želim da budem normalan čovek", poručuje Hamvaš.

A.T.