Vredi pročitati: Oproštajni dar

Marko Bogunović je član redakcije Rizoma, onlajn portala za književnost i društvene teorije, a ujedno i master komparativne književnosti. On nam je za ovu nedelju preporučio jedno lokalno delo. 

Marko nam je preporučio kratki roman "Oproštajni dar" Vladimira Tasića.

"U pitanju je novosadski pisac koji je još davno napustio Jugoslaviju, odnosno, otišao je na studije u Englesku iz koje se na kraju nije vratio i nastavio je život u Kanadi. Oproštajni dar je neka vrsta omaža Novom Sadu i sećanja na njega. Njegova priča je izmišljena - kada u pošti dobija urnu sa pepelom svog brata pokreću se sećanja na detinjstvo, na odrastanje u Novom Sadu, intelektualni razvoj i brata koga je izgubio. Knjiga je o onome što je mene uvek interesovalo, a to su sećanja o gradu, pogotovo o onome u kome sam odrastao. Svako ko je iz Novog Sada može lično da se poistoveti sa knjigom. I oni koji nisu, mogu da se sažive sa jednom, koliko dirljivom i duhovitom, toliko i ironičnom i melanholičnom pričom. Prema mom mišljenju, to je jedan od najboljih tekstova savremene srpske književnosti, zato što je u pitanju ljudska priča o sećanju", rekao je Marko.  

Vladimir Tasić (1965, Novi Sad) je srpski matematičar i književnik. Doktorirao je matematiku 1992. u Kanadi. Predaje na Univerzitetu Nju Bransvik. Autor je dve knjige pripovedaka: "Pseudologija fantastika" (1995) i "Radost brodolomnika" (1997) i knjige Matematika i koreni postmodernog mišljenja (2001). Prvi roman "Oproštajni dar" je 2001. proglašen za knjigu godine odlukom žirija Radio Beograda. Drugi Tasićev roman "Kiša i hartija" dobitnik je NIN-ove nagrade za roman godine, kao i nagrade Vitalove književne fondacije "Zlatni suncokret" za 2004. godinu.