Boško Lomović: Planeta je uvelikoj opasnosti

Boško Lomović, novinar i pisac dobio je nagradu "Gordana Brajović" za najbolji roman za decu i mlade. To je ovom piscu ujedno 160. nagrada, što ga čini rekorderom na našim prostorima. O kakvom se romanu radi i kako kolega Lomović danas vidi digitalne generacije i njihov odnos prema knjizi, razgovarali smo sa autorom.

Dobili ste nagradu "Gordana Brajović" za najbolji roman za decu i mlade. Koliko vam znači ova nagrada koja stiže iz Aleksinca?

Svaka nagrada piscu dobro dođe za priznanje za ono što je do tada uradio i za ono što će tek učiniti. Ova nagrada je jedna od najuglednijih u Srbiji koja se dodeljuje za decu i mlade zbog čega me je zaista obradovala.

Vi ste rekorder po broju nagrada, a jeste li razmišljali o njima kada ste počinjali?

Pa valjda niko ne razmišlja o nagradama kada počinje. Piše iz neke vlastite potrebe, a nagrade kasnije budu samo potvrda da nije radio uzaludan posao. Za decu i mlade sam počeo da pišem pre 30 godina. Posle nekoliko nagrada za odrasle počeo sam da pišem i za mlađe, što je bilo na početku vrlo diletantski i moram priznati, vrlo loše. Kasnije se to poboljšavalo, tako da je do danas izašlo 16 knjiga namenjenih deci i mladima.

Nagrađeni ste za roman "Uzbuna na planeti Okuko" koji zalazi u naučnu fantastiku, danas veoma popularnu. Koja je njegova poruka?

To je roman koji se događa za nekih stotinak godina ispred nas. On je futuristički i, recimo, žilvernovski. Na nekoj maloj planeti u Kumovoj slami iznenada se spuštaju kosmonauti sa Zemlje u potrazi za mestom koje ćemo naseliti, jer se na Zemlji ekološka situacija pogoršava. Tamo zatiču ljude na dosta niskom civilizacijskom nivou, ali umne i u skladu sa prirodom. Oni komuniciraju sa životinjama i biljkama i čitaju misli čak i kosmonautima koji su stigli. Tu se događaju stvari koje će biti jako zanimljive deci sklonoj avanturističkim pričama. To jeste roman za decu, ali je pisan tako da ga mogu čitati i odrasli jer je vrlo oštra satira na račun našeg ponašanja prema planeti Zemlji.

Koliko vam je inače važna ta ekološka komponenta?

Izuzetno mi je važna. Kada sam ja učio osnovnu školu procenat kiseonika u vazduhu bio je 23 odsto, a sada je, bojim se, spao na ispod 20 u udžbenicima. Sve to govori da smo u velikoj opasnosti što se tiče ekološke situacije na našoj planeti, ukoliko ne otkrijemo neku sličnu našoj.

Obraćate se digitalnoj generaciji. Kakva su vaša iskustva sa njima i koliko je njima knjiga bliska?

Kompjuter je neophodan, baš kao i internet. Više ni mi u svojim pedesetim i šesdesetim godinama ne možemo bez toga. Deca su posebno privržena tim spravicama, neko zbog komunikacije, neko zbog igrica ili učenja. Međutim i dalje smatram da je knjiga jedino pravo sredstvo iz kojeg se zaista može učiti.

Postoji i ta razlika između tradicionalnih i internet medija. Koliko su ovi drugi uticali na novinarstvo u Srbiji?

Online mediji su uključili mnogo više ljudi u taj sistem obaveštavanja, informisanja i saznanja. Delom su ugrozili tradicionalne medije, ali ih neće istisnuti kao što radio i TV nisu istisnuli novine. Novi mediji imaju veliku ulogu u informisanju. Sa druge strane, ako se loše koristi može se teško zloupotrebiti. Svakodnevno vidimo primere vesti kako se mladima i decom manipuliše u takvim medijima.

Pre četiri godine bili ste jako kritični prema medijima u Srbiji. Da li i danas mislite da su mediji podložni uticaju ekonomskih gazda ili političkih struktura?

Privatizacija medija je učinila šta je učinila. Mnogi su privatizovani da bi bili ugašeni, a neki su privatizovani da bi promovisali interese onih koji su ga privatizovali, bila to neka politička grupa ili neki tajkun. I danas nemam bolje mišljenje o medijskoj situaciji nego pre nekoliko godina. Zapravo, mediji su izvanredno sredstvo za manipulaciju masama i to se nikako ne menja.

P. Klaić