HIT KNJIGA: Poetika horora

Poetika horora prikazuje kontinuitet ali i neprestanu evoluciju i sazrevanje ovog popularnog, provokativnog i inspirativnog žanra. Studija se sve vreme, a naročito u poznijim deonicama, koje se bave modernim hororom, bavi i dvosmernim vezama između književnosti i filma, a za definisanje žanra podjednako se oslanja na uvide teoretičara filma i književnosti, pa stoga može biti vredna i onima koje zanima žanr na filmu isto kao i u književnosti. Knjiga je ilustrovana crno-belim fotografijama, slikama i crtežima autora i dela koji se obrađuju.

   “Poetika horora Dejana Ognjanovića” na dobrom je putu da osvoji kultni status među fanovima strave i užasa. Studija horor žanra kroz istoriju, u izdanju novosadskog Orfelina, doživela je nekoliko promocija, među kojima i jednu Novom Sadu, a pokriva nastanak i razvoj horor poetike od gotskih romana 18. veka pa do bestselera s kraja 20. i početka 21. veka.

   U ovoj knjizi prikazuju se ključne faze i akteri, i analiziraju najreprezentativnija dela u kojima se ogledaju prelomne tačke u razvoju žanra: Rani gotik (Horas Volpol: Otrantski zamak), Pozni gotik (Meri Šeli: Frankenštajn), Edgar Alan Po i horor priča, Priča o duhovima ("Okretaj zavrtnja" Henrija Džejmsa), Viktorijanski neogotski roman (Drakula Brema Stokera), "Čudne priče" kosmičke strave ("Boja izvan ovog svemira" H. F. Lavkrafta), Horor kao bestseler (Isijavanje Stivena Kinga) i Savremene tendencije u hororu koje oličavaju Moderni gotik (Širli Džekson, Anđela Karter, Džojs Kerol Outs), Priča o duhovima (Robert Ajkman), Telesni horor (Klajv Barker), Psihološki horor (Robert Bloh, Tomas Haris) i Kosmička strava (Tomas Ligoti).

   Dejan Ognjanović za “O radio” kaže da prati domaće pisce horora te da je ovaj žanr popularan i kod mlade publike i kod pisaca.

  - Mi nemamo neku jaku tradiciju horora. Ona je tek u povoju i još pati od nekih dečijih bolesti koje su za očekivati kao što su ugledanje na strane modele i nedovoljnu iskorištenost domaćih motiva strave. Naš horor ne može biti naš samo zato što se glavni junak zove Dušan, a ne Dejvid već strava koja je autentično ovdašnja. – kaže Ognjanović.

   Koliko god bila malobrojna u Srbiji postoji grupa mladih horor autora, a Ognjanović im poručuje da zanemare uticaje zapadnih autora već da pokušaju da pronađu autentičan izraz.

  - Mlađe generacije se pretežno obrazuju na video igricama i filmovima što je sasvim u redu i to je dobro za čitaoce. Međutim, ako neko želi da bude pisac bilo bi dobro da čita sve ono što su prethodnici radili. Pre svega mislim na naše domaće horor pisce, iz bivše SFRJ, a onda i svetske autoritete. Bez takve kontekstualizacije doći će u situaciju da izmišljaju toplu vodu misleći da rade nešto originalno, a bez svesti da je neko mnogo ranije sve to mnogo bolje uradio – kaže Ognjanović.

   Kako ističe, u tom kontekstu, i knjiga “Poetika horora” može mnogo doprineti toj vrsti obrazovanja i promišljanju žanra i njegovih teorija. Sa druge strane, najmlađim poklonicima horora Ognjanović preporučuje najstarije autore.

  - Meni je Lovkraft oduvek bio autoritet. On je stvarao pre skoro čitavog veka, ali je ono što je on utemeljio nezaobilazno je za sve kojima je horor žanr u krvi – kaže Ognjanović.

  Knjiga “Poetika horora” može se kupiti u svim knjižarama u Srbiji i košta oko 1700 dinara.

Petar Klaić