The Irishman – Balada o krvavom moleru

Žanr: biografski, krimi, drama

Režiser: Martin Skorseze

Uloge: Robert De Niro, Al Paćino, Džo Peši

Trajanje: 209 minuta

Foto: Trailer Screenshot

Voleo bih da je Skorseze ovaj film snimao za bioskope, a ne za Netflix, jer bi ta okolnost možda malo ublažila navalu kritičara koji se žale kako je film predugačak. Sasvim sam siguran da bi takav bio i da nije revolucionarne saradnje između starog filmskog mađioničara i mlađanog striming giganta. Jer, to je Skorseze. Ako smo nešto mogli da očekujemo od njega to je sveprisutna naracija u filmu, epski slow motion trenuci, zamrznuti kadrovi kad treba da se stavi tačka  na "i", uhodana glumačka postava i naravno - dužina.

Sada, kada smo to razjasnili, valjalo bi da napomenemo da je "The Irishman" krimi drama rađena po motivima života nekolicine živopisnih likova iz kriminalnog i sindikalnog miljea iz perioda Kendijeve i Niksonove Amerike, ali pre svega oko mafijaškog egzekutora Frenka Širana koji "kreči kuće", odnosno, odstreljuje sve koji zasmetaju bruklinskom ogranku mafije. On je, inače, u poznim godinama svog života izjavio da je upravo on ubio čuvenog lidera Timstera Džimija Hofu, čime je samo uneo pometnju u decenijama staru misteriju nestanka možda i najslavnijeg sindikalca.

Priča prati Frenka kojeg uticajni mafijaš Rasel Bafalino (Džo Peši), šalje da vodi računa o Džimiju Hofi. Između njih dvojice rađa se celoživotno prijateljstvo i veza koju će prekinuti tek naredba iz samog vrha mafijaške organizacije u Bruklinu, da Hofa mora da ode, jer se više ne uklapa u njihovu viziju budućnosti penzionog fonda Timstera.

Foto: Trailer Screenshot

S obzirom na to da film opisuje razdoblje od nekoliko decenija, Robert De Niro je podvrgnut ozbiljnim kompjuterskim animacijama i tretmanima, često vrlo neveštim, ali to nije bitno uticalo na utisak. De Niro je ulogu Irca izneo onako kako smo i očekivali: posvećeno i zrelo, tako da je svima jasno da je Frenk Širan negativac koliko god ga simpatisali tokom filma.

Al Paćino je Hofu predstavio onako kako ovog sindikalca pamti istorija: kao bukadžiju i spletkaroša, prznicu koji ne zna kada treba da se zaustavi, ali pre svega kao sujetnog, presujetnog čoveka, koji ne može da se odrekne uloge, širom Amerike poznatog vođe Timstera, čak ni po cenu da se zameri najopasnijim ljudima u zemlji. Sve te osobine Paćino je lepo spakovao u ulogu, s merom, pa nam je Hofa na mahove drag, a na mahove iritantan do bola. Baš kako treba.

Najbolju ulogu u Ircu (možda i u celoj karijeri) odigrao je Džo Peši. Setimo se za trenutak Tomija DeVita iz filma "Goodfellas" ili Nikija Santora iz "Kazina". To su dve uloge u kojima se Peši sebe naoštrio kao pit bul terijera, silu prirode koja u svakom trenutku može da se sruči na bilo koga i da ga isfirca nožem k'o snajka goblen, u sekundi. Pešijev Bafalino u "Ircu" je krajnja antiteza ova dva lika, po kojima je on postao poznat generacijama. Odmerenih pokreta, mimike, karaktera koji je okaljen iskustvom, ali pre svega neupitnim autoritetom čoveka koji se pita za sve, Peši ovog puta nije morao da viče, mlati rukama i puca na sve strane. Teror koji njegova pojava predstavlja počiva u pogledu i šapatu kojim komunicira.

Dao je Skorseze u svom poslednjem filmu odgovor na pitanje šta se desilo sa Džimijem Hofom, ali je mafiju vrlo jasno i otvoreno stavio i u kontekst apsolutnog krivca za uzurpaciju sindikata, kao inicijatora napada na kubanski Zaliv svinja i na koncu za ubistvo Kenedija. Hrabre su to izjave o kojima se decenijama ispredaju najrazličitije priče, pa ne vidim zašto i Skorsezeova verzija ne bi ušla u razmatranje.

The Irishman je, dakle, film veoma kvalitetno izgrađenih likova, dobro ispričane priče, pomalo spore poput sporogorećeg štapina, ali priče sa punom satisfakcijom na kraju. Ovim ostvarenjem Skorseze je zaokružio mafijašku trilogiju započetu filmovima "Dobri momci" i "Kazino". Ima li u tom žanru još istinitih događaja i urbanih legendi za ispričati ne znamo, ali znamo ko zna. Martin Skorseze, poživeo još 100 godina. 

P. Klaić