Sulude avanture suludog Borata u još luđem svetu

Da se operem odmah na početku, nisam Boratov fan. Ne zato što mislim da preteruje, provocira i šikanira budale. Za to sam mu zahvalan onoliko. Problem sa ovim izmišljenim kazahstanskim TV novinarom je u tome što je 2006. godine na mene (i na ostatak sveta) istresao takav epski prenos blama, da se i danas povremeno budim u znoju usred noći i tiho jecam jer sam bio svedok njegovom nedostatku srama i ljudskoj gluposti koju izvlači na površinu, a za koju sam mislio da nema šanse da postoji.

I, 14 godina kasnije, u zoru najneizvesnijih američkih izbora zadugo (dok ovo pišem Tramp i Bajden se po broju glasova prestižu međusobno na guzove), evo na Amazonu ponovo Borata Sagdijeva. Film se zove:  "Borat Subsequent Moviefilm: Delivery of Prodigious Bribe to American Regime for Make Benefit Once Glorious Nation of Kazakhstan" ili za one sa jeftinijim časovima engleskog: "Boratov posledični igrani film: Isporuka čudesnog mita američkom režimu u svrhu izvlačenja dobrobiti za nekada veliku kazahstansku naciju".

Za deceniju i po Borat se nije promenio, za razliku od Amerike. Njegov antisemitizam je i dalje tu. Mizoginija se nije povukla ni za jotu, rasizam u njemu je i dalje urnebesno jak, baš kao i brojne predrasude po kojima ga znamo. Sve te njegove osobine na svetlost dana izvlačile su mračne poglede na svet ljudi od kojih to često i nismo očekivali. Sada Borat dolazi u Ameriku na teren u kojem je sve te ljudske sramote mnogo lakše naći, zahvaljujući populističkoj politici u poslednje četiri godine.

Na početku filma vidimo Borata koji je zatvoren u gulag zbog toga što je prvim filmom osramotio Kazahstan. No vlasti nisu srca kamenoga, oslobađaju ga i šalju u Ameriku odnese poklon Trampu, kojeg sve vreme zaljubljivo naziva Mekdonaldom Trampom.

On stiže brodskim kontejnerom u Galveston u Teksasu i tamo shvata da je majmun kojeg je namenio Majklu Pensu mrtav, a njegova ćerka Tutar (koju glumi sjajna bugarska glumica Marija Bakalova), do tada vezana lancem kao i životinje koje je poveo, uspela je da se odveže. Od tog trenutka kreće putovanje kroz Ameriku u kojem se njih dvoje neće razdvajati, a Borat će ispljunuti sve seksističke fore poznate i nepoznate današnjem svetu.

Usput sreću Instagram influensera koji ih uči o podložnosti beba šećeru, plastičnog hirurga i obilaze kliniku za borbu protiv abortusa, gde pokušavaju da šokiraju pastora igrom rečima kojom se insinuira da je Borat napravio dete svojoj ćerki.

Od ozbiljnih vratolomija može se izdvojiti scena u kojoj Borat odlazi na Konzervativnu Konzervativnu konferenciju za političku akciju prerušan u Donalda Trampa, gde iz gomile doziva podpredsednika Majkla Pensa kojeg sve vreme zove "Penis".

Tu je i bolno neprijatan intervju sa nekadašnjim gradonačelnikom Rudijem Đulijanijem koji radi Tutar, a Borat prerušen u držača mikrofona, kao slučajno, naleće na njih obarajući ih na hotelski krevet. I ostatak filma je u istom suludom tonu koji nas češće tera da pokrivamno oči nego dobar horor.

Jedan od svetlih momenata filma je i dolazak Borata u kuću u kojoj žive dva rođaka, tipična konzervativna čoveka iz takozvanog biblijskog pojasa Amerike. On tamo boravio nekoliko dana, uprkos njihovom oprezu zbog pandemije. Borat sve vreme pokušava iz njih da isprovocira najniže porive i stavove i povremeno i delimično uspeva, ali je činjenica da je naišao na ljude koji jesu tradicionalisti, ali su pre svega pristojni i veoma gostiljubivi ljudi koji ne veruju u teorije zavere, ne upadaju u Boratov antisemitizam, štaviše, učestalo ga ispravljaju.

Osećaj posle gledanja drugog Borata nalaže da publici nije uvek moguće prodati jedan vic dvaput. Pa makar to bio i kvalitetan vic. Drugi deo nema originalni i sveži šmek prvog dela, nema tako konzistentnu priču iako je na mahove šokantniji. Ipak, to ga ne čini lošim.

I ovog puta Borat je, po svojim stavovima i ponašanju, bio gori od svih nas. On je karikatura svih naših predrasuda, naše naivnosti, lakomislenosti, gluposti... I svojim gegovima iz nas izvlači upravo te naše osobine. Čim se setimo da je Borat izmišljen lik, ostajemo sami sa svojim bagažom i u tom trenutku, na tom mestu leži težina ovog filmskog poduhvata. Ne čudi me što je Saša Baron Koen jedan od najomraženijih glumaca u Americi. Ogledalo koje je uperio u ljude prosto ne može da se izbegne.

Petar Klaić