Mandalorian: Kako bi Star Wars morao da izgleda

Žanr: SF

Kreator: Džon Favro

Uloge: Pedro Paskal, Karl Veters, Verner Hercog

Decembar je u bioskope doneo gorko saznanje da će kompanija Dizni ponovo zaraditi keš na brljivom završnom filmu još brljavije Star wars trilogije za milenijalske poklonike Sile. Prikaza filma "Star wars: The rise of Skywalker" neće biti, samo iz poštovanja prema tvrdoj bazi fanova koji još nisu stigli do bioskopa i žive u nadi da će dobiti satisfakciju za prethodna dva, vrlo prosečna dela ove svemirske sage.

Živimo u vreme kada bioskopskim repertoarima dominiraju filmovi taman toliko kvalitetni da ne budu žestoko popljuvani, filmovi koji su zicerašku prosečnost uveli u mejnstrim tokove, pa dogegali i do najprestižnijih nagrada. Dizni je kompanija koja je umetnost pravljenja filmova, koji zarađuju taman dovoljno novca da nema potrebe ulagati u njih još i dobro plaćene pisce (listom internirane u serijski program), dovela do savršenstva. Otud i čudi kako se tim maherima omakla serija kalibra Mandalorian.

Ili je to naprosto deo stare izreke "I ćorava koka pogodi neko zrno".

A ovo zrno pod kokinim kljunom je pravi mali grumen zlata. Mandalorian je, ispostavilo se već posle gledanja prve epizode, sve ono što nova Star Wars trilogija nije, niti je mogla biti, jer se radi o dva potpuno različita koncepta i pogleda na sagu. JJ Abrams se na tom terenu malo teturao i glavinjao, dok je Džon Favro stajao postojano kano klisurina.

Priča u Mandalorianu je jednostavna da jednostavnija biti ne može. Mandalorian (sjajni Pedro Paskal iz serije Narkos) lovac je na ucenjene glave koji na jednom zadatku odbija da preda traženog bebu Jodu i sa njim beži po galaksiji, progonjen od strane gilde plaćenih ubica. U svakoj epizodi nastavlja se ta osnovna nit radnje sa begom, ali naši junaci svaki put rešavaju neku nevolju ili zadatak koji će im omogućiti da se domognu sledećeg stepenika.

I sad, šta je to Favro uradio kako treba? Iako je grabio sa dna iste produkcione kace sa specijalnim efektima, kao i Abrams, Džon je rekreirao vizuelni identitet originalne trilogije, stavivši nove tehnologije u službu slikanja istog mizanscena kao prvobitni filmovi. To se vidi u bojama, odabiru setova, montažerskim rezovima, dijalozima, pojedinim sekvencama. Dok gledamo Mandaloriana, imamo osećaj da gledamo Star Wars kakav znamo od početka, samo vizuelno doteran.

Favro je postigao još nešto. Udahnuo je ovoj seriji najlepše i najbolje elemente špageti vesterna Serđa Leonea. Ako se pitate o čemu to pričam pogledajte: "Za šaku dolara", "Bilo jednom na Divljem zapadu", "Dobar, loš, zao", "Za dolar više". Američki vestern filmovi uvek su pratili junake koji jasno razlučuju dobro od zla i poklonici su društvenih normi, dok su italijanski vesterni insistirali na herojima koji se opiru bilo kojoj vrsti normiranja. Oni čine sve što čine po sopstvenim pravilima i njihov karakter je uvek na liniji koja razdvaja negativce i pozitivce. Videćete da je Mandalorian upravo ova druga vrsta filma, tim pre jer je Favro u izvedbu ubacio i pregršt tipičnih vizuelnih odlika špageti vesterna.  

Naposletku, Mandalorian je serija koja odaje utisak veoma dobro osmišljenog scenarija, u kojem svaka akcija ima odgovoarajuću reakciju, koja ne podleže potrebama za spektaklom i koja nema nameru da proširuje priču u nedogled. Dva junaka u ovoj seriji imaju polaznu tačku i doći će do jasne konkluzije na kraju. Nekako mi se čini da je dobar deo fanova samo to i tražio od novog Star Worsa.

O bebi Jodi, fenomenu koji se za samo dva dana pretvorio u širom sveta prepoznatljivi meme ne bih trošio reči. To je samo biser na vrhu ove krune, koja sija uprkos Dizniju.  

Petar Klaić