Kultura / Film
Lepi pejsaži i uštogljeni monolozi na Nilu
"Smrt na Nilu", novi film Keneta Brane, adaptacija je istoimenog romana Agate Kristi. Priča prati glamuroznu glumicu Linet Ridžvej (Gal Gadot) koja se upravo udala za zgodnog Himboa Sajmona Dojla (Armi Hamer). Par je na medenom mesecu u Egiptu, život im je idličian, oni su mladi, bogati i zaljubljeni.
No, njih na putu prate rođaci i bivši ljubavnici, koji u sebi kriju prezir prema bračnom paru. Najupečatljivija među njima je Žaklin de Belfor (Ema Meki iz Seksualnog obrazovanja), bivša Sajmonova verenica i Linetina bivša prijateljica. Plašeći se njene osvete, mladenci angažuju detektiva Herkula Poaroa da im se pridruži na slavljeničkom krstarenju među piramidama.
I tu se desi prva smrt na Nilu, koja njihov medeni mesec pretvori u košmarnu misteriju kojom će protutnjati sumnjivci, iznenadne smrti, neočekivani tragovi i preokreti, suludi alibiji i na kraju grandiozna dedukcijska priča slavnog detektiva u kojoj će razotkriti pravog ubicu.
Na neki način ova adaptacija romana Agate Kristi bolje je izvedena od "Ubistva u Orijent ekspresu", još jedne Branine verzije njenog romana, premijerno prikazane 2017. godine. Pre svega, jer je sam režiser/glumac Kenet Brana nekako bolji i sigurniji u ulozi belgijskog detektiva. Vidi se da je njegova izvedba prepuna strasti i ljubavi za taj lik, ali to nije dovoljno da se snimi odličan film.
Jer, "Smrt na Nilu" je u svakom pogledu osrednje ostvarenje. Tipičan je primer poplave filmova iz poslednje dve decenije koji su sklepani tako da taman mogu da prođu. Nisu ni loši, daleko od toga da su dobri, već se zadovoljavaju prolaznom ocenom.
OBRATI PAŽNJU
Film je, da se ne lažemo, snimljen veoma lepo i maštovito. Produkcija se pobrinula da ova drama dobije veoma raskošan vizuelni identitet, u pitanju je pravi praznik boja i rajskih prizora.
Nasuprot tome, nalaze se akteri koji vazda sede u nekoj prostoriji i pričaju dok ih kamera gleda. Ima tih fimova u kojima je tako filmovani čampras divan primer dinamike i uzbuđenja. Recimo, "12 gnevnih ljudi". U slučaju "Smrti na Nilu", glumci samo deluju kao grupa ljudi koja sede i čekaju red na svoj monolog.
Kontrast je toliki da sve te maestralne scene Egipta, široki planovi piramida, pustinje i zalaska sunca, naspram sobnih monologa deluju kao turistička reklama za "all inclusive" aranžmane.
Romani Agate Kristi imaju staromodni šarm, koji nije lako preneti na filmsko platno, a ostati veran izvornom tekstu. Nije to bilo lako i ni minulih decenija kada su nastajale druge verzije ovog filma. Publika za taj senzibilitet odavno više ne postoji i potrebni su neki drugačiji pristupi. Kenet je pokušao vizuelnim efektima vrednim 90 miliona dolara i uspeo je samo polovično.
Možda bi trebalo Poaroa da prepusti nekome drugom, jer se pokazalo da ume da napravi sjajan film kada mu se poklope kockice. Pogledajte zato “Belfast”.
Petar Klaić
