Kultura / Film
Kontakt - priča o novosadskoj underground sceni
26.07.2017.
Novosadski muzičar i reditelj Mihajlo Obrenov završio je film o underground sceni u svom gradu. Za O radio otkriva koliko je trajao proces, koje je sve slatke muke prošao i kako je reagovala publika posle pretpremijere.
Zašto si odlučio da praviš film o novosadskoj underground sceni?
Zato što su me još kao klinca stariji drugari iz komšiluka vodili na te underground svirke i nekako od malena imam tu ljubav prema svemu tome, prema tim fotokopiranim omotima, kasetama, pločama. I nekako s obzirom da sam filmski reditelj, a istovremeno se bavim i muzikom i to underground tipa, onda sam nekako to spojio. Imao sam taj san još kao klinac da napravim film o muzičkoj sceni i eto, sad se to ostvarilo, konačno.
Svi koji te prate na facebooku mogli su kroz tvoje postove da prate čitav proces nastanka filma i sve muke kroz koje si prolazio. Koliko je sve trajalo?
Tri godine. Prvih godinu dana je to uglavnom bilo opipavanje terena, traženje ljudi, traženje informacija, pravljenje neke hronologije ono kako je to išlo, koji bend je kad i gde nastao, kako, gde su imali probe. Onda posle toga drugih godinu dana je bilo prikupljanje arhive za film: video snimci, fotografije, posteri ulaznice, sve živo i sređivanje toga. Zatim digitalizacija sa bete, sa VHS-a, sa super osmice, sa VHSC, ... I ne samo to nego i audio snimci sa traka, pronalazio sam bukvalno snimke za koje ni sami bendovi bukvalno nisu znali da postoje. Išao sam po televizijama, tražio njihove arhive, pregledao svašta. I zadnja godina je bila posvećena samom snimanju intervjua. 140 sagovornika, trebalo je da bude još 3 više ali su odbili da budu deo priče, ali šta da se radi. Uspeo sam sve što sam zacrtao.
Koji period obuhvata fim?
Film počinje 1989. s tim što je ta prva godina samo uvertira. Dakle od 1990. pa do danas, do 2017.
Koji period obuhvata fim?
Film počinje 1989. s tim što je ta prva godina samo uvertira. Dakle od 1990. pa do danas, do 2017.
Jasno nam je zašto do danas, ali zašto baš od '89. godine?
Pa zato što se tad nekako stvorila ta agresivnija struja novosadske scene koja mi je i bila fokus filma. U muzici su se osetili ratovi pa su deca bila besna, što kaže neko u filmu.
Film traje skoro tri sata. Zašto toliko i da li si od početka imao ideju da to napraviš kao jednu celinu ili možda ipak nešto u nastavcima?
Film traje 172 minuta. Bile su dve varijane. Hte sam prvo da naravim dva filma, da jedan bude do 2000. a da drugi bude od 2000. godine. E sad, kako je tekao proces snimanja tako sam shvatio da tu dosta starijih muzičara ne voli mlađe muzičare, i da dosta mlađih muzičara ne voli starije muzičare, pa sam odlučio namerno da ih spojim, da moraju i jedni i drugi da gledaju sve. Računam da bi stariji pogledali samo svoj film, ne bi gledali ovaj sa mlađima, mlađi bi isto pogledali samo svoj, a sad svi moraju da gledaju kompletnu scenu i da trpe torturu od tri sata. Inače imam još 360 sati snimljenog materijala koji će da bude kao neka vrsta serije koja će ići na YouTube-u. Mislim da svaki bend ima oko 90 minuta intervjua, pa to puta 140 pa računaj, plus još neki video snimci koji nisu ušli u film, tako da će biti kratke YouTube epizode od po 15 minuta, o svakom bendu još po malo. I šta drugi bendovi misle o tom bendu, što mislim da njih najviše i kopka.
Bila je jedna projekcija za prijatelje, a gde će svi ostali moći da vide tvoj film. Kada će zvanično biti premijera?
Bila je projekcija zatvorenog tipa, samo za ljude koji su učestvovali u filmu, plus još nekih četrdesetak ljudi koji su se provukli preko veze. A premijera je nadam se na Cinema City festivalu, sad su neki pregovori u toku. Ako to prođe kako treba, tu će biti premijera. Ako ne prođe kako treba, onda će biti u nekom od novosadskih bioskopa
Da li planiraš da šalješ film na festivale?
Da, naravno. Već sam kontaktirao osam festivala. U toku je proces titlovanja, kad se to završi šaljem film i to je to. E sad, obično festivali budu u junu i julu, tako da sam zakasnio za ovu godinu za dosta festivala. Biće ih u septembu nekoliko, tako da će ovaj film tek sledeće godine biti onako kako treba ispomovisan na tim festivalima.
Kakve su reakcije ljudi koji su pogledali film?
Za sad su jako pozitivne, što mi je jako drago jer sam gledao da film bude pozitivan, da izbacim sve negativne elemente, da bude jedna preporuka klincima koji žele da se bave rokenrolom da prosto kad pogledaju film požele da se bave time. Da to ne bude skupina narkomana koji pričaju kako je loše. Tako da mislim da se upravo to što je toliko pozitiva svima i dopalo, kao i to što traje tri sata, a nemaš osećaj da ga gledaš tri sata. Ja kad sam ga prvi put pogledao u celosti, par dana pred projekciju, shvatili smo par mojih drugara i ja da sve deluje kao da smo gledali sat i po vremena filma. Jako brzo proleti, jako je mnogo informacija. Za sad su reakcije ovih što su, da kažem neupućeni u to šta je underground i šta je alternativa, u fazonu zašto nema benda Zbogom Brus Li, zašto nema Atheist Rapa, ali to su komercijalni bendovi i to ni ne treba da bude deo ovog projekta.
Kojom dinamikom planiraš da izbacuješ seriju o bendovima na YouTube kanal?
Neće to baš skoro biti, želim da iskuliram malo od svih tih montaža. Možda za jedno tri meseca. A planiram da izbacujem sigurno dve epizode mesečno. E sad razmišljam da li da bude jedna epizoda jedan bend ili da bude epizoda od 25 minuta ali da budu tri benda sličnog zvuka, pa da bude jedna epizoda pank, jedna metal i tako. Ali videću. Materijala je jako mnogo, čak 16 terabajta.
Sve vreme smo na facebooku pratili proces napretka. Da li si sam sebi zadao rok ili si završio film pa zakazao projekciju?
Pred sam kraj sam morao da zakažem projekciju da se to ne bi razvuklo do besvesti. U poslednjem momentu su tu uskočili još neki bendovi koji su se u međuvremenu pojavili i stalno sam mislio daj sad i ove da ubacim, daj i ove i to bi sve trajalo do besvesti. Odlučio sam da zakažem projekciju da film ne bih snimao narednih deset godina, jer će se stalno pojavljivati novi bendovi. Tako da u stvari u filmu imamo momente koji su se desili pet dana pre projekcije filma.
Koliko je bilo teško doći do ljudi koji su bili na sceni '89. '90. 
Ja sam zacrtao kako želim sve da izgleda na početku kad sam pravio knjigu snimanja i ceo koncept. Onda sam podelio sagovornike, znači hoću da imam ta dva sagovornika u jednom kadru, da njih dvojica pričaju o tome. E sad uklopiti dva čoveka od kojih jedan živi u Amsterdamu, a drugi ovde u Novom Sadu to je bio haos. Na kraju, ne znam kako, ali uspeo sam. Čak i do onih ljudi do kojih sam mislio da nikad neću stići, dopro sam do njih jer nekako se svima dopala ta ideja, Znaš ono, kad imaš bend koji je postojao dve godine i posle 27 godina te neko zove i kaže hajde da radimo intervju za film, naravno da će ti srce zaigrati, setićeš se svega, još kad uzmeš u obzir da će se tu pojaviti svi tvoji drugari iz tog perioda i da će se pričati o tom periodu, svi su pristali, nije bilo nikakve zadrške. Bilo je par ljudi koji su ishejtovali odmah u momentu jer su mislili da će to biti izrugivanje scene, mračna scena, politička priča, ne znam ni ja. Žao mi je što ih nema, ali ja sam napisao na odjavnoj špici da manji broj novosadkih bendova nije hteo da učestvuje u projektu, na žalost. Možda će ih se neko i sećati.
I šta dalje? Da li nastavljaš da pratiš scenu i radiš intervjue sa novim bendovima koji će se tek pojaviti
Pa neki plan je da možda za 15 godina napravim drugi deo filma, koji se nastavlja na 2017. što uopšte ne bi bilo loše. Uopšte nije isključeno, meni se to sviđa i možda bih čak napravio filmove koji su specijalno o novosadskoj punk sceni, ali ne bi bio neki vremenski zacrtan period već sve. Isto tako metal scena, pa alternativna, što je opet zanimljivo. Ili da se napravi neka serija, ni to nije loše, kao što pravi Bogica Mijatović "Vojvođanski rokenrol", ali da bude baš onako novosadska priča.
Alma Kovčić
