Kako je proživljen i pisan Građanin Kejn

Kada se 1941. Godine pojavio film "Građanin Kejn" Orsona Velsa izazvao je brojne kontroverze. Zvanično najbolji film svih vremena govorio je o medijskom magnatu Kejnu, njegovom fascinantnom društvenom i političkom usponu i strmoglavom padu, a svima je bilo jasno da ta priča, u stvari, opisuje tadašnjeg pravog medijskog mogula imenom Vilijama Rendolfa Hersta, rodonačelnika tabloidnog novinarstva koje nam danas svima živote proždire.

Orson Vels je za "Građanina Kejna" i pored osporavanja sa nekoliko strana, dobio Oskara za scenario. Nagradu, koju je morao da deli, nije lično preuzeo, a kasnije je često morao da je brani od svih koji su ga optuživali da je prigrabio zasluge za genijalan scenario.

Jer, taj scenario zaista jeste bio delo genija, a genije je bio zvesni alkoholu sklon pisac, fantastičnih pripovedateljskih sposobnosti, oštar na jeziku, politički izoštren, mudar, lukav i kockarski lakomisleni Herman Menkievic.

Danas, 80 godina kasnije, Netfliks i režiser Dejvid Finčer donose nam artističnu viziju kreativnog procesa iz kojeg je proizašao scenario za "Građanina Kejna". Naziv filma je "Mank", što je bi Hermanov nadimak, a u filmu ga je brilijantno dočarao Geri Oldman.

Dvosatna crno-bela drama uvodi nas u Mankievicev život u trenutku kada prihvata da napiše scenario za Orsonov novi film jer je, pre svega, bio jedini režiserov izbor, a i kockarski dugovi i propali angažmani igraju značajnu ulogu u njegovoj odluci. Noga mu je slomljena, zbog čega je prinuđen da leži i po čitave noći diktira daktilografkinji delove scenarija, pokušavajući čitav proces da završi u 60 dana koliko mu je Orson ostavio na raspolaganju.

I dok veliko filmsko delo nastaje između Mankovih natezanja sa poslugom i obeznanjivanja od alkohola i lekova za bolove, Finčer nam prikazuje delove njegove karijere koji su, po njegovom mišljenju, bili ključni za oblikovanje "Građanina Kejna".

Vidimo Mankov dirljiv odnos sa ljubavnicom medijskog mogula Hersta, njegove verbalne bravure na večerama koje ovaj organizuje, političke rasprave sa politički naivnim glavešinama filmskih studija. Nadalje, kroz Mankove oči, gledamo kako tabloidni tajkun manipuliše javnošću pred izbore, kako studijski šefovi pristaju da proizvode najjeftiniju propagandu u korist republikanskog kandidata i kako to uništava režisere ugovorom prinuđene da je proizvode za svoje šefove.

Menkievic iz tih svojih sećanja, odnosa, zabluda i pobeda izvlači zanosnu priču koja bi mogla da uništi karijeru Vilijema Hersta. Iako je od početka pisao uz dogovor sa Orsonom da scenario bude pretvoren u film bez njegovog imena na plakatu, kako u procesu shvata šta je stvorio, počinje da se koleba i da zahteva da njegovo ime ipak bude na scenariju, što će kasnije dovesti do sukoba sa režiserom.

"Mank" je film koji vizuelno neodoljivo podseća na "Građanina Kejna", tridesete godine rekonstruisane su besprekorno, a mi, filmski fanovi iz 21. veka, dobili smo priliku da se zavirimo u političke igre u vreme Velike depresije, u naivnost vlasnika studija kada je nadirući nacizam u pitanju, ali pre svega u početak sveta kojim tabloidi beskrupulozno manipulišu, dok idealisti pokušavaju da ga vrate na pravi kolosek.  

Petar Klaić