Intimna priča o očinstvu nagrađena u Beogradu

Na nedavno završenom Međunarodnom festivalu dokumentarnog filma u Beogradu, koji je ove godine publici predstavio 19 ostvarenja iz celog sveta, nagradu Mladog žirija poneo je film “Nerođeni otac“. Reč je o filmu češkog reditelja Mihala Bema, koji je u konkurenciji snažnih, društveno angažovanih i autorskih filmova, publiku osvojio intimnom, hrabrom i ličnom pričom o preispitivanju očinstva iz muške perspektive.

U konkurenciji , nagradu Mladog žirija poneo je film “Nerođeni otac“ 

foto: Izabela Milanović; Instagram/_izachega

Ovaj devedesetominutni dokumentarac otvara prostor za ranjivost, sumnju i nežnost, oslanjajući se na vizuelni jezik koji podseća na porodični album. Film je snimljen analognom 8 mm kamerom, a upravo taj izbor, kako ističe sam reditelj, oblikovao je njegovu intimnu atmosferu.

“Analogna slika ima toplinu kućnih snimaka, a mala kamera omogućava da se zaista približite ljudima koje snimate“, objašnjava Bem.

Priča je, međutim, lična ne samo po estetici, već i po sadržaju, reditelj je ujedno i glavni protagonist. Film prati njegove razgovore sa partnerkom, sumnje i unutrašnje dileme o tome da li želi i da li je spreman da postane otac. Granica između autora i lika postaje gotovo neprimetna.

“Tokom rada na filmu, izazov je bio da sebe počnem da posmatram više kao lika nego kao stvarnu osobu, jer to je ono u šta se pretvorite kada vas neko stavi u dokumentarni film – postajete lik“, kaže Bem.

Upravo ta sirova iskrenost i spremnost na ogoljavanje pred kamerom izdvojile su “Nerođenog oca“ u očima tročlanog Mladog žirija. Milica Vićić ističe da su snažan utisak na nju ostavili kadrovi u kojima se prepliću emocije i distanca.

“Direktni razgovori u daljini, dok se za pokrivalice koriste kadrovi stana, parka, ulice, daju osećaj intime u koju smo pozvani i mi“, navodi ona.

Slično razmišlja i Simona Živanović, koja kao ključni trenutak izdvaja razgovor u kojem dolazi do kulminacije dotadašnjih promišljanja o očinstvu.

“Čini mi se da taj razgovor predstavlja prekretnicu spoznaje realnog života i nekih želja koje su do tada možda bile prikazane kao idealizovane, ali ta ranjivost koja je prikazana između Mihala i njegove partnerke je sirova srž priče“, kaže Simona Živanović.

Za Pavla Hrnčića, najupečatljiviji su bili momenti preispitivanja i sumnje.

“Momenti koji su na mene ostavili najveći utisak su momenti njegovog preispitivanja razgovora sa njegovom partnerkom i sumnje koju mi vidimo u tome da li on treba da postane otac“, ističe on.

foto: Izabela Milanović; Instagram/_izachega

Iako je emocija snažno obeležila film, članovi žirija naglašavaju da su u procesu odlučivanja vodili računa o svim segmentima filmskog izraza. Milica kaže da je bilo važno ograničiti lični ukus i pristupiti filmovima objektivno.

“Trudili smo se da filmove procenjujemo uz objektivno promišljanje o kvalitetima kinematografije, porukama koje film šalje kao i celokupne zamisli reditelja“, objašnjava ona. Pavle dodaje da su zajedno analizirali kameru, režiju, scenografiju, kostimografiju, glumu i produkciju, ali i širi društveni kontekst.

“Koliko je neka tema važna, relevantna, da li uopšte treba da se prikaže na festivalu, koliko je to važno za naš svet, to su pitanja kojima smo se vodili“, kaže on.

Za Simonu, lična i subjektivna perspektiva naratora bila je nešto ređe viđeno u dokumentarnom filmu. Iako ju je znatiželja usmerila ka tehničkoj izvedbi, upravo spoj forme i duboko intimne priče učinio je film, kako kaže, naročito “supstancijalnim“.

U poređenju sa ostalim ostvarenjima prikazanim na festivalu, “Nerođeni otac“ se izdvojio tematskom hrabrošću. Milica  smatra da film donosi svežu perspektivu na temu koja se često stereotipno vezuje za žene, dok Pavle ističe da su mnogi filmovi bili fokusirani na opšte društvene teme, dok je Bemovo ostvarenje otišlo korak dalje u ličnom. Posebno naglašava da film, iako dokumentarni i društveno angažovan, “nekako srušio zidove patrijarhata, a nije se trudio to da uradi“. Upravo u toj nenametljivoj dekonstrukciji tradicionalnih očekivanja o muškoj ulozi vidi njegovu snagu.

Za samog autora, nagrada Mladog žirija ima dodatnu težinu jer dolazi od publike koja je istovremeno obrazovana i emocionalno uključena.

“Naziv ‘Nagrada žirija publike’ sugeriše da su članovi žirija obrazovani, ali su ujedno i deo publike. Upravo to za mene predstavlja osvajanje ove nagrade: priznanje i od žirija i od publike, što izuzetno cenim“, kaže Bem.

Film “Nerođeni otac“ se izdvojio tihim, ali snažnim tonom. Upravo u toj spremnosti da se sopstvene sumnje podele sa publikom, leži razlog zbog kog je film poneo nagradu. Intiman poput porodične fotografije, ali istovremeno društveno relevantan, “Nerođeni otac“ pokazao je da lična priča, kada je ispričana hrabro i bez zadrške, može postati univerzalna.

Jelena Bursać