.
Trenutno
Music mix
Kultura

Deca će ispravljati naše greške i obnavljati spomenike

21.02.2018.

Projekat (Re)Animacija spomenika je pobednički projekat Superste programa koji je pokrenula Erste banka. Kroz ovaj projekat mapirana su tri sremska sela, odnosno, njihovi zaštitni simboli. To su nemačka neogotička crkva u Putincima, letnjikovac grofovske porodice Pejačević u Jarkovcima, kao i vojno-graničarska zgrada, takozvani Šlos u Golubincima. Ideja projekta je uključivanje lokalnih zajednica, pre svega dece u interpretaciju ovih objekata.

.

Nosilac projekta je Centar za istraživanje i promociju kulturnog nasleđa iz Inđije, a vode ga Gordana Milanović i Dušanka Gojić koje rade sa decom iz lokalnih škola. Dušanka nam je objasnila kako su došli na ideju da sačuvaju ova tri spomenika od zaborava.

"Mi se kao organizacija zapravo bavimo izučavanjem kulturnog nasleđa Vojvodine, ali sa fokusom na Srem i u protekloj godini smo realizovali dva projetka Tragom baštine Pejačevića i projekat Virtuelni muzej zajednice opštine Stara Pazova. Tako da su ova tri objekta bila uključena i kroz te projekte i ono što mi je bilo zanimljivo jeste da su sva tri sela zapravo susedska sela, da su veoma blizu, a nalaze se u tri različite opštine, tako da smo videli mogućnost da ih povezujemo. Sa druge strane sami objekti imaju zanimljivu istoriju, takođe kroz neke događaje ili ličnosti mogu međusobno da se povezuju, a mapirali smo kao problem i to što su oni veoma ugroženi, bilo da su napušteni, zapušteni, bilo da se urušavaju, da nemaju nikakvu namenu, tako da smo želeli da u javnosti skrenemo pažnju na te objekte i na značaj njihove zaštite".

Da li se neki od tih spomenika koristi ili prikazuje kao spomenik ili su potpuno napušteni i zaboravljeni?

Sva tri spomenika su zapravo u različitim situacijama. Što se tiče Šlosa u Golubincima, on trenutno nema nikakvu namenu, ali je postojao ranije veoma dobar projekat koji je stao, u pitanju je bio projekat Etno-eko muzeja gospođe Jovane Sečanski i tom prilikom je dvorac spolja obnovljen. Fasada je obnovljena, ali na žalost zbog odsustva podrške lokalne samouprave, projekat nije nastavljen tako da taj objekat zapravo stoji prazan. On je ugrožen zbog podzemnih voda, poplavljene su mu podrumske prostorije tako da su temelji urušeni. Što se tiče crkve u Putincima, ona je potpuno napuštena. Bila je podignuta za potrebe nemačkih stanovnika, međutim, nakon Drugog svetskog rata Nemci su se odselili. Crkva je tokom godina devastirana, već je dovedena do momenta da će početi da se urušava, tako da je stanje zaista alarmantno. A što se tiče objekta u Jarkovcima, u pitanju je letnjikovac grofovske porodice, on je višenamenski objekat danas. Koristi se i za potrebe škole i vrtića, seoske ambulante, mesne kancelarije. Međutim i on je tokom godina prepravljan, fasada mu je stradala, nije se vodilo računa o poštovanju integriteta samog objekta, tako da je i njemu zapravo poslednji momenat da se nešto uradi da bi se bilo šta očuvalo, ako nećemo da se u potpunosti izgubi njegova autentičnost i informacije koje taj objekat nosi.

putinci jpg

Ipak, vi radite sa decom u osnovnim školama. Kako oni mogu da pomognu u obnovi ovih objekata?

Pošto je 2018. godina Evropska godina kulturnog nasleđa, taj projekat je zamišljen kao neki mali lokalni doprinos brizi o kulturnom nasleđu, a sa druge strane, inspirisani nekim programima Saveta Evrope koji su se ranijih godina odvijali u raznim evropskim zemljama, gde se potencira rad sa decom, da se deci približi ideja očuvanja kulturnog nasleđa jer su oni neki budući donosioci odluka i trebalo bi da ispravljaju neke greške koje smo mi napravili. Mi smo kroz niz edukativnih i interaktivnih radionica zamislili da učimo decu o kulturnom nasleđu, ko ga i zašto čuva, koja je uloga zajednice u njegovom očuvanju, zašto nam je danas to što je ostalo iz prošlosti važno i korisno i kako može da bude relevantno i u sadašnjem trenutku. Zatim, razgovaraćemo o lokalnom kulturnom nasleđu i pre svega o ovim objektima i zamišljeno je da u drugom delu radionica interpretiramo istoriju tih objekata sa decom, da animiramo publiku, lokalnu zajednicu, širu javnost pa čak i lokalne samouprave i nadležne institucije da se zainteresuju za istoriju tih objekata i da reanimiramo, odnosno oživimo istoriju tih objekata. Pa smo tako, recimo, zamislili da u Putincima radimo na oživljavanju istorije tako što će deca igrati uloge istorijskih ličnosti, Betovena, Karađorđa i tako dalje.

Što se tiče Jarkovaca tu smo zamislili jednu izložbu, na kojoj će biti izloženi dečiji radovi koji su inspirisani letnjkovcem i tako ćemo prikazati odnos lokalne zajednice prema tom objektu, s obzirom na to da je taj objekat već decenijama centar svih dešavanja u selu. Prikazaćemo sve generacije dece koja su pohađala tu školu, oni se uglavnom slikaju ispred te zgrade. Primetili smo tendenciju da i meštani ali i građani te opštine doživljavaju taj letnjikovac kao jednu estetsku kategoriju pa često važne momente svojih života, kao što su venčanja ili krštenja, obeležavaju slikajući se ispred letnjikovca. Tako da ćemo pozvati građane da nam šalju svoje fotografije. A što se tiče Putinaca, tamo je još uvek otvorena situacija. Zapravo želimo da deca pitaju svoje porodice i sugrađane da li postoje neka sećanja na neki događaj koji oni pamte, pa da zajedno sa njima pokušamo da interpretiramo te događaje. Kao što sam već spomenula, izgubila se primarna verska zajednica, nemačko katoličko stanovništvo više ne živi u tom selu, tako da taj objekat više ne možemo da tretiramo samo kao verski, sakralni objekat već moramo da sagledamo njegovu istorijsku vrednost, ali i njegovu estetsku vrednost. To je izuzetan primer neogotičke arhitekture, veoma je specifičan i jedinstven za Srem.

Da li očekujete da će lokalna zajednica pokrenuti obnovu tih objekata i da će oni biti na neki način turistička atrakcija?

Mi se nadamo, ideja je da se pokrenu stvari, da se recimo letnjikovac i crkva stave pod zaštitu, jer oni nemaju status kulturnog dobra još uvek. Oni se nalaze pod nekom prethodnom zaštitom, dakle nije im istorija istražena niti su dobili zvaničan status kulturnog dobra, tako da mi želimo da doprinesemo tome, prvo da se pokrene ta inicijativa da oni zvanično postanu spomenici kulture. Takođe je cilj da skrenemo pažnju i lokalnoj samoupravi da se pokrene nešto, da probamo da ih obnovimo, ali nije poenta samo da se oni obnove i da se ulože pare. Imamo situaciju sa Šlosom da je fasada obnovljena, a da se on ni za šta ne koristi. Potrebno je dobro promisliti, napraviti dobar plan, dakle da se osmisli kako će se on u budućnosti koristiti, kako može da doprinese razvoju kulturnog turizma, a potencijala ima svakako.

jarkovci jpg

Spomenuli ste da ste bili inspirisani projektom Saveta Evrope. Taj projekat je zapravo The School Adopst a Monument, da li znate kakvi su rezultati tog projekta?

Više zemalja je učestvovalo i projekat traje već godinama, pa je svaka zemlja imala svoje različite rezultate. Recimo u Italiji su škole same birale jedan spomenik sa svoje teritorije, a onda su deca posećivala nadležne zavode i muzeje i razrađivali ideju kako će dočekivati turiste, kako će prikazivati taj objekat ili spomenik, i davalo im se pravo da podnose inicijativu kako će nešto da se restaurira.

Da li planirate da proširite projekat?

Naravno, to je u planu. Kao nevladina organizacija smo dosta ograničeni po pitanju naših mogućnosti. Mi prvenstveno želimo da pokušamo da ostvarimo saradnju sa lokalnom samoupravom, jer je to veoma važno. U našoj zajednici su stručnjaci koji se bave istorijom umetnosti i menadžmentom kulturnog nasleđa, imamo znanja i imamo ideje, ali i ograničenja što se ovlašćenja tiče, tako da želimo da lobiramo podršku lokalne samouprave.

Emisiju U kakvoj zemlji želim da živim i razgovor sa Dušankom Gojić možete preslušati na podkastu O radija

Alma Kovčić 

.
Knjige nam omogućavaju da iskoristimo našu maštu na najbolji mogući način i stvorimo jedinstven svet, samo za nas. Međutim,…
.
Novosadski bubnjar Lav Kovač, koji je svoje prve bubnjarske korake napravio još kao veoma mlad, nastupajići sa svojim ocem Borisom,…
.
Prednovogodišnja dešavanja u punom jeku...
Program
Kalendar događaja
Decembar 2018.
PonUtoSreČetPetSubNed
     
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
      
Anketa

Koliko institucije u Srbiji rade u interesu građana?