...
TRENUTNO19:00 - 20:00Škripa

Društvo / Zdravlje

Postajemo sakupljači strahova digitalnog doba

05.01.2023.

Imate li osećaj da ste nešto propustili? Ako imate, trebalo bi da znate da vas osećaj ne vara. Propustili ste mnogo. Svakoga dana, bez obzira na to kakav je vaš raspored, koliko ste agilni, koliko vam je stalo i trudite se da pohvatate sve konce savremenog života, propuštate zaista mnogo.

.

I to je u redu. 

U dvadeset i prvom veku život je utopljen u moru informacija, vesti i događaja. Nie računamo više samo ono što može da nam se desi u fizičkom svetu, sada se događaji ređaju i u digitalnom. Ima ih nemerljivo više i čovek posle izvesnog vremena oseti da je preplavljen.

Na žalost, većina nije imala dovoljno vremena da se prilagodi ovima promenama, što može negativno da se odrazi na funkcionisanje naše svakodnevice.

fobia1 jpg

Jedna od manifestacija nesnalaženja modernog čoveka u digitalnom dobu sveprisutnih informacija je i fenomen nazvan FOMO. Radi se o skraćenici engleskog izraza “fear of missing out”, u slobodnom prevodu – strah od propuštenog.

On se manifestuje nemirom koji se javlja ako nemate priliku da redovno proveravate društvene mreže, telefon i druga sreedstva komunikacije. Mogu se javiti nelagoda, znojenje, uznemirenost, tuga, bes…

FOMO je tek jedan od savremenih strahova koje razvijhamo zahvaljujući tehnologiji i njenom uticaju.

Psiholog Leo Ivanišević kaže da je to osećanje danas prirodno, ali ono može da sklizne u patološku verziju poremećaja i tada smo u nevolji.

"Strah od toga da ćemo propustiti nešto ukoliko nismo prisutni na intenetu, nije uvek bolest. To je problem, kada nas to ometa da obavljamo svakodnevne dužnosti. Ta bolest još nije u američkoj klasifikaciji mentalnih oboljenja, kao ni internet zavisnost. Za to treba mnogo vremena. FOMO nije nova bolest, on spada u bolesti opsesivno kompulzivnog spektra, a o tome znamo mnogo”, kaže Ivanišević.

Većina ljudi uspeva da pronađe meru u digitalnom svetu, da potrebu za praćenjem trendova i mora informacija ograniči. Oni koji to ne mogu, u problemu su.

Psiholog Bojan Dražić kaže da se potreba za novim informacijama odražava na hormonalnom nivou. Ta fiziološka dimenzija daje joj podjednaku težinu kao ovisnostima bilo koje vrste.

"Postoje istraživanja koja pokazuju da ljudi luče poseban hormon u potrebi za novom informacijom. To je civilizacijsko ubrzanje u komunikaciji. Društvene mreže su komunikaciju promenile, ona postaje prioritet i zbog toga se rađa zavisnost”, kaže Dražić.

Nije samo strah od propuštenog savremena psihološka boljka. Tu je i čitav koloplet socijalnih fobija. One se odlikuju u iskrivljenom odnosu prema okolini, ljudima i mogu imati posledice po nas takve prirode da ostanemo samoizolovani od spoljnjeg sveta.

fobia2 jpg

Psihoterpautkinja Marijana Lukić objašnjava šta je to socijalna fobija i kako se manifestuje

"Anksioznost je stanje straha u kojoj smo kada nemamo dovoljno spsoobnosti da se nosimo sa nekim situacijama. Socijalna anksioznost je strah osobe da će je drugi proceniti kao nedovoljno vrednu. To je strah da ćete biti osramoćeni pred drugim ljudima", kaže Marijana.

Tu su i strah od upoznavanja novih ljudi, strah od sramoćenja, strah od toga da budete u centru pažnje…

U digitalno doba, razvijamo i neke strahove koje ranije nismo poznavali. Tu su: perdetofobija – strah od nečuvanja podataka, akrafobija – strah od stanja na računu, kalvofobija – strah od ćelavljenja…

O modernim strahovima i fobijama poslušajte na našem podkastu.

P. K. 

Tagovi

Možda te još zanima:

.

ZHIVA: Snaga muzike u prevazilaženju ličnih teškoća

Iva Pažin ZHIVA, napravila je veliki korak na domaćoj muzičkoj sceni debitantskim albumom "Preterujem". Album se sastoji od devet originalnih pesama…

.

Samolečenje putem Gugla nikad nije dobro

Šta radite kada vas nešto boli, kad vas nešto žigne, nemate u trenutku vazduha ili ugledate neku novu pegicu ili…

.

Samopovređivanje: Kako prepoznati znakove i pružiti podršku

Samopovređivanje je veoma često. Studije pokazuju da se više od deset odsto mladih samopovređuje. To je svako ponašanje u kome…

.

Ginekološko nasilje - i medicinski i društveni problem

Odlazak kod ginekologa važan je deo ženske svakodnevice i brige o reproduktivnom zdravlju. Tokom ginekološkog pregleda žene se nalaze u…

.

Treći maj: godinu dana tuge i raspadanja

Prošlo je godinu dana od tragedije u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" u Beogradu. Na žalost, taj događaj pratila je još…

.

Toksična pozitivnost ugrožava našu emocionalnu otpornost

Da li je čaša polupuna ili poluprazna? Ili je možda sa čašom sve u redu, bez obzira na to koliko…

  • 17:50 Leto na O radiju
  • 18:00 Superoperater
  • 19:00 Škripa
  • 20:00 Music mix by Anja

Anketa

Na koji način koristiš ChatGPT?

Oradio logo