Nepoverenje u vakcine posledica je pogrešnih poruka

Vakcina se smatra jednim od najvećih medicinskih dostignuća. U prošlosti je pomogla suzbijanju mnogih zarazanih bolesti. Godinama unazad, neke vakcine se dobijaju na rođenju, neke u u prvim godinama života ili u školi. Međutim, ni oko jedne vakcine strasti nisu bile toliko uzburkane kao ovih dana kada su konačno stigle vakcine protiv kovida-19. Neki su ih jedva dočekali, neki ih se plaše, drugi čekaju da ipak prođe malo vremena, pa da se vakcinišu. Nepoverenje u vakcine, koje su u proteklom veku sačuvale više od deset miliona stanovnika, Svetska zdravstvena organizacija je uvrstila u jednu od deset pretnji zdravlju još 2019. godine.

Foto: Pixabay

Preko portala Euprava, u našoj zemlji se možete prijaviti za jednu od pet vrsta vakcine: Fajzerovu, Sputnjik, Modernu, Sinofarm i Astrazenecu. U našoj zemlji vakcinisanje je najpre počelo sa prioritetnim grupama, a sada je počela i masovna vakcinacija u Srbiji.

Epidemiolog Mioljub Ristić kaže za Oradio da veruje da je većina mladih do sada u životu dobila sve vakcine koje su predviđene kalendarom imunizacije u našoj zemlji.

"Imamo 11 različitih vakcina, ne računajući sadašnju vakcinaciju protiv kovida. Većina mladih u našoj zemlji je to sigurno dobila u detinjstvu. Već na rođenju se dobijaju određene vakcine, tokom prve i druge godine, sve do osamnaeste godine, kada se završava kompletna imunizacija. Dakle, vakcine kao takve su najefikasnije sredstvo u sprečavanju pojave zaraznih bolesti u epidemijskoj formi. Neke od njih štite i lično. Na primer, vakcina protiv tetanusa štiti konkretno pojedinca. Mogu da kažem da su vakcine, kroz stručnu i naučnu literaturu se to provlači, najveće naučno dostignuće medicine. One su potisnule silne zarazne bolesti, za koje naši mladi danas ne znaju ni da su postojale", ističe naš sagovornik.

On kaže i da je za sticanje kolektivnog imuniteta vakcina najbolje sredstvo, jer se kroz dugogodišnje sprovođenje neka bolest može potpuno iskoreniti, što je bio slučaj i sa variolom verom.

"Definitvno je nema nigde. Iskorenjena je globalno. Bila je ozbiljna pretnja zdravlju čitavog čovečanstva. Slično je i sa drugim vakcinama. Ceo svet teži ka tome, malo sporije ide, zbog različitih razloga. Uglavnom je to zbog različitih poruka koje nisu naučne i stručne prirode. Vakcine samo treba primeniti, ali ne u godini ili dve dana, već dugi niz godina, da bi one imale efekte u smislu suzbijanja ili eliminacije problema protiv koga su usmerene", kaže Ristić i dodaje da je za svaku vakcinu preduslov da osoba bude zdrava.

"Želimo da vakcinu damo u momentu kada će vakcinisana osoba odreagovati najbolje moguće na primljenu vakcinu. Da razvije najviši mogući titar antitetla na uneti antigen koji se nalazi u vakcini. Ako želimo da nekoga zaštitimo protiv kovida, vakcinišemo ga kada je zdrav. Njegov imuni sistem će se odmah aktivirati, da prepozna taj uneti antigen u vakcini i da stvori antitela. To su specifična antitela, koja će sutra u susretu sa kovidom, stvoriti automatsku zaštitu i ta osoba neće oboleti. To je poenta svake vakcinacije. Nije kontraindikovano dati osobi koja ima prehladu, neku temperaturu ispod 37 stepeni, neće se ništa strašno desiti po organizam vakcinisanog, ali je pitanje da li će imunološki odgovor biti onakav kakav želimo da bude, a to je da bude optimalan i da budemo zaštićeni", zaključuje Mioljub Ristić.

Foto: Pixabay.com

Aktivistkinja Nina Petrov (25) je putem svojih društvenih mreža i sama ispitivala stavove svojih prijatelja i razmenjivala mišljenje o ovoj temi. Ona smatra da su vakcine neophodne.

"S obzirom na to koliko se kovid brzo širi i koliko lako može da se desi da ljude, bez ikakvih zdravstvenih tegoba pogodi na teže načine, mislim da je neophodno da se što pre globalno vakcinišemo, da bi mogli da nastavimo normalno sa našim životima. Ono što se sada dešava na našim mrežama je proizvod straha i nedovoljnog obrazovanja stanovništva. Oni se pitaju šta nam daju, koja je čija vakcina. Onda se tu javljaju i političke i neke nacionalističke ideologije, koje su u sukobu, a nemaju blage veze sa vakcinama. Ovaj strah je rezultat nepoverenja prema autoritetu koji treba da nam ulije sigurnost i bezbednost i da nam pojasni stvari", kaže Nina i dodaje da se o vakcinama informiše preko sajta Svetske zdravstvene organizacije (SZO).

"Oni priznaju ili ne priznaju, proveravaju vakcine koje su već bile testirane i odobravaju ih na globalnom nivou, tako da mislim da nema razloga da neko sumnja u to. Kada je vakcina jednom odobrena od SZO, nema razloga da se sumnja u to kakva je ona i da li je efikasna. Treba znati da sve te metode, nove i stare, kojima se pravi vakcina, jednako vrše posao. Ako se svi vakcinišemo na globalnom nivou, izborićemo se sa ovim virusom. U ovom trenutku ne vidim ni jedan drugi način da se izborimo sa kovidom", tvrdi Nina.

I sa drugim mladim osobama razgovarali smo na ovu temu i uživo i preko društvenih mreža. Stavovi i mišljenja su podeljeni. Od potpunog poverenja u vakcinu, do mišljenja da smo izmanipulisani. Evo nekih odogovora:

Neću se još vakcinisati, ipak mislim da treba malo da sačekamo.

Može vakcina pomoći ukoliko sve one teorije zavere nisu tačne i ukoliko su je napravili stvarno da bi izlečila koronu.

Neću se vakcinisati, dok ne vidim da li je provereno, mislim da smo izmanipulisani.

Vakcine pre svega prave pametni ljudi, tako da nemam nikakve sumnje da je to nešto loše i da ima nekih nuspojava i sporednih efekata.

U anketi na Twitter nalogu Oradija, skoro 80 odsto onih koji su odgovorili kaže da im je bitan proizvođač vakcine i da će to uticati na njihovu odluku. Na Instagramu, oko 70 odsto onih koji su odgovorili kaže da će se vakcinisati.

Foto: Skrinsot sajta Euprava

Novinarka Divna Prusac (25) kaže da je sa velikom radošću i optimizmom primila vest da vakcina stiže i u našu zemlju.

"Procenila sam da apsolutno nisam kompetentna da odlučujem o tome koju vakcinu treba primiti, tako da sam to ipak ostavila stručnim ljudima. Mislim da svi to treba da urade. Računam da, prosto, oni rade u najboljem interesu svog naroda tj. čovečanstva uopšte. Znam da su neki ljudi odlučili da prime Moderninu ili Fajzerovu vakcinu, zbog kovid pasoša koji bi eventaualno EU trebalo da uvede za ulazak na njenu teritoriju, što apsolutno razumem. Samo želim da se ova agonija pandemije završi, da ekonomska kriza prestane, da prestanu ljudi da umiru, da se sve ovo što se dešavalo smiri. Msilim da je jedini način da se to ostvari da se svi koji možemo vakcinišemo", ističe Divna.

Lekari kažu da je i u pitanju ove vakcine procedura ista. Nakon potpisivanja saglasnosti za imunizaciju, dobija se kartončić na kome se upisuje koju ste vakcinu primili. Pre same vakcinacije ide se na kratak pregled, a ako je sve u redu, lekar daje saglasnost za primanje vakcine. Nakon tri nedelje potrebno je primiti još jednu dozu, što je drugačije od nekih drugih procesa vakcinacije. Izbor oko vakcinacije treba da donesete vi i to treba da bude lični stav ili odluka, ali neka taj izbor bude zasnovan na činjenicama, istini i relevantnim istraživanjima.

Emisiju "U kakvoj zemlji želim da živim?" poslušajte u plejeru:

J. Božić