Mere za zaštitu ili zbunjivanje građana?

Mislili smo da ne može gore od onoga što nas je snašlo ovog proleća, ali situacija u celom svetu pokazuje da može. Na žalost, brojevi zaraženih koronavirusom stalno rastu. Kraj se ne vidi, mere se konstantno menjaju, a od države do države ljudi se snalaze kako znaju i umeju. Balansira se između mera, zdravlja, propisa i ekonomije u jednom procesu koji je predugačak i stresan.

Distanca i maske se podrazumevaju u celom svetu, a u ostalim merama i osećanjima ima razlike. Studentkinja iz Poljske Mima Landsberg (20) kaže da je cela Poljska u crvenoj zoni i da se život odvija online.

"U gradskom prevozu može samo polovina mesta biti zauzeta, kao i polovina mesta za stajanje. Jedino gde ne moraš da nosiš masku su parkovi i dvorišta. Ali ne bih ni tu rizikovala, mislim da bi me kaznili. Kada pričamo o izlaženju, ukoliko imate ispod 16 godina morate da budete sa nekim ko je vaš staratelj ili roditelj. Jedini izuzetak je ukoliko idete do škole ili iz nje. Što se tiče starijih, pogotovo onih preko 70 godina, oni ne idu napolje. Imamo posebne sate za njih, recimo od 10h do 13h. Tada je zabranjeno mlađima da budu tu. Možete imati zabavu do 20 ljudi, ako je u vašoj kući. I naravno, svi javni događaji su zabranjeni", kaže Mima i dodaje da je vlada Poljske rešila da se više ljudi mora testirati.

"Više testiranih, samim tim i više zaraženih. Brojevi rastu. Trebalo je da idemo u totalni lockdown, ali naš ministar je rekao da je ok za sada ovako kako jeste. Meni to tako ne izgleda, ne mislim da je istina, ali ja i ne verujem mojoj vladi", kaže Mima.

Novinarka i studentkinja prava iz Novog Sada Margareta Makanova (26) kaže da nije uplašena i da se ne boji da će se zaraziti jer vodi računa o svom zdravlju, ali da joj nedostaje normalan društveni život.

"Uživam da radim stvari koje volim, da odem na bazen, izađem ili nešto tako. Volim da imam taj osećaj slobode da mogu da radim šta god hoću, pa makar i odlučila da ne radim ništa. Mislim da je ljudima problem što se konstantno donose nove mere, a ni jedna nije objašnjena do kraja i izlaze neke nove naredbe, tako da već sutra ne znate šta smete, a šta ne smete da radite. Mi na Pravnom još uvek imamo vežbe uživo, ali su to male grupe. Ni jedna online škola ne može da zameni znanje koje dobijaš uživo. Mislim da je, pogotovo za visoko obrazovanje, kontakt licem u lice najvažniji", ističe Margareta.

Aktivistkinja, novinarka i studentkinja Nerma Džaferović (19) kaže da je u BiH nedavno uveden policijski čas, od 23h do 5h. Prema njenim rečima, iako je situacija ozbiljna, čini se da građani nisu baš svesni opasnosti.

"Ovde su nedavno održani lokalni izbori i imam osećaj kao da je korona prestala da postoji. Svi su odjednom euforični oko novih nadležnih i članova gradskih uprava i samo se o tome priča. Nekako sam malo ljuta. Političari su nam trubili o tome da se čuvamo i nosimo maske i da držimo odstojanje, a tu istu odgovornost nismo videli i od njih dok su kršili propisane mere tokom predizbornih skupova. Mislim da ne treba da nas iznenadi povećani broj zaraženih. U ovoj celokupnoj situaciji, naša vlast, krizni štab, zdravstveni sistem, pa ni obrazovni sistem nisu odreagovali adekvatno i onoliko koliko su mogli. Veliki je gubitak za one studente koji propuštaju praksu. Malo je apsurdno da kafići, restorani i bioskopi rade punom parom, dok mi nemamo priliku da idemo na fakultete", ističe Nerma.

Preduzetnik i omladinski aktivista Nikola Ristić (24) smatra da su ljudi zbunjeni i da više ne znaju šta treba da rade kada su u pitanju mere.

"Mislim da su fake news i promenljive izjave nadležnih dovele do toga da stariji sugrađani uđu u neku vrstu panike i straha. Kod dobrog dela mladih su izazvali revolt i otpor svakoj meri. Nalazimo se u jednoj opasnoj situaciji koja oslikava odnos građana i institucija koji traje godinama, samo što je sada ogoljeno. Jasno mi je bilo u početku da se mere često menajuju, kada nismo znali dovoljno o virusu. Morali smo da testiramo mere, da ih menjamo u skladu sa rezultatom i sa drugim saznanjima. A ovo sada je, za mene, igranje pokera, onih koji odlučuju i to preko naših leđa", ističe Nikola i dodaje da su, po njegovom mišeljnju, najbesmislenije mere one koje se tiču ugostiteljskih objekata.

"Jednostavno nije normalno i ne mogu da poverujem u to da je bitnije da preživi ugostiteljstvo, nego da smanjimo broj zaraženih i umrlih. Eknomija je osuđena na propast sa prvim zaraženim i ta sudbina je zapečaćena sa onim deljenjem 100 evra pred izbore i nelogičnom organizacijom nekih subvencija privrednicima, a sada odjednom svi razmišljaju o ekonomiji", kaže Nikola.

Muzičarka i producentkinja Anita Šunjić (32), trenutno živi i radi u BiH. Kaže da joj deluje da je narod u depresiji.

"Narod je inače od početka prepušten sam sebi. Vlada ništa nije uradila da se pomogne ljudima koji su ostali bez posla, da se pomogne ugostiteljima, turističkim radnicima... I može se reći da je narod besan i ljut. Ali na sve. Jako je teško imati neko mišljenje u ovoj situaciji, jer niko ne zna da li je u pravu i onda imam totalnu zbrku i mnoštvo nekih mišljenja. Vreme je podložno za zavere i neke vlastite istine. Nekako se trudim da nemam neko zaključno mišljenje i da spasim živu glavu. Fokusirna sam da se brinem za svoj imunitet i svoje zdravlje", navodi Anita.

Ni u Mađarskoj nije ništa bolje. Menadžerka u kulturi Viktorija Salgo kaže da se posao radi online, a da se sa kolegama sastaje jednom nedeljno, uz poštovanje svih mera.

"Pravilo je da ne možemo da idemo van kuće između 20h i 5h ujutru. To je jedino moguće sa određenim potvrdama koje su vezane za posao ili ako vodite psa u šetnju, ali to možete raditi u krugu vaše kuće. Za sada će to trajti oko 30 dana, ali mislimo da će produžiti tu meru. Vlada kaže da postoji šansa da se naš zdravstveni sistem preoptereti i da se 'sruši', ako brojke nastave da rastu. Statistika pokazuje da je širenje korone mnogo brže nego što je bilo na proleće ove godine. Ali ljudi to ne shvataju ozbiljno", ističe Viktorija.

Kakve god da bile mere, u kom god gradu ili državi da živimo ili se nalazimo, jedno je sigurno - nema nam važnijeg pravila od onog da budemo odgovorni i čuvamo sebe i druge. Kako znamo i umemo. 

Više o ovoj temi poslušajte u našoj emisiji "U kakvoj zemlji želim da živim?"

J. Božić