Bes na sve strane: kontrola ili pucanje

Koliko ste puta sebe zatekli u provali besa zbog neke situacije na ulici, u saobraćaju, u redovima, u gužvama raznih vrsta? Čini li vam se da smo poslednjih godina sve ljući i spremniji da psujemo jedni druge na ulici i polijemo nekog sopstvenom frustracijom na najgori mogući način?

Studentkinja Sandra Petrović kaže da se ophođenje na ulicama Novog Sada ubrzano pogoršava i da je to danas svakome vidljivo. Ona je, prilikom poslednjeg štrajka u Pošti čekala u redu, na jedinom šalteru koji je bio otvoren, sa još stotinjak ljudi i kaže da ju je porazio manjak empatije prema poštarima, pa onda i prema starijima u redu.

"Ljudi su bukvalno počeli da se brecaju jedni na druge i malo je falilo da izbije tuča. To nije jedini primer, ima ih u izlascima, u školama, na fakultetima...  Čini mi se da više niko nikoga ne sluša, da ljude ne zanimaju ničiji razlozi, ničije potrebe, da su postali zajedljivi, preki i uvek spremni na obračun. Možda grešim, ali ne sećam se da je nekada bilo ovako", rekla je Sandra.

Razlozi za bes uvek su individualni, ali se sve više čini da se stapaju u neku vrstu kolektivne frustracije koja samo čeka da eskalira.  

Psiholozi kažu da bes spada u jednu od osnovnih emocija, pored sreće, tuge, straha i gađenja.

Postoje različiti okidači za bes. Pre svega, on se javlja kada osoba nije u mogućnosti da zadovolji svoje potrebe. Takođe, bes se javlja i kao reakcija na ono što osoba doživljava kao nepravdu ili kršenje moralnih standarda na koje je navikla.

Psiholog Nikola Petrović objasnio nam je razliku između ljutnje i besa.

"Neki ljudi su impulsivniji, imaju kraći fitilj, pa im je teže da se kontrolišu. Bes i ljutnja jesu normalne pojave, ali to ne znači da su zdrave. Problem je što svi imamo nekakve zahteve, od sebe, od drugih, od sistema, od države i sveta. Ukoliko ne bude kako očekujemo, ljutićemo se. Ljutnja je zdravija reakcija na nepravdu i potrebna je ukoliko stvari nisu po dogovoru i standardima koje svi prihvatamo. Bes, sa druge strane, je stanje koje potpuno preplavi osobu koja to više ne može da kontroliše. Iz toga ne proizlazi ništa dobro“, kaže Nikola.

On ističe da ispoljavanje besa nije zdravo, ma koliko ljudi mislili da je to dobar način pražnjenja, jer se bes u organizmu ne akumulira na način na koji mi zamišljamo.

"Poremećaj štitne žlezde, gastritis, čir su fizičke posledice besa. Ljudi misle da bes mora da se ispolji jer, ako ga potiskujemo, možemo da se razbolimo. To nije tačno. Ništa nam se neće desiti ako se smirimo, bes se ne akumulira na taj način i može se kanalisati", kaže Nikola.

Agresija nekada može biti i pasivna, kada se ljutnja ne pokazuje otvoreno, nego se ispoljava na indirektne načine kroz nespremnost da se otvoreno govori o problemima.

Gde je ishodište naše frustracije i zbog čega je istresamo na drugim ljudima umesto da adresiramo probleme pitali smo psihološkinju Natašu Oparnicu Vračar.

"Mislim da se komunikacija među ljudima poslednjih godina pogoršala. Poprilično smo netolerantni, frustrirani svakodnevnim situacijama, bilo da su to redovi, saobraćaj, ulica... Ljudi preterano i burno reaguju na sve. Naravno, mediji su prepuni agresije, javna komunikacija je preagresivna i to se sve odražava na nas", objašnjava Nataša.

Prema njenim rečima, mnogo faktora utiče na činjenicu da je frustracija pojedinaca u Srbiji odavno prerasla u kolektivnu frustraciju koja je sve vidljivija.

"Nas ovde osnovni sistemi i osnovne vrednosti muče. To što zdravstvo ne funkcioniše, socijalna zaštita, što radimo po 10 sati dnevno, a ne zaradimo dovoljno. To su neke osnovne stvari koje nas frustriraju. Prijatelji koji žive u inostranstvu, naročito na zapadu, svedoče da su tamo ljudi opušteniji i spokojniji od nas, a to je pre svega zato što država funkcioniše kada im je potrebna", kaže Nataša.

Naša sagovornica potvrđuje da je očigledno kako frustracije najčešće istresamo jedni na druge, umesto da adresiramo izvor problema, gde god on bio.

"Treba da zastanemo i da se zapitamo zbog čega smo besni jer je jako važno da bes kanališemo gde treba, ali na pravi način. Bilo bi poželjno da pokušamo da se stavimo u tuđe cipele povremeno jer nam fali empatije i razumevanja", kaže Nataša.

Stres, nesređeno društvo, tabloidna agresija, nasilje u svakoj sferi života svakako najviše utiču na naše psihičko stanje. Ali, da li je to samo problem kod nas. Agencija Galup je ove godine sprovela istraživanje u 140 zemalja sveta među više od 150 000 ispitanika i došlo se do zaključka da je trećina onih koji su učestvovali u istraživanju izložena stresu, dok je svaki peti ispitanik iskusio tugu ili bes.

Pokazalo se da je najnegativnija zemlja Čad, a odmah iza nje Nigerija. Najpozitivnije razmišljaju stanovnici Paragvaja. Anketari su se fokusirali na iskustva koja su ispitanici doživeli dan pre nego što je realizovana anketa. Između ostalog postavljena su im pitanja: "Jeste li se juče osmehnuli ili ste se puno smejali?", "Jesu li se prema vama odnosili s poštovanjem?" Cilj je bio da se dobije uvid u svakodnevna iskustva ljudi iz celog sveta.

Istraživanje je pokazalo da je globalni nivo stresa kod većine ispitanika bio vrlo visok, jednako kao i nivo zabrinutosti i osećaja tuge. Oko 39 odsto anketiranih je reklo da su dan pre učešća u istraživanju osećali zabrinutost, a 35 odsto ih je bilo pod stresom.

Psiholozi preporučuju razvijanje asertivnog ponašanja ili humora koji može osobi pomoći da sagleda situaciju iz drugačijeg ugla i relativizuje svoja rigidna uverenja.

Detaljnije o tome kako ukrotiti bes i postupati u konfliktnim situacijama, poslušajte u emisiji "Za i protiv" na našem podkastu.

P. K.