Zaposleni ne koriste pauzu iz neznanja

Od deset radnika zaposlenih u privatnom sektoru u Srbiji samo troje koristi celu pauzu, pokazalo je istraživanje udruženja "Pobuna Srbija". Prema tom istraživanju, trećina radnika uopšte ne koristi svoje zakonsko pravo na odmor u toku radnog dana.

Prema Zakonu o radu, zaposleni koji radi najmanje šest časova ima pravo na pauzu od, minimalno, pola sata. Ako se radi duže od četiri, a kraće od šest sati, pauza može da traje najmanje 15 minuta. Međutim, ako je radno vreme više od deset časova, radnik ima pravo na odmor najmanje 45 minuta. Vreme odmora uračunava se u radno vreme. Iako je Zakon jasan po ovom pitanju, istraživanje koje je rađeno na uzorku od 4.250 zaposlenih u sedam različitih gradova Srbije, kaže da  svakog radnog dana po osnovu nekorišćenja pauze, radnici u privatnom sektoru u Srbiji poslodavcima poklone oko 448.000 evra. Jedan od kreatora ovog istraživanja, Ivan Mijailović, kaže da je neznanje najveći problem kada govorimo o pravu radnika na pauzu.

"Pre nego što smo krenuli da istražujemo, pomislili smo da ljudi ne koriste pauze iz straha od otkaza, što i jeste jedan od glavnih razloga, ali najveći problem je neznanje. Kada smo sprovodili anketu, ljudi koji su radili u istoj grani, u tri različite firme, imali su različitu pauzu. Kao što znate, pauza je zagarantovana Zakonom i ista je za poslove u određenoj grani. Može da se razlikuje vremenski period pauze u toku dana, ali za određena zanimanja pauza mora biti ista. Ljudi u 75 odsto slučajeva nisu znali kolika pauza im je dozvoljena, dok većina ljudi kaže da je normalna pauza 20 minuta", kaže Ivan Mijailović.

Pitali smo mlade iz različitih branši koliku pauzu na poslu imaju i da li su zadovoljni. Jedan deo ispitanika kaže da su zadovoljni pauzom jer je srazmerna broju radnih sati, dok drugi kažu da koriste vreme kada nemaju posla da se odmore.  

"Radim u firmi koja se bavi molersko-gipsarskim poslom, atmosfera u firmi je opuštena, pa se zajedno dogovaramo oko pauze, imamo ih više u toku dana jer je posao fizički naporan. Nekad se dešava da nekome ne treba odmor i niko ne pravi problem oko toga", glasio je jedan od odgovora.

"Radim u kuhinji jednog restorana i pauza mi je srazmerna broju sati koje radim, od 15 do 45 minuta, što je meni sasvim dovoljno", rekla nam je jedna od anketiranih sagovornica.

"Mi nemamo određeno pauzu, kada je kafić prazan, kada uslužimo goste ili nemamo puno posla, tada pravimo pauze", kaže jedan od sagovornika u anketi.

Iako smo u anketi videli da postoje primeri dobre prakse, nažalost, tu su i oni loši. Devojka koja je želela da ostane anonimna, kaže da na svom prethodnom poslu uopšte nije imala pauzu.

"Upoznata sam sa činjenicom da svaki radnik ima zakonsko pravo na pauzu, međutim, iako sam radila osmočasovno vreme u jednom novosadskom hotelu, na recepciji i niko mi nije ukazao na to da mogu da napravim predah u trajanju od 15 minuta ili pola sata", rekla nam je sagovornica.

U Zakonu o radu piše da odluku o rasporedu korišćenja odmora donosi poslodavac. Međutim, to mu ne daje pravo da određuje da li će radnik imati odmor ili ne, jer je pauza predviđena zakonom. Ivan Mijailović objasnio je zašto je pauza bitna, posebno kod mladih koji tek počinju da rade.

"Ono što smo primetili je da mladi izgaraju na poslu, pogotovo prvih dana zaposlenja. Pokušavaju da se dokažu na mnoge načine. Prvo na šta nailazimo je prekovremeni rad, najveći broj mladih ljudi koji su na novim poslovima ne koriste pauzu, da bi na taj način pokušali da skrenu pažnju na sebe. Tu ih vuče ta spirala nekorišćenja pauza, pa će na tom radnom mestu biti verovatno zahtevano od njih i da se odreknu svih ostalih prava. Širite znanje, poštujte sebe i svoja prava i samim tim ćete poštovati svog poslodavca", rekao nam je Ivan Mijalović.

Istražujući dalje ovu temu, pitali smo naše mlade sagovornike koliku pauzu bi želeli da imaju.

"Realno je, ako sam prva smena, da imam pauzu pola sata. Mogla bih da je iskoristim da doručkujem, popijem kafu, da se saberem, u smislu da vidim šta sam napravila do sada, šta ću uraditi u toku smene i to je, po mom mišljenju idealna pauza", rekla nam je jedna sagovornica.

"Iskreno, ja bih radije imao jednu dužu pauzu nego nekoliko kraćih od 15 minuta, najviše bih voleo da imam jednu pauzu od 30 do 45 minuta za užinu, piće, nešto slično", glasio je drugi odgovor.

"Mislim da bi 45 minuta bilo sasvim dovoljno", ističe treći sagovornik.

Iz ovih odgovora može se zaključiti da se pauza koja je određena Zakonom u dobroj meri poklapa sa vremenskim periodom koji bi mladi želeli da imaju kao mogućnost za odmor. Jedino što ih od toga deli je poznavanje zakona i svojih prava.

S.P.