Više od hiljadu izbeglica spava na otvorenom

Prema poslednjim podacima u Srbiji trenutno boravi oko sedam hiljada izbeglica, od čega je više od pet hiljada u centru za azil, a ostatak boravi u Beogradu ili na mađarskoj granici na otvorenom čak i kad temperature padnu ispod nule. Dok većina stanovništva praznuje i željno iščekuje proslavu kraja godine, izbeglice se sada suočavaju sa novim problemom – hladnoćom.

Najnoviji incident, na žalost sa smrtnim ishodom, dogodio se u četvrtak rano ujutro kada se na autoputu kod Niša prevrnuo kombi koji je ilegalno prevozio izbeglice. Prema procenama nevladine organizacije Praxis, više od hiljadu izbeglica trenutno boravi u hladnim barakama iza autobuske stanice u Beogradu. Da bi se ugrejali, ovi ljudi moraju da pale vatru, a kako nam je ispričala Marijana Luković iz Praxisa, dnevno imaju pravo samo na jedan obrok.

"Mi nemamo pristup prihvatnim centrima, ali tamo se pružaju usluge hrane, obuće, odeće i medicinske zaštite, međutim, imamo i one ljude koji spavaju na otvorenom. S druge strane prihvatni centar koji je u Beogradu u Krnjači je već neko vreme popunjen i tamo nema mesta za prihat novih ljudi", ispričala je Marijana za O radio.

Kako nam je dalje rekla, situacija se od letos dosta promenila. Tada je bilo oko 300 ljudi koji su spavali u parku, a sada ih ima trostruko više. Mađarska vlada je početkom jula donela zakonodavne promene kojim se dozvoljavaju push backovi odnosno proterivanje ljudi, pa se sve više izbeglica vraća u Srbiju.

"Istovremeno Vlada Srbije je rasporedila timove zajedničke vojske i policije na granici sa Makedonijom i Bugarskom, koji će biti zaduženi za sprečavanje ilegalnih migracija, krijumčarenje i trgovine ljudima. Međutim u Mađarskoj imate znatno povećan broj vraćanja ljudi u Srbiju i to uz upotrebu sile", objasnila je Marijana i dodala da je bilo slučajeva kada su na izbeglice puštani psi.

Vest da su predstavnici srpske policije prisilno odveli grupu izbeglica u šumu u blizini granice sa Bugarskom, odjeknula je u medijima koji su tada preneli da je reč o grupi ljudi među kojima su bili i dete od dve godine, jedna šesnaestogodišnja devojka i nekoliko žena. Pitali smo Marijanu koliko su zapravo česti ovakvi slučajevi?

"Imali smo više slučajeva gde se to dešavalo, ali ovo je dospelo do medija. Do sada, generalno gledano, nije bilo previše tih slučajeva i nije bilo alarmantno, ali i mi smo imali slučajeve da ljudima koji su registrovani nije bio dozvoljen ulazak u kamp", izjavila je koordinatorka Praxisa.

Proces integracije izbeglica u Srbiji i dalje nije zaživeo, ali za to još uvek nema potrebe, jer mali broj ljudi zapravo želi da ostane u Srbiji.

"Mislim da je rano da se govori o intergraciji jer nema prevelikog broja ljudi koji želi ovde da ostane. Ali svakako bi trebalo da postoje mere, ukoliko dođe do toga da se nosimo sa tim kako treba, po svim međunarodnim standardima."

Novinarka i volonterka u jednom od centara za izbeglice u Nemačkoj Natalija Miletić više od godinu dana aktivno radi na osnaživanju izbeglica i njihovoj integraciji u nemačko društvo. Sa Natalijom smo razgovarali i pre nekoliko meseci, a kako sada kaže, za razliku od Srbije, situacija u Nemačkoj se od tada dosta popravila.

"U poslednjih šest meseci oni su iseljeni iz prethodnih centara i smešteni su u normalne centre za izbeglice, gde imaju svoje sobe, kupatila, kuhinje. Niko nije na ulici, pa ni migranti koji su poslednjih godinu dana dolazili u Nemačku", objasnila je Natalija.

Tokom praznika volonteri vreme najviše provode u krugu porodice i prijatelja, ali Natalija ističe da nisu zaboravili na izbeglice.

"U doba oko Božića naravno da svi odlaze kući, međutim u Nemačkoj su svi darežljivi tokom praznika. Mi smo dobili od jedne firme koja se nalazi u blizini našeg skloništa vaučere za market u vrednosti od dve hiljade evra", ispričala je ona za O radio.

Kada smo poslednji put razgovarali sa Natalijom bila je potpuno razočarana u sistem Nemačke, pa je tada jedinu pomoć videla u volonterima. Sada je situacija drugačija, pa se nazire završetak migrantske krize u Nemačkoj.

"Na početku je vladao veliki haos koji su tad nazivali 'migrantska kriza'. Tada je pomoć volontera bila potrebna ali sada više ne vlada taj haos od početka", kaže Natalija i dodaje da trenutno nije neophodno da veliki broj volontera svakodnevno pomaže.

Izbeglice u Nemačkoj su već prošle prvu fazu integracije koja je podrazumevala pronalazak smeštaja i učenje jezika. Nakon godinu dana neki od njih spremni su da se integrišu i na tržište rada.

"To je druga faza. Time se intenzivno bave sve državne insititucije uključujući i Agenciju za zapošljavanje. Pokušavaju da nađu ljudima posao ili praksu na tri, odnosno šest meseci, kako bi naučili kako se određeni poslovi rade u Nemačkoj", rekla je sagovornica O radija. Prema njenom objašnjenju, recimo, električar iz Sirije koliko god da ima iskustva, ne može odmah da radi jer se u Nemačkoj stvari rade drugačije.

Natalija nam objašnjava da se politika dobrodošlice nije promenila, ali da je sistem koji je Nemačka uspostavila počeo da pokazuje prve rezulate. Država sada mnogo bolje sarađuje sa volonterima i organizacijama koje pružaju pomoć.

"Što se konkretno Nemačke tiče, u svetlu događaja koji se desio na bozićnom marketu naravno da su se tada duhovi uzburkali i da je dosta negativnih stvari rečeno o migrantima koji su u Nemačkoj, ali opet je neka građanska Nemačka pokazala svoje pravo lice", dodaje Natalija.

Odmah nakon napada u nemačkim pozorištima organizovane su tribine solidarnosti. Govorilo se o tome da nisu sve izbeglice teroristi i da Nemačka ne želi da živi u strahu. Iako se, prema njenim rečima, situacija u evropskoj politici nije puno promenila, ali je, iako Evropa i dalje pokazuje svoje desničarsko i fašističko lice, Nemačka ovoga puta na pravoj strani.

Lea Kotlica

foto: BBC; Novosti, Newsweek