Uspešnih mladih ljudi nema dovoljno u medijima

Mladi ljudi su motor svakog društva, oni nose promene, pokreću akcije i podstiču druge mlade da deluju, rade i pričaju u skladu sa onim što jesu i kako se osećaju. Baš zbog toga mladi koji su uspešni, pa svejedno u kojoj oblasti: sport, nauka, tehnologija ili umetnost, treba da budu vidljivi u medijima, promovisani kao primer dobre prakse. A u svakom slučaju i po zasluzi, jer se uspeh ne postiže preko noći, već se na njemu debelo radi.

foto: pexels.com

Međutim, jedno su želje, a drugo mogućnosti. Naravno da se mladi pojavljuju u medijima, ali u kojoj meri i kada? Novinarka Andrijana Glišić nam priča kako nema dovoljno mladih i uspešnih u medijima, ali i da se sadržaj mnogih medija određuje njegovim kapacitetima i resursima, a ne cenzurom ili autocenzurom bar ne u njenom slučaju.

"Uspešnih mladih ljudi ima izuzetno malo u medijima. Mogu da govorim iz ugla novinara koji radi u lokalnom mediju, samo sam nekoliko puta imala priliku da se bavim afirmacijom uspešnih mladih ljudi. Razlog tome nije cenzura niti bilo kakvi pritisci na medije, već to što je u lokalnim medijima zaposlen jako mali broj ljudi, ima malo ljudstva i malo kadrova", objašnjava Andrijana i dodaje da se ovim temamma bavila nekoliko puta, na sopstvenu inicijativu.

Naša zemlja je poznata po kvalitetnim i uspešnim sportistima, ali i po mladim ljudima koji ostvaruju značajne rezultate i uspehe. Ivana Jandrić je u svetu medija postala prepoznatljiva kada je osvojila Evropske Olimpijske igre i to u sambou, a kako ona kaže i mediji su veoma važni.

"Tada sam zaista uspela da se probijem, manje više u svaki mediji u Srbiji. I meni je to zaista pomoglo, jer mi je otvorilo neka vrata na koja i dan danas mogu da pokucam, dosta ljudi je čulo za mene, dosta je ovaj sport dobio na popularnosti, oni taj sport vezuju za mene i moj rezultat", priča Ivana, ali ističe i da postoje takmičenja u kojima je bila uspešna, a da nisu bila ispraćena.

Ivana Jandrić

"Mislim da je sasvim normalno da, ako neko učini nešto dobro, treba to prikazati, kako bi i drugi ljudi to čuli i videli, možda se i ugledali na njega", zaključuje Ivana. 

Primer promovisanja mladih ljudi koji su znanjem ukazali na sebe je i projekat UČIM + ZNAM = VREDIM. Projekat uključuje učenike koji su ostvarili najveće uspehe na republičkim i međunarodnim takmičenjima iz oblasti nauke i umetnosti tokom školske godine. Bilbordi sa njihovim imenima su istaknuti u mestima gde idu u školu ili u mestima stanovanja najboljih učenika. Sa Gordanom Ivković, PR-om udruženja za promociju društvene odgovornosti pričali smo o mladima u medijima.

"Ima primera medija koji se bave i pišu o takvim mladima, ali mislim da to još uvek nije dovoljno. Razlog tome je što smo navikli publiku na neke bizarnije, skandaloznije sadržaje, ali i to što publika ume da bude dvolična, pa da kaže da bi više volela da sluša o nekim vrednim đacima, a vi onda po posetama sajtu vidite da oni više idu na neke bizarne vesti. Treći razlog je taj što nema dovoljno inicijative da se uđe dublje u tu priču i da se razmotre različiti medijski formati" ističe Gordana i kaže da se često u medijima govori o rezultatima mladih ljudi, a nekada sam način kako su došli do tog rezultata bude mnogo zanimljiviji.

Dugogodišnja novinarka Marija Belić Bibin u razgovoru za Oradio kaže da su mediji za mlade uvek bili izazov, u smislu tema, sagovornika, ali i zantersesovanosti mladih.

"Sami mladi nisu dovoljno zainteresovani da se uključe i aktiviraju u kreiranju sadržaja koji bi im bili interesantni. Što se tiče današnjih medija, veoma je diskutabilno da li to posmatrati kroz klasične medije, koje čini mi se da mladi ne prate, ne čitaju novine, još manje gledaju televiziju ili slušaju radio. Oni su danas na internetu, jutjubu, tu su društvene mreže, online mediji i o tome treba razmišljati", ističe Marija i dodaje da je problem i u temama koje su danas u medijima dominantne, ali neinspirativne i nemotivišuće za mlade.

Marija Belić Bibin, foto: 013info

Sa druge strane, kako su mladi mladima najbolji resurs i jedni od drugih mogu najbolje da uče i saznaju, pričaju istim jezikom, vole iste stvari, ne možemo a da se ne zapitamo koliko je važna uloga studentskih – omladinskih medija u vidljivosti mladih. Jedan od urednika "Univerzitetskog Odjeka" Marko Apostolović kaže da jeste, ali da postoji caka zašto oni nisu toliko vidljivi.

"Istraživanja KOMS-a pokazuju da se vidljivost mladih u medijima povećala, ali nažalost to nije nužno i za uspešne mlade generalno. Oni jesu povremeno spomenuti, ali ako je baš neki veliki uspeh i nikada se ne ide u neku veliku širinu i retko dobijamo priliku da čujemo njihov glas", dodaje Marko i kaže da studentski mediji mogu da pomognu, ali to nije nužno.

"Mi dobijamo mnogo tekstova o mladim, motivisanim ljudima koji rade nešto super, ali ne primete se. Mislim da je razlog tome što čitanost tih tekstova nije vidljiva, pa je veća moć u smislu vidljivosti mladih koji to zaslužuju u medijima koji mogu da finansiraju promocije na društvenim mrežama", završava Marko. 

Ne smemo zaboraviti na mlade koji ovo društvo prave kvalitetnijim, koji svojim znanjem, talentom, radom i veštinama pokazuju da mladi nisu samo zabava, izlasci i slobodno vreme. Da ima ljudi koji sa punim pravom mogu i treba da budu uzori i podsticaj svojim vršnjacima.

J.Božić