Ulazak u Novu godinu iz ugla dve generacije

U novoj epizodi “Rose u podne” govorimo o novogodišnjim očekivanjima, planovima i realnosti nekada i sad. Na pitanja odgovaraju Aleksandra Knežević iz generacije X i Natalija Ćosić iz generacije Z. 

izvor: pixabay 

Za Aleksandru je Nova godina u mladosti bila mnogo više od slavlja, prava prekretnica, puna euforije i uzbuđenja, dok danas ima mirniji, porodičniji ton. Natalija, s druge strane, Novu godinu vidi kao običan dan za okupljanje i provod, bez velike simbolike i posebnih očekivanja.

“Kada sam bila mlađa Nova godina mi je značila više nego danas, označavala je neku prekretnicu i više smo bili uzbuđeni oko dočeka, tako da je i ta euforija bila mnogo jača nego sada. Naravno, kada smo mlađi, sve doživljavamo mnogo jače, a onda dolazi porodica i tada je sve već drugačije”, kaže Aleksandra. 

Aleksandra i dalje veruje da Nova godina nosi nove prilike. Natalija tu ideju u startu odbacuje, promene, kaže, ne čekaju kalendar, već se dešavaju onda kada za njima postoji stvarna potreba.

“Možda nekada i nismo toliko verovali kao sada, jer tada kada smo bili mlađi, bilo je bitno samo da se nešto dešava, samo da je neko ludilo. U septembru mesecu se već pričalo o Novoj godini i dogovaralo se, a sada dok ne dođe do tog dana, nama to ništa ni ne znači”, priča Aleksandra, predstavnica generacije X.

“Iskreno ne verujem u neke prevelike novogodišnje promene, jer ako mi nešto u životu zasmeta ili želim da promenim, ja to uradim odmah. Malo mi je čudno da neko čeka ponedeljak, prvi u mesecu ili Novu godinu da bi nešto promenio, jer zašto bih ja svoje odluke stavljala na pauzu, da bih čekala neki datum u kalendaru”, dodaje Natalija.

Aleksandra nikada nije vezivala konkretne ciljeve isključivo za Novu godinu i ističe da je njena generacija živela spontano. Natalija, takođe, ne donosi velike odluke uoči Nove godine. Obe se, svaka na svoj način, udaljavaju od klasičnih rezolucija, ali iz potpuno različitih razloga.

foto: Aleksandra Knežević, privatna arhiva

“Konkretno su to možda više neke želje na koje ja ne mogu direktno da utičem. Neke druge stvari su bitnije i sreća je u trenutku. A nekada smo skroz drugačije doživljavali novogodišnje odluke, nego što to omladina danas doživljava. Mladi su mnogo organizovaniji, mi i nismo bili baš takvi, jer smo živeli od danas do sutra. Možda je to bilo do okoline ili nekih drugih faktora, ali skroz je bilo drugačije”, objašnjava Aleksandra.  

“Ja ne pravim neke velike novogodišnje odluke, sebi oduvek poželim da budem istinski srećna, da budem okružena ljudima koji mi prijaju i sa kojima se smejem”, dodaje Natalija.

Natalija otvoreno govori o tome koliko se život brzo menja, odnosi, poslovi i okolnosti dolaze i odlaze, dok se neki mali planovi ipak ostvare.

“Na početku godine sam bila u vezi, radila jedan posao, već se nakon par meseci sve to promenilo, to je nekako i logično, jer je to život. Ali neki planovi su se desili, na primer da drugarica i ja odemo na more i na advent, ti planovi su se ostvarili”, kaže Natalija.

Aleksandra kaže da nikada nije osećala pritisak da Nova godina mora doneti uspeh. Natalija, međutim, priznaje da taj pritisak dolazi spolja, od okoline i trendova, i da mu je barem jednom i sama podlegla.

“Osećam malo taj pritisak, isključivo zbog okoline, jer ako sam okružena osobama koje planiraju da krenu u teretanu, “Nova godina, nova ja”, da krenu sa dijetom, da trče ili smanje slatko, tu već postoji taj pritisak. Ja sam početkom prošle godine i podlegla i isplanirala šta ću, ali me je to, biću iskrena, držalo nekih desetak dana”, navodi Natalija.

Za Aleksandru, stalni napredak ne bi trebalo da bude obaveza niti izvor pritiska. Natalija, pak, smatra da je u njenim godinama lični razvoj prirodan i neizbežan, promene vidi kao normalan deo odrastanja i sazrevanja.

foto: Natalija Ćosić, privatna arhiva

“Mislim da nema smisla da je obavezno da svaka Nova godina donese neke nove rezultate i mislim da bi mi bili srećniji kada bismo živeli u momentu. Naravno da uvek treba da se trudimo i radimo na sebi ali, ništa oko toga ne bi trebalo da nam stvara pritisak”, priča Aleksandra.  

“Kad pogledam svoje prethodne tri godine života, to su potpuno tri različite verzije mene. Tada sam bila u srednjoj školi, živela sa mojima i družila se sa jednim ljudima, već sledeće godine sam se odselila, upisala fakultet i upoznala nove ljude, a naredne se zaposlila i promenila posao, tako da je sve to nekako normalno i u ovim godinama mora da postoji taj neki lični napredak i uspeh”, dodaje Natalija, predstavnica generacije Z.

Obe sagovornice danas stavljaju sreću u prvi plan. Kod Aleksandre to znači život u trenutku i manja očekivanja, dok Natalija primećuje da se s godinama pomera fokus, od ambicija ka unutrašnjem miru i manjem stresu.

“Uvek poželim sebi da budem istinski srećna i da se smejem, a promenilo se to što sam pre htela malo više da se posvetim školi, da više čitam i saznajem neke nove informacije, dok sada, pored toga što želim da budem srećna, želim i da se što manje nerviram”, navodi Natalija.

Aleksandra poručuje da se sreća krije u malim stvarima, toleranciji i osmehu koji se prenosi iz dana u dan. Natalija savetuje isto, ali na jeziku svoje generacije, da se opustimo, utišamo misli i ne propustimo lepe trenutke zbog preteranog razmišljanja.

“Poručila bih svim generacijama da cene lepe momente i da teže da ih bude sve više, jer sreća je u malim stvarima, a godina se zasniva na lepim trenucima. Svi treba da budemo pre svega ljudi, da gajimo toleranciju jedni prema drugima, da svaki dan krenemo sa osmehom i završimo ga sa osmehom. Brige i probleme na stranu i to je to”, dodaje Aleksandra. 

izvor: pixabay

“I sebi i drugima bih poručila samo jedno - da se jednostavno prepustimo. Moja drugarica i ja volimo da kažemo “mozak na off”, odnosno da se što manje stresiramo i da što manje razmišljamo i overtinkujemo, jer neke lepe stvari mogu da se propuste zbog toga”, zaključuje Natalija.  

I dok se generacije X i Z razlikuju u tempu, očekivanjima i odnosu prema promenama, u jednom se slažu, sreća se ne meri kalendarom, nego trenucima koje uspemo da prepoznamo. 

Novu epizodu "Rose u podne" možete poslušati ovde:

Jelena Bursać