Terapija muzikom u različite svrhe

Muzika nas opušta, popravlja raspoloženje, uz nju se zabavljamo, ali i plačemo kada prolazimo kroz teške emotivne periode. Ona je sastavni deo svakodnevice, a njena blagotvorna dejstva pomažu i u prevenciji psihičkih poremećaja, podstiču duhovno i telesno zdravlje, te se terapija muzikom primenjuje u svim granama medicine. Da bi terapija bila adekvatna i uspešna, ona mora biti stručno vođena.

Muzikoterapija definiše se kao skup metoda koje koriste zvuk koji može i ne mora da bude muzika, a koje se primenjuju u dijagnostici, prevenciji i rehabilitaciji, u cilju poboljšanja telesnog i psihičkog zdravlja, kaže za O radio Ranka Radulović, predsednica Udruženja muzikoterapeuta Srbije.

"Imamo dva pravca u kojima se razvija muzikoterapija. Jedan je receptivna muzikoterapija, koja obuhvata niz tehnika gde koristimo testiran muzički izvod kojim postižemo određene psihološke efekte kod klijenta ili grupe klijenata. Drugi pravac je takozvana aktivna muzikoterapija, kada pomoću glasa ili instrumenta postižemo komunikaciju i terapijske promene sa onim klijentima sa kojima je verbalni način komunikacije otežan ili onemogućen", objašnjava ona i dodaje da je muzikoterapija jedini terapeutski način kojim se može pristupiti bebama od prvog dana začeća i prvog dana rođenja, i da se može primenjivati do najdublje starosti.

"Primena ne zavisi od verbalnih, kognitivnih ili telesnih kapaciteta našeg klijenta, što nam omogućava da primenjujemo muzikoterapiju u svim životnim dobima. Osim što je možemo primenjivati u svim granama medicine, primenjujemo je i kod zdravih osoba, kao muzikoterapiju društvene zajednice, u prevenciji poremećaja i u podsticanju duševnog, duhovnog i telesnog zdravlja i razvoja, tako da je primenjujemo i u okviru škola, predškolskih ustanova i ustanova socijalne zaštite", ističe Ranka.    

Muzikoterapija se u našoj sredini formalno razvija od 2001. godine, kada je formirano Jugoslovensko udruženje za muzikoterapiju, današnje Udruženje muzikoterapeuta Srbije. Naša sagovornica bavi se muzikoterapijom od 1993. godine, a kaže da su počeci takve terapije kod nas mnogo raniji.

"Dr Petar Stanković napisao je prvu knjigu iz holističke medicine 'Medicina Divina' 1941. godine, gde se prvi put u našoj sredini pominje muzikoterapija. U poslednje dve decenije muzikoterapija dobija zamah kod nas i intenzivno se primenjuje, a 2008. je napravljen specijalizovani centar koji pruža edukaciju i muzikoterapijsko savetovanje, kada je muzikoterapija i prepoznata kao zdravstvena usluga iz oblasti klasične medicine, koju plaća državni fond zdravstvene zaštite, što je veliki korak i najznačajnije postignuće u našoj sredini za sada", objašnjava ona.

Uz podršku Ministarstva prosvete napravljen je prvi školski kabinet za muzikoterapiju u Osnovnoj školi "Isidora Sekulić" u Beogradu, a Ranka kaže da je cilj da bude što više takvih kabineta koji mogu da pružaju usluge zdravima i na taj način intervenišu na vreme, da bi poremećaji koji se u novije vreme javljaju u društvu mogli da budu tretirani u začetku, na najbolji način, tokom školovanja od najranijeg perioda.

"Pružamo podršku osobama koje su doživele gubitak, jer je žalost kao reakcija na gubitak stanje, pa muzikoterapijom pružamo podršku radi prevencije nastanka komplikovanih reakcija žalosti koje mogu kasnije da rezultiraju nastankom psihijatrijskih ili nekih psihosomatskih i socijalnih poremećaja i bolesti zavisnosti do kojih može doći ako deca na vreme nisu obuhvaćena podrškom. Osim smrtnog gubitka osobe, to može da bude i preseljenje, razvod roditelja, gubitak imovine ili bilo kakva druga vrsta gubitka", objašnjava ona i dodaje da je muzikoterapijski pristup lako prihvatljiv deci i adolescentima.

Muzikoterapeuti pružaju podršku i u procesu inkluzije, tako da se deca u inkluzivnom programu bolje adaptiraju na školu, a i njihovi drugovi iz razreda se lakše adaptiraju na njihovo stanje. Ranka kaže da se na taj način proces integracije sa urođenim ili stečenim invaliditetom bolje odvija.

"Imamo blisku saradnju i sa muzičkim školama, jer je to vrsta obrazovanja koja ima specifične stresove, koji podstiču određene probleme. Pružamo podršku i supertalentovanoj deci, koja imaju posebne zahteve da bi postizali još bolje rezultate i koji su pod posebnim pritiskom i socijalne i porodične sredine. To je naša posebna misija."

Naša sagovornica rekla je i da su muzikoterapeuti iz Udruženja u kontaktu sa ustanovama socijalne zaštite, kao što su starački domovi ili sirotišta i prihvatilišta za decu, centri koji pružaju podršku izbeglicama i drugim osobama koje su socijalno ugrožene. Terapijom im pružaju podršku u procesu adaptacije na takvu vrstu smeštaja, a s druge strane i prevenciju nastanka ili tretiranje nekih poremećaja koji se mogu razviti zbog određenih problema.

"Što se tiče primene u okviru zdravstvene službe, primenjujemo je u svim kategorijama prihijatrijskih poremećaja. Neurološka muzikoterapija se veoma intenzivno razvija. Primenjujemo je i u psiho-onkologiji, u pripremi za određene dijagnostičke procedure, u anesteziji, u internoj medicini, u intenzivnoj i palijativnoj nezi, pa čak i u sportskoj medicini", kaže predsednica Udruženja.

Prema njenim rečima, edukovani muzikoterapeuti još uvek nisu prepoznati kao nezavisna profesija kod nas, za razliku od nekih zemalja Evrope i sveta. Zakon o muzikoterapiji tek treba da bude donet, a Ranka kaže da se u ovom trenutku za edukovane muzikoterapeute smatraju samo oni koji se okupljaju u Udruženju muzikoterapeuta Srbije, koje je zaduženo da prepoznaje i daje licence muzikoterapeutima.

Da bi neko učio muzikoterapiju, potrebno je da je završio ili da je na završnoj godini fakulteta, da ima najmanje nižu muzičku školu i da prođe prijemni intervju koji govori o psihološkoj podobnosti za ulazak u takvu vrstu školovanja.

Filip Obradović jedan je od polaznika centra "Hatorum", jedinog u zemlji za takvu vrstu edukacije, i kaže da u prvoj godini slušaju samo teorijske predmete.

"Tek smo načeli sve ono što muzikoterapija jeste, a takođe smo naučili i šta muzikoterapija nije. Dobili smo osnovne informacije o metodama koje se primenjuju u receptivnoj i aktivnoj muzikoterapiji, kao i u kakvom su odnosu društvo i muzikoterapija. Tek kad počnemo da primenjujemo neke od metoda u praksi, imaću pravu sliku o tome", rekao je Filip, koji je, inače, diplomirani muzički pedagog.

Kaže da je prve informacije o muzikoterapiji dobio tokom studija i da je tada shvatio da su mu načini na koje može da upotrebi svoje veštine postali mnogo smisleniji, lepši i interesantniji za primenu u muzikoterapiji od onoga za šta se u tom trenutku školovao.

"S obzirom na to da muzikoterapeut osim dobrog poznavanja psihologije, treba dobro da poznaje i muzičku materiju, svidelo mi se to što svoje muzičko znanje mogu da primenim da pomognem ljudima da se bolje osećaju i da bolje žive svoj život", kaže Filip.

Ranka Radulović dodaje da posle četvorogodišnje edukacije muzikoterapeuti moraju da imaju medicinska znanja dovoljna da postanu ravnopravni članovi zdravstvenog tima u bolnicama. Pored muzičkih veština i psiholoških oblasti, uče se i osnove defektologije i kako se pristupa licu sa invaliditetom.

"Bitno je da kandidati nauče da primenjuju muzikoterapiju u svim granama medicine, i kod dece i kod odraslih, individualno i u grupi i kod svih kategorija zdravstvenih poremećaja, kao i u svim kategorijama urođenih ili stečenih invalidnosti. Nažalost, postoje ljudi koji nisu edukovani na taj način i koji zloupotrebljavaju zvanje muzikoterapeuta", istakla je ona i objasnila da moraju da postoje jasne indikacije za primenjivanje određenog metoda kod klijenta ili grupe, kao i da metod koji se primenjuje mora da bude jasno prihvaćen u svetu, kao nešto što je sigurno i provereno.

"Važno je da se efekti primene muzikoterapije prate tokom vremena i postoje vrlo jasni instrumenti merenja promene. Za sada edukovanim muzikoterapeutima smatramo samo osobe koje su registrovane od strane Udruženja muzikoterapeuta Srbije, za druge ne možemo da garantujemo. Naši članovi rezultate svog rada predstavljaju na stručnim skupovima muzikoterapeuta i publikuju radove u stručnim časopisima. Nadamo se da je pitanje dana kada će ljudi koji zloupotrebljavaju naziv muzikoterapija za svoje aktivnosti ili zvanje muzikoterapeuta a nisu prošli edukaciju doći pod svetlo zakona", kaže Ranka.

Pošto se radi o zdravstvenoj usluzi, važno je napraviti razliku između samoprozvanih i školovanih muzikoterapeuta. Postoji i grupa na Fejsbuku za zaštitu muzikoterapije, gde se i ljudi koji nisu muzikoterapeuti javljaju da prijave slučajeve koje prepoznaju u svojoj okolini, jer nisu sigurni da je to što se dešava prava muzikotrapija, kaže naša sagovornica.

"Metode koje se uče i primenjuju u okviru centra "Hatorum" i Udruženja su testirani u okviru bolnica tokom 20, 30 godina prakse u kliničkim i zaštićenim uslovima. Sve drugo što nije klinički testirano može da bude i potencijalno opasno. Oni koji to sprovode i oni nad kojima se to sprovodi su zajednički odgovorni za posledice koje mogu da nastupe", upozorava predsednica Udruženja, koje, kako kaže, trenutno broji samo deset članova.

Jovana Golubović